Milioni ljudi širom sveta redovno preživljavaju intenzivne i vrlo neprijatne simptome koje uzrokuje sagorevanje na poslu – umor, smanjena produktivnost, demotivacija, problemi sa koncentracijom, pa i migrene, pojačano znojenje, povišen pritisak, poremećaj apetita, izolacija itd.
I ne, ovo nije problem pojedinca. Ovo je problem u čije rešavanje lideri moraju da se uključe i pomognu da se pronađe rešenje. Jer poslodavci su u poziciji da menjaju stvari kako bi pozitivno uticali na članove svog tima.
Ako niste sigurni šta da uradite i na koji način da sprečite burnout sindrom unutar cele organizacije – pročitajte šta za Forbes kažu dva mlada lidera: Kristen Sifert, predsednice kompanije Finance of America Reverse i strastvene zagovornie stvaranja zdrave korporativne kulture, i Pitera Boumgardena, profesora i direktora Koch Family Center-a koji ima zavidno iskustvo u organizacijskoj strategiji i ponašanju.
- Priznajte da izgaranje postoji.
Imenovanje problema možda zvuči neverovatno jednostavno. Međutim, neki ljudi veruju da izgaranje nije ništa drugo do dosada ili blaga depresija.
Boumgarden preporučuje da svoje razumevanje burnout-a zasnivate na definiciji psihologa koji su sagorevanje na poslu nazvali „produženi odgovor na hronične emocionalne i interpersonalne stresore na poslu“. Boumgarden dalje objašnjava da ova definicija ističe neefikasnost, cinizam i iscrpljenost kao tri aspekta izgaranja.
Dovoljno je da znate nešto o burnout sindromu i da to podelite sa svojim kolegama – sagorevanje na poslu izaći će na videlo. Kada se to desi, lakše ćete upravljati problemom.
- Slobodni dani su svetinja.
Jedna od ideja za prevazilaženje izgaranja je da se zaposlenima ponudi više plaćenog slobodnog vremena. Nažalost, ne znaju svi dobro da iskoriste te slobodne dane i ne mogu da se opuste čak ni kada su van kancelarije.
„Neke studije navode da je ljudima potrebno četiri dana da se potpuno oslobode stresa koji nose sa posla kada odu na odmor. Ako u prvim danima odmora radite, a zatim se isključite, nećete postići ništa. Ovo stvara začarani krug u kojem su ljudi uvek uključeni, čak i kada su tehnički isključeni, a u tom ciklusu je skoro nemoguće dobiti preko potreban mentalni odmor“, napominje Sifert.
Šta Sifert čini po tom pitanju? Pokušava da pruži dobar primer. Kada zaposleni vide da šef odlazi na produžene vikende i odmore, manje je verovatno da će se osećati kao da moraju da provere mejlove dok su na plaži.
- Pronađite srž sagorevanja u vašoj kompaniji.
Možda ste primetili da su vaši zaposleni sagoreli. Odvojite vreme da procenite šta je sve uzrok tome. Da li osećaju da ne mogu da ispune svoje profesionalne zahteve? Da li dobijaju sve što im je potrebno za obavljanje tih zadataka? Ili, može li jedna od vaših korporativnih politika nenamerno da izazove problem koji utiče na učinak i moral?
„Recimo da ste kompanija koja želi veću saradnju među zaposlenima“, kaže Boumgarden. „Tražite da se ljudi vrate u kancelariju. Ako je prosečno vreme putovanja na posao jedan sat u oba smera, kakav je uticaj na rezultate rada i sagorevanje na poslu ako morate da nađete još dva sata dnevno?“
- Eksperimentišite sa različitim radnim strukturama.
Ako nas je pandemija nečemu naučila, to je da nijedna kompanija ne mora da igra po pravilima druge kompanije. „Mnoge kompanije istražuju koncept četvorodnevne radne nedelje i kako ona utiče na produktivnost“, objašnjava ona.
Ne morate da donosite drastične odluke, samo treba da budete otvoreni. Na primer, Boumgarden kaže da se sve više zalaže za fleksibilnost u pogledu hibridnih modela rada jer je mnogim radnicima tako lakše da se fokusiraju na veće zadatke.
- Potražite rešenja koja mogu da utiču na (skoro) sve.
Jednakost i pravičnost su velike prepreke kada je u pitanju uspostavljanje radnog mesta na kojem nije prisutan burnout sindrom. Boumgarden objašnjava da se neke vrste beneficija, uključujući mogućnost rada na daljinu, ne mogu ravnomerno raspodeliti na različite prihode. Shodno tome, pojedinci na nižim pozicijama mogu biti podložniji izgaranju zbog svoje profesije ili faze u karijeri.
„U FAR-u svi zaposleni imaju pretplatu na aplikaciju za meditaciju Calm“, napominje Sifert. „Sabranost može biti moćno sredstvo u borbi protiv sagorevanja i želim da ljudi mogu da uzmu mentalni odmor, čak i ako je to samo 10 minuta dnevno“.
- Podsetite zaposlene koja je njihova svrha u kompaniji i zašto su važni.
Mlađi milenijalci i generacija Z promenili su tradicionalni odnos poslodavac-zaposleni. Oni žele da budu cenjeni, da se osećaju kao da rade na nečemu većem od njih samih. Žele da pronađu smisao u svom radu.
„Najveća korist koju možemo da ponudimo zaposlenima je saznanje da neće izgubiti dan kada se probude ujutru i da će im radno vreme biti ispunjeno različitim mogućnostima“, kaže Sifert.
Podsetite zaposlene s vremena na vreme zašto su vam potrebni i koliko doprinose organizaciji. Ubrzo ćete videti da bi ispunjavanje ove misije moglo svaki dan da učini manje stresnim za radnike.
- Dajte prioritet opštem zdravlju.
Sagorevanje na poslu je fenomen koji možemo posmatrati iz različitih uglova, uključujući wellness programe. Razmislite na koje sve načine možete da pomognete zaposlenima da poboljšaju svoje zdravlje. Siefert vidi ovo kao način da izazovete sebe kao vođu i postavite teška pitanja.
„Kako da angažujemo naš tim na nekom dubljem nivou? Kako da dokažemo našem timu da nam je stalo do njih? Kako da inspirišemo naš tim da živi najbolje živote ne samo profesionalno, već i lično?“
Ako se lideri posvete pronalaženju odgovora na ova pitanja, pronaći ćemo put napred koji će omogućiti našem timu i našim preduzećima da napreduju bez obzira na to šta nas čeka u budućnosti.
Ne morate da provedete ceo vikend razmišljajući o ovom problemu. Provedite vreme sa svojom porodicom i prijateljima i podstaknite svoje zaposlene da učine isto. Ali pokušajte da odvojite nekoliko trenutaka da razmislite o tome kako da iskoristite svoju lidersku poziciju da sagorevanje na poslu stavite u zadnji plan — i da ga zadržite tamo zauvek.
Pročitaj i: Godišnji odmor ti neće pomoći ako patiš od burnout-a
Foto: Tangerine Newt on Unsplash
