Nikola Džaleta odavno je poznat u teniskom svetu. Nekada je igrao za mladu reprezentaciju i bio član Fed kup tima i trenirao sa najboljima, a danas trenira one koji se trude da postanu najbolji.
Između treninga i organizacije ATP turnira Srpska Open, Nikola Džaleta bavi se, možda neobičnim hobijem za jednog tenisera, a to je pravljenje torti. Plan mu je, kaže, da od hobija napravi ozbiljniji biznis, ali reketa se nikada ne bi odrekao.
Ti si verovatno jedini teniser kojem mogu da pozavide i svi poslastičari na svetu. Pošto si jednom izjavio da donedavno nisi znao ni jaje da skuvaš, kako je došlo do toga da počneš sa pravljenjem torti?
Ne znam da li bi mi pozavideli baš svi na svetu, ali hvala na ovom komplimentu. Sve je počelo kada sam se jedne godine vratio iz SAD. Obožavao sam da jedem njihove rolnice sa cimetom i krem-glazurom koje tada nisu postojale kod nas. Došao sam na ideju da probam sam da ih napravim.
Sećam se, bila je Nova godina, našao sam recept i mislio da neću uspeti, a ispale su gotovo identične kao one iz Amerike. Oduševio sam se kako sam od običnog brašna i još nekoliko sastojaka uspeo nešto tako ukusno da napravim. Posle toga sam poželeo da pravim kolače koji u to vreme nisu bili popularni kod nas. Pravio sam ih na svakih nekoliko dana i tako je sve polako krenulo.
Onima koji prate tenis odavno si poznat kao član mlade reprezentacije i Fed kup tima, trenirao si sa Đokovićem, Zimonjićem, Jelenom Janković, a interesantno je da si se sa 10 godina vratio iz Libije u Srbiju zbog tenisa. Pošto si nastavio karijeru kao teniski trener kako sa svoje pozicije vidiš razvoj ovog sporta u Srbiji, da li je i dalje u ekspanziji i koje prilike danas imaju mladi teniseri, a koje ti možda nisi imao kada si počinjao?
Ekspanzije je uvek bilo zahvaljujući našim teniserima i njihovim rezultatima, pre svega Novakovim. Smatram da je ekspanzija mogla da bude jos veća, ali prosto takav je sport da ipak nije pristupačan svima kao neki kolektivni sportovi. Pogotovo ako hoćete da idete u profesionalne vode.
Ono što se dosta razlikuje danas u odnosu na prošlost jesu bolji uslovi. Imamo mnogo više teniskih klubova i akademija, što u moje vreme nije bio slučaj već ste morali da putujete u Španiju, Nemačku itd.
Danas je situacija malo drugačija, imamo i strance u našim klubovima i akademijama, u šta sam se i sam uverio dok sam radio u Teniskom centru Novak. To je jedan od dobrih primera gde možete da imate skoro sve uslove – od školice tenisa, što je jako bitno, pa sve do profesionalaca.
U poslednjih nekoliko godina, u medijima si se oglašavao i povodom svog neobičnog hobija, ljude je zanimalo kako to da si reket zamenio kuhinjom. Da li su staklene i plišane torte prerasle u biznis i, pošto si izjavio da praviš torte i po porudžbini svojih prijatelja, koliko je to zahtevno i koliko vremena oduzima s obzirom na vrstu poslastica?
Reket nikada neću okačiti o klin ili ga zameniti nečim drugim. To je prosto moja ljubav odmalena i uvek će se naći mesta za nju. Bez obzira na to da li radim kao teniski trener, igram radi ličnog zadovoljstva ili samo gledam na tv-u, tenis je uvek na prvom mestu. Trenutno radim na organizaciji ATP turnira Srpska Open 2023.
Jedino još nisam napravio tortu u obliku loptice, ali biće i to uskoro (smeh). Imam plan da pokrenem nešto ozbiljnije sa tortama, ali neću da žurim. Volim da sve ide prirodnim tokom i nadam se da će se to desiti u narednom periodu.
Za pripremu poslastice potrebno mi je oko tri dana. Proces je malo duži, ali je vredno čekanja. Ponekad je zahtevno, sve zavisi od mog primarnog posla, ali nikada mi nije teško. Pravljenje torti za mene je uživanje, a najviše volim da ih spremem uveče, i obavezno uz muziku.
Odakle je dolazila inspiracija za izgled i ukus torti, kao i odakle dolaze recepti jer pretpostavljamo da si morao ozbiljno da se pozabaviš pripremom i sastojcima?
Inspiracija zavisi od toga kome spremam, šta ta osoba voli. Ali uvek dobijem inspiraciju i od drugih poslatičara, gledam kako oni kombinuju ukuse i dizajn torte, mada i npr. boje, muzika, stil oblačenja takođe mogu da me inspiirišu.
Kada spremam za sebe volim da eksperimentišem i obično korisim sezonsko voće i namirnice. U početku sam mnogo istraživao, ali nikada nisam voleo da iskopiram recept u potpunosti, već da dodam nešto svoje.
S obzirom na tvoju primarnu profesiju, koje osobine po tvom mišljenju izdvajaju vrhunskog od prosečnog tenisera? S tim u vezi, ima li sličnosti između vrhunskog sporta i vrhunskih kulinarskih veština?
Svi znaju da igraju, svi znaju da udaraju i forehand i backhand. Ali glava i upornost su najvažniji. Morate da budete konstatni u onome što radite. Ne samo u tenisu i kulinarstvu, već u bilo čemu gde želite da se ostvarite.
Prenosiš svoja teniska iskustva, a da li misliš da bi na isti način mogao preneti i svoje umeće pravljenja torti ili tu preovladava nešto drugo?
Iskreno, imam i to u vidu jer su me već pitali da li bih želeo to radim, ali zbog primarnih obaveza nisam trenutno u mogućnosti. Postoji opcija da obuka bude onlajn, no ja sam više za kontakt uživo jer smatram da tako postižemo bolju interakciju i prenos informacija.
Da li bi nam otkrio u kom pravcu idu tvoji profesionalni planovi za budućnost kada je tenis u pitanju i da li je izvesno da ćeš nastaviti da praviš ova čuda u tanjiru?
Što se tenisa tiče, trenutno sam fokusiran na organizaciju ATP turnira Srpska Open. Držim i dalje treninge onoliko koliko mogu da postignem, ali ova nova pozicija me trenutno više ispunjava i daje mi više prostora da radim i pravim torte. U tom segmentu planiram da pokrenem nešto svoje, ali hajde da ne pričam baš sve unapred da ne ureknem, samo se nadam da će se ostvariti to što sam zamislio.
Razgovarala: Leona Pap
Foto: Dalibor Danilović
