Radna nedelja od četiri, umesto pet radnih dana? Zvuči odlično, barem na papiru. Ko ne bi voleo da radi manje za istu platu? Istraživanja britanske škole Henley Business School pokazala su da kraća radna nedelja donosi brojne benefite, kako zaposlenima, tako i poslodavcima – pre svega bolji kvalitet i manje stresa.
Ali, da li ovo zaista “radi”? Ne baš u svakoj organizaciji, tvrdi Rebeka Bruks, vlasnica agencije za marketinška istraživanja sa sedištem u Los Anđelesu. Zbog pandemije, Rebeka i njen tim od 23 ljudi prebacili su se na rad od kuće kako bi se, kao i većina kompanija, prilagodili situaciji.
“Rad od kuće nosi sa sobom mnogo stresora. Zaposleni su bili u haosu jer su, uz obavljanje posla, morali istovremeno da se nose i sa nekim privatnim stvarima. Pokušavamo da pomognemo našim zaposlenima i pomognemo im da postave neke granice“, kaže Bruksova za Fast Company.
Ona je tada počela da čita o eksperimentima sa radnom nedeljom od četiri dana, odnosno smanjenju broja radnih sati. S obzirom na to da njen posao zahteva da tim bude dostupan u zavisnosti od rokova koje klijent postavi, ideja o neradnom petku je odmah otpala.
Umesto toga, Rebeka je rešila da testira četvorodnevnu radnu nedelju tokom 10 nedelja, omogućivši zaposlednima da izaberu koji dani će im biti radni, a koji neradni. Tako su smanjili broj radnih sati sa 40 na 32 nedeljno.
“Jedini uslov je bio da dvoje ljudi iz istog tima ne mogu da budu odsutni istog dana. Sistem je funkcionisao jer klijenti nisu ni primetili promenu. Tačnije, nismo ih ni obavestili o promeni jer smo smatrali da se uspeh ovog eksperimenata ogleda upravo u tome da klijenti ni ne primete da smo počeli manje da radimo”, priča Bruksova.
Problemi koji su nastali posle uvođenja novog režima rada
Iako su zaposleni bili srećni zbog promene koja je nastupila, rezultati su bili isti. Neki zaposleni su i dalje obavljali deo posla i tokom neradnih dana, neki su uredno odgovarali na mejlove iako je stav kompanije bio vrlo jasan, a to je da nisu u obavezi da budu dostupni tokom neradnih dana.
“Sve zavisi od osobe do osobe, ličnosti se razlikuju. Neke osobe su prosto uvek aktivne, nezavisno od toga da li je radni ili neradni dan, dok drugi jasno postave granice. I oba pristupa su sasvim u redu. Ali pošto nije postojala doslednost između samih zaposlenih, novi sistem rada stvorio je konfuziju i frustraciju, i negativno uticao na odnose unutar kompanije“, objasnila je Bruks.
Dodatni stres im je, kaže, predstavljalo to što nisu u potpunosti mogli da se opuste tokom neradnih dana. Znate onaj osećaj kad odete na godišnji pa ne znate šta će vas dočekati kad se vratite? Ljudima je postalo opterećujuće da “pohvataju” šta su propustili i neke stvari su počele da izmiču kontroli.
Posle deset nedelja, Rebeka je anketirala zaposlene i shvatila da ni oni nisu bili zadovoljni, te da im je kraća radna nedelja zapravo stvara više stresa. Čak i međju onima koji su jasno postavili granice – tenzija i anksioznost su i dalje bili prisutni.
“Kraća radna nedelja ima za cilj da smanji izgaranje na poslu i da ljudima prostora da dišu, ali ne uspeju svi uvek da dostignu taj cilj“, kaže klinička psihološkinja dr Majra Altman.
“Da bi četvorodnevna radna nedelja bila uspešna, kompanije treba da se pozabave sistemskim faktorima koji dovode do sagorevanja unutar njihove specifične organizacije i industrije. Bez rešavanja ovih sistemskih faktora, kraća radna nedelja bi zapravo mogla da stvori više problema zaposlenima nego što će ih rešiti“, objašnjava Altman.
Foto: Annie Spratt on Unsplash
