Arktik gubi količinu morskog leda velikom brzinom, čak i tokom zimskih dana, kada su temperature izuzetno niske i kada bi led trebalo da se obnavlja od letnjeg topljenja. Za ovakvo stanje delimično su odgovorne atmosferske reke, koje sve više tokom zime stižu do Severnog pola i time usporavaju obnavljanje morskog leda, pokazala je nova studija časopisa Nature Climate Change.
“Smanjenje količine morskog leda na Arktiku jedan je od najočiglednijih dokaza globalnog zagrevanja u poslednjih nekoliko decenija. Iako su temperature na Arktiku znatno ispod nule, pad morskog leda je znaćajan, a naše istraživanje pokazalo je da su atmosferske reke jedan od faktora koji utiče na to”, rekao je glavni autor stufije Pengfei Zang sa Pen Stejt univerziteta.
Atmosferske reke nose velike količine vodene pare u uskim, trakastim olujnim sistemima koji mogu da proizvedu ekstremne padavine i poplave kada dođu na kopno. Ove oluje redovno utiču na priobalne regije koje se nalaze na srednjoj geografskoj širini, kao što je Kalifornija, gde su atmosferske reke u januaru dovele do ogromnih količina kiše i katastrofalnih poplava.
Naučnici su ustanovili i da je globalno zagrevanje uzrokovano ljudskim faktorom povećalo stopu atmosferskih rečnih oluja na Arktiku. Međudekadna pacifička oscilacija (IPO) takođe je uticala na atmosferske reke poslednjih godina.
“Često mislimo da je opadanje nivoa morskog leda na Arktiku postepen proces. Ova stuija je važna jer otkriva da je opadanje morskog leda posledica ekstremnih vremenskih događaja koji su sve učestaliji poslednjih decenija, delimično i zbog globalnog zagrevanja”, rekao je koautor studije Rubi Liang iz Pacifičke severozapadne nacionalne laboratorije.
Topla vlaga koju donose ove oluje povećava toplotu koja se emituje na zemlju iz atmosfere, plus proizvodi kišu. Ovo lako može da otopi tanki ledeni pokrivač, koji se obično obnovi tokom zimskih meseci.
Naučnici su primetili da je povlačenje morskog leda trajalo do deset dana nakon atmosferskih rečnih oluja.
Kako gubitak morskog leda utiče na ljude
Kao i sve, gubitak morskog leda ima svoje dobre i loše strane.
Više otvorenih voda mogu omogućiti lakšu plovidbu brodovima. Tako bi na primer brodovi iz Severne Evrope mogli kroz Arktik da plove do Severne Amerike i istočne Azije, što bi bilo daleko jeftinije. Takođe bi se povećao pristup prirodnim resursima, uključujući naftu, prirodni gas i minerale koji su ključni za proizvodnju čiste energije.
Atmosferske reke prati i jak vetar, što znači veću opasnost za brodove, kao i eroziju za priobalna područja. Za neke životinje, posledice gubitka morskog leda bile bi katastrofalne – polarni medvedi se oslanjaju na morski led kada love foke.
Gubitak morskog leda takođe doprinosi i klimatskim promenama jer led reflektuje energiju nazad u svemir. Kada nema leda, nema ni refleksije, stoga tamni okeani apsorbuju više od 90 odsto te energije, što dovodi do zagrevanja okeana, navodi Conversation.
Prema najnovijoj globalnoj proceni koju je objavio Međuvladin panel o klimatskim promenama, led bi mogao u potpunosti da nestane sa Arktika do sredine ovog veka. To znači da bi tanki, krhki led u celoj regiji zimi bio podložan atmosferskim rečnim olujama koje su u porastu poslednjih godina.
Pročitaj i: Zašto Antarktik “krvari”?
Foto: Hans-Jurgen Mager on Unsplash
