Nina Montée Karp je tehnološka preduzetnica i suosnivačica startapa koji je razvio prvu pametnu kolevku, SNOO, dizajniranu da ljulja i umiruje bebu od plača i omogućava da beba spava sigurno na leđima.
Da je u pitanju izuzetan proizvod govori i to što su investitori neke od vodećih holivudskih zvezda, ali i kompanije poput Google-a, kao i činjenica da poznate ličnosti među kojima su Bijonse, Ašton Kučer, Serena Vilijams koriste SNOO za svoju decu.
Ninina priča je interesantna i zbog toga što je i režiserka, producentkinja, pilotkinja, aktivistkinja, dizajnerka sa višestrukim nagradama za enterijer, i sve to je postigla kao Beograđanka koja je pre 38 godina došla u Los Anđeles. Sada je u rodnom Beogradu otvorila odeljenje svoje firme Happiest Baby.
Kompaniju Happiest Baby Nina je pokrenula 2001. godine zajedno sa svojim mužem, dr Harvijem Karpom, poznatim američkim pedijatrom i svetskim stručnjakom za dečji razvoj. Pre dve godine su lansirali i proizvod koji je povod ove priče — SNOO, prva pametna kolevka na svetu. Pored toga što pomaže roditeljima u najizazovnijim mesecima njihovog roditeljstva, ovaj proizvod ujedno i spašava bebe od vrlo čestog uzroka smrti kod novorođenčadi – sindroma iznenadne smrti.
Happiest Baby je uzela ukupno 38 miliona dolara investicija od poznatih VC investitora i kompanija, među kojima su Google, Greycroft i Lux Capital, ali i dobila podršku mnogih poznatih ličnosti uključujući Leonarda DiKaprija, Džastina Timberlejka, Gvinet Paltrou i Skarlet Johanson.
Sjajno je što će se jedan tako tehnološki napredan i uspešan proizvod kao što je SNOO razvijati od strane srpskih inženjera koji će imati priliku da nauče mnogo od naših ljudi koji su se već ostvarili na verovatno najzahtevnijem od svih tržišta.
O svom proizvodu, kao i o bogatoj preduzetničkoj karijeri, Nina Harp je jednom prilikom pričala za Startip, a mi vam njen intervju prenosimo u celosti.
Vaš preduzetnički put je krenuo dosta rano, maltene od kako ste došli u Ameriku. Kako je to izgledalo, kroz koje poduhvate ste sve prošli?
U porodici smo svi preduzetnici i generalno smo okrenuti biznisu. Pre nego što sam sa Harvijem osnovala Happiest Baby, imala sam još dva uspešna biznisa. Pokrenula sam svoju producentsku kompaniju, a jedan od poduhvata u okviru toga na koje sam najponosnija je film o raku dojke koji sam sama režirala, snimila, izmontirala i isproducirala.
Film je bio o tome kako da se žena, ali i muškarac nose sa tom dijagnozom i kako da se od toga oporave. U filmu sam radila intervjue sa vodećim onkolozima a i sa poznatim ličnostima poput Šeril Krou, Melise Eteridž, Olivije Njutn-Džon, i sa mnogim drugim ženama koje su prošle taj put. To je bio veoma interesantan i emotivno težak projekat.
Pre toga sam osnovala i svoju kompaniju koja proizvodi medicinske kreme koje se prodaju ekskluzivno dermatolozima.
Kako je bilo biti žena u svetu biznisa u vreme kada ste tek počinjali?
To je izazovan put. Ja sam kao devojka u Beogradu uvek bila privučena nekim neuobičajenim stvarima, volela sam da se bavim neobičnim sportovima, da vozim brzo, dobila sam pilotsku dozvolu što je takođe bilo neobično u to vreme.
Dešavalo mi se u poslu da kada se sastanem sa nekim kontraktorom on hoće da razgovara sa mojim suprugom, a on kaže “ne ne, razgovaraj sa Ninom”.
Ja sam jako mlada krenula da pravim svoje proizvode, početkom devedesetih. Tada sam maltene morala da krijem svoje godine, šminkala sam se i oblačila tako da izgledam starije. To je zaista tužno šta moramo da radimo da bi nas ljudi uzeli za ozbiljno. Međutim to je istina, mi kao žene moramo mnogo više da se dokazujemo.
