Imate decu i čini vam se da ste van kontrole i da su vam neophodne dodatne smernice? Niste sami.
Sledeći put kada se suočite sa situacijom koja je za vas frustrirajuća, važno je da odvojite trenutak i udahnete duboko, i tome nas upravo uči mindful roditeljstvo.
Kako izgleda mindful roditeljstvo
Mindfulness je življenje u trenutku. To znači da ste svesni gde se nalazite, šta mislite i kako se osećate, spolja i iznutra. I ne samo to, mindfulness se odnosi i na to kako gledate na svet – sa manje osuđivanja i više prihvatanja. Ideja o uvođenju svesti u sadašnji trenutak je srž budističke meditacije, praktikuje se i proučava vekovima.
Ideja o mindful roditeljstvu postoji od 1997. godine i u suštini zasniva se na uvođenju principa mindfulness-a na mnoge porodične situacije koje ponekad čine da se osećate frustrirano.
Mindful roditeljstvo je promišljena reakcija na ponašanje ili postupke vašeg deteta. Negovanje odnosa na ovaj način može pomoći u jačanju veze između deteta i roditelja.
Ovo ne znači da uvek morate pozitivno da razmišljate jer roditeljstvo nije samo sreća, sreća, radost. Radi se o tome da se zaista angažujete u sadašnjem trenutku i da ne dozvolite da emocije ili traume iz prošlosti ili budućnosti utiču na vaše iskustvo i, što je još važnije, na vašu reakciju. Možda ćete i dalje odgovarati ljutnjom i frustracijom, ali ne automatski.
3 osnovna faktora mindful roditeljstva
Mindful roditeljstvo zasniva se na tri ključna faktora, a to su: svesnost i obraćanje pažnje na sadašnji trenutak, usmerenost i razumevanje ponašanja i na trećem mestu neosuđujući, saosećajni i prihvatajući stav kao odgovor. Šta ovo tačno znači?
Da bismo tri ključna faktora dodatno objasnili, moramo da shvatimo da mindful roditeljstvo uključuje i određene veštine:
Slušanje. To znači da zaista slušate drugu stranu i dajete joj svoju punu pažnju. Ovo zahteva praksu i ogromno strpljenje. Slušanje se prenosi i na okolinu – oslušnite sve oko sebe i svog deteta: prizore, mirise, zvukove.
Prihvatanje bez osude. To znači da svakoj situaciji pristupite bez osuđivanja sopstvenih osećanja ili osećanja vašeg deteta. To takođe znači da zaboravite na nerealna očekivanja od vašeg deteta. To je “prihvatanje onog što jeste”, i to i jeste vaš cilj.
Emocionalna svest. Dete vidi i oseća ono što roditelj radi, zato je oblikovanje emocionalne svesti ključno da bi vaše dete naučilo da uradi isto. Uvek će postojati emocije koje utiču na svaku situaciju, bilo da su one duboke davno nastale ili su prolazne emocije.
Samoregulacija. Ovo znači da ne dopustite vašim emocijama da izazovu trenutne reakcije, kao što su vikanje ili neko drugo automatsko ponašanje. Drugim rečima, razmislite pre nego što delujete da biste izbegli prejaku i preteranu reakciju.
Saosećanje. Možda se ne slažete sa postupcima ili mislima vašeg deteta, ali mindful roditeljstvo podstiče roditelje da budu saosećajniji. To uključuje empatiju i razumevanje položaja deteta u datom trenutku.
Prednosti mindful roditeljstva
Na temu benefita mindfulness-a i mindful roditeljstva rađeno je nekoliko studija. Za roditelje, najveći benefiti koje donosi mindful roditeljstvo su smanjenje stresa i poremećaja raspoloženja, poput depresije i anksioznosti.
Jedna studija pokazala je i da mindful roditeljstvo može da doprinese opštem blagostanju cele porodice. Čini se da treniranje emocionalne svesti ojačava odnos između roditelja i dece.
Kada su benefiti dece u pitanju, mindful roditeljstvo može im pomoći u donošenju odluka. Istraživači su otkrili vezu između emocionalne regulacije i donošenja odluka. Dakle, razumevanje i prihvatanje emocija pomaže deci da nauče važne životne veštine već u najranijem dobu.