Dok sam vodila svoju produkcijsku kompaniju u LA-u, bilo je teže naći muške snimatelje kao režiserka, jer su hteli da rade sa muškarcima. Međutim sve se promenilo kada sam snimala film o raku dojke, ja sam sama bila i snimatelj i režiser i montažer i pisac. To je bio one woman show. Takođe, i kada sam režirala najprodavaniji video za roditelje Happiest Baby on The Block na Amazonu.
Mislim da su žene sa ovog podneblja jake. Tu postoji i jedna vrsta ponosa i inata i želje za dokazivanjem. Ja sam to što sam žena shvatala kao neki dodatni poen u svojim uspesima, jer ne samo da sam žena u preovlađujuće muškom “tech” svetu, nego sam i iz Srbije – imam akcenat, što je još jedna otežavajuća okolnost kada vodite biznis u Americi.
Kao suvlasnica tehnološke kompanije, tu je procenat žena takođe veoma mali. Ali moj suprug se šali da je on lepo lice kompanije, a da sam ja ta koja obavlja važne stvari. Jer sam ja u našoj kompaniji bila zadužena za novac, pronašla sam fabrike u Kini i Indiji za proizvodnju kolevki, ja sam ta koja se bavi razvojem biznisa, koja ide kod kompanija kao što su Google i Facebook i stvara nova poslovna partnerstva, pregovara za investicije.
Podelili smo se, Harvi mnogo putuje, on je evanđelista, daje intervjue jer SNOO je još uvek relativno nov, ljudi još uvek uče i upoznaju se sa tim. Tako da je to velika odgovornost.
Odakle je došla inspiracija za pokretanje Happiest Baby?
Moj suprug dr Harvi Karp je pedijatar i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za dečji razvoj. Napisao je tri svetska bestselera — Happiest Baby on the Block, Happiest Toddler on the Block i Sleep Book, koja izuzetno pomaže roditeljima u tim najtežim trenucima kada bebe ne prestaju da plaču. Njegova metoda “5S’s” se primenjuje u celom svetu, i u bolnicama i u porodicama, kako bi se deca umirila i prestala da plaču.
Poseban problem kod novorođenčadi je takozvani SIDS (Sudden infant death syndrome). To je posledica sufokacija usled spavanja na stomaku, spavanja sa roditeljima u njihovom krevetu ili toga da nekad zbog nedovoljno razvijenog centralnog nervnog sistema bebe bukvalno zaborave da dišu. Znam porodice kojima se desila ta tragedija. Verujem da je to najveća tragedija koja može da se desi roditelju, jer su to zapravo zdrave bebe. Oko 4000 američke dece svake godine umre od SIDS-a.
Harvi je tokom godina dosta putovao po svetu i držao govore. Tokom jednog govora je rekao da, kada bi neka zemlja godišnje uzimala 4000 američkih beba, da bismo joj sasvim sigurno objavili rat. Zato se zapitao zbog čega ne radimo više na tome da sprečimo SIDS.
Na to mu je jedan pedijatar odgovorio: “Harvi, ti si poznat u svetu zašto ti ne radiš nešto na tome?” Te večeri je Harvi na salveti nacrtao tačno ono što je sada SNOO i rekao mi je da to možemo da uradimo veoma brzo, za godinu i po dana. Pitao me je da li bih mogla na tome da radim sa njim, na šta sam mu ja naivno odgovorila: “Da, naravno!” Naravno, trajalo je pet godina! (smeh)
Kako se razvijao biznis od 2000. dok niste lansirali SNOO?
Počelo je od Harvijeve prve knjige, The Happiest Baby on the Block koja je odmah postala svetski bestseler. Tada smo videli da su njegovu metodu “5 S’s”, koja se trenira u mnogim bolnicama počeli da uče čak i studenti pedijatrije, a čula sam da se predaje i u Beogradu i u Zagrebu.
Nakon toga smo pokrenuli više od 3000 sertifikovanih Happiest Baby edukatora koji podučavaju tu njegovu metodu u Americi. On je tada prestao da prima pacijente i počeo je da se bavi samo edukacijom i pisanjem.