Mindful roditeljstvo može i da poboljša komunikaciju roditelja i deteta, smanjuje simptome hiperaktivnosti, poboljšava roditeljsku satisfakciju, smanjuje osećaj depresije, stres i anksioznost i generalno čini roditeljstvo manje stresnim.
Mindful roditeljstvo u praksi
Kako to mindful roditeljstvo izgleda u praksi? Evo nekoliko primera:
Beba neće da spava
Udahnite na trenutak. Možda ćete razmišljati o prethodnim noćima kada je vaš mališan takođe odbijao da spava. Možda ćete se zabrinuti da to dete više nikada neće spavati ili da više nećete imati vremena za druge ljude. Vaše emocije mogu biti snažne, ali opet – dišite.
Napravite pauzu da biste razumeli svoje emocije, koje su sasvim normalne. Da li ste ljuti ili frustrirani? Priznajte ove emocije sebi bez ikakve osude. Ponovo napravite pauzu da biste razumeli i prihvatili činjenicu da mnoge bebe imaju problema sa spavanjem tokom noći i da ova noć ne znači da će tako izgledati svaka naredna do kraja života.
Dete ima tantrum na javnom mestu
Pogledajte oko sebe. Iako detetovo ponašanje može da bude neprijatno ili podstakne neke druge negativne emocije, budite u tom trenutku.
Ako pogledate oko sebe, verovatno ćete videti neke nepoznate ljude koji blenu u vas i situaciju čine još stresnijom. Ignorišite ih. Ako malo bolje pogledate, videćete i da u okruženju postoje mnoga iskušenja za vaše dete. Ako se nalazite u prodavnici, možda želi određenu igračku ili slatkiš. Ili su samo umorni od šopinga ili su preskočili popodnevnu dremku.
Pre nego što zgrabite dete i odjurite iz prodavnice, pokušaje da posmatrate koren onoga što se dešava. Prihvatite da deca izgube kontrolu kada su preumorna, ili kada se radi o poslasticama. Prihvatite i da se verovatno suočavaju sa nekim svojim velikim emocijama. I prihvatite da, to što vas potpuni stranci posmatraju sa osudom ne znači da vaše dete pokušava da vas osramoti. Niti to znači da treba da mu kupite tu skupocenu igračku.
Dete odbija da jede
Neretko možemo da vidimo kako bebe halapljivo piju majčino mleko i onda posle nekoliko meseci odbijaju te ukusne domaće obroke koje ste napravili. Nemojte to da shvatate lično.
Duboko udahnite, podsetite sebe da dobro kuvate i razmislite šta bi vaše dete moglo da oseća u tom trenutku. Možda oseća strah zbog novih ukusa ili tekstura. Možda se seća kada je jelo hranu određene boje i posle toga se razbolelo, pa sada taj obrok povezuje sa bolešću. Smešno? Vašem detetu sigurno nije.
Kada se stavite u njihove cipele i empatično razmislite o celoj situaciji, pričajte sa detetom o tome kako se oseća i zašto bi trebalo da jede. Postavite rutinu u izboru hrane i dozvolite mu da samo izabere šta je jesti. Naravno neka obe opcije budu zdrave jer, budimo iskreni, između brokolija i kolača svako bi izabrao kolač. Menjajte obroke i isprobavajte nove stvari – umesto da ishitreno reagujete pre nego što razmislite.
Po čemu se mindful roditeljstvo razlikuje od ostalih pristupa i stilova
Nije stvar u tome da uradite nešto drugačije koliko da odvojite vreme i jednostavno budete prisutni. Ako vam ovo zvuči čudno, ne brinite. Potrebno je vreme.
Drugi stilovi roditeljstva imaju tendenciju da se fokusiraju na to kako pristupate ovom ili onom, ili na strategije za suočavanje sa određenim ponašanjem ili radnjama. Mindful roditeljstvo je, u svojoj srži, odstupanje i usporavanje.
Stvar je u prepoznavanju unutrašnjih emocija ili spoljašnjih stimulansa koji utiču na sadašnji trenutak, kao i o prihvatanju pozitivnih i negativnih emocija. U suštini, mindful roditeljstvo poštuje iskustvo detinjstva i podstiče vas da odvojite vreme kako biste videli svet očima vašeg deteta, piše Healthline.
Pročitaj i: Zašto svako dete treba da ima hobi i kako mu to pomaže da se kloni opasnih situacija
Foto: Jep Gambardella