Pošto roditeljima često nije bilo jasno kako da čvrsto zaviju bebu, a jedna od tih metoda je povijanje (engl. swaddling) dobijali smo izuzetno mnogo pitanja i niko nije mogao da odgovori na stotine poziva. To mi je dalo ideju da snimim dokumentarac koji edukuje roditelje, što sam predložila mom suprugu, pošto sam znala da snimam i montiram video snimke.
To je jako interesantna priča. Kada smo snimili tridesetominutni video o 5S’s metodi, ponudili smo jednoj od najvećih izdavačkih kuća, Random House, da besplatno dodaju DVD u korice svake knjige. Oni su rekli da ne misle da će to biti interesantno roditeljima i odbili su, iako su oni izdavači knjige koju je moj muž napisao. Zatim smo otišli u Barnes & Noble gde su nas takođe odbili. Tada smo odlučili da sami plasiramo ovaj DVD na Amazonu — i prodali smo milione kopija!
To nam je omogućilo da se penzionišemo i da se posvetimo samo tome da Harvi predaje Happiest Baby i da piše druge knjige, kako bi njegove ideje i metode došle do miliona pacijenata u celom svetu, a ne samo 6.000 – 7.000 pacijenata godišnje koji su prolazili kroz njegovu praksu. Knjiga je i dalje veoma popularna i oko 16 godina je bila broj jedan među knjigama za roditelje.
Ono što je interesantno za našu kompaniju je to što, iako je okrenuta profitu, ona u stvari pomaže roditeljima da odgajaju svoje dete na najbolji mogući način, jer kada je dete OK — sve je OK. Naša kompanija je posvećena pomaganju roditeljima da budu uspešni u svom najvažnijem poslu, podizanju zdrave i srećne dece.
Kada je drugi pedijatar, da tako kažem, izazvao Harvija da on nešto preduzme, jer niko do tada nije uradio ništa da pomogne bebama koje imaju SIDS, razmišljali smo kako da tu Harvijevu metodu 5S’s učinimo lakšom uz pomoć tehnologije. Tada je Harvi došao na ideju da metodu 5S’s prenese u bebinu kolevku.
SNOO je zasnovan na nauci i na Harvijevom naučnom metodu. Interesantno je da je ta njegova metoda zapravo ono što su naše bake radile stotinama godinama. Tako da smo primenili ono što je najbolje i što se vekovima pokazalo kao najbolje — i ubacili to u SNOO. Na zadovoljstvo srećnih roditelja — SNOO zaista radi.
Kolevka je najvažnija stvar kada se beba rodi, jer u njoj beba provodi 15, 16 sati dnevno. U našoj kolevci, čim beba počne da plače, kolevka počne malo da se mrda, što više plače to se kolevka više pokreće. Kolevka je intuitivna. Beba ima isti osećaj kao što je imala u materici. U kolevci se puštaju zvuci koje je beba čula u stomaku (eng. white noise) zvuk krvotoka, i plus pokreti kao kada hodamo.
To je bilo veoma izazovno napraviti, radili smo pet godina sa brojnim inženjerima sa MIT-a tako da to sve radi, da beba bude sigurna, da je kolevka “čuje”, da se aktivira glasom, da proizvodi zvukove, da beba sigurno spava na leđima… a da sve skupa izgleda lepo i da ne bude kao neki tehnološki proizvod, odbojna i hladna.
Ko je osmislio dizajn kolevke?
Naš prijatelj i jedan od najpoznatijih svetskih industrijskih dizajnera, Iv Behar (Yves Behar). Već smo dobili 16 vodećih nagrada za dizajn i tehnologiju, a trenutno je naš proizvod izložen u četiri muzeja. SNOO je trenutno i deo 14 istraživačkih studija na Harvard univerzitetu, UCSD, Univerzitetu Mičigen, Univerzitetu Kentaki, Amsterdamskom univerzitetu, itd.
Zašto je novopečenim roditeljima važno da imaju ovakvu vrstu pomoći u ranom periodu bebinog života? Nekako taj bebin plač doživljavamo kao sastavni deo ranog roditeljstva, zašto je to problem?
Kada kupiš neki proizvod dobiješ uputstvo za upotrebu, a kada dobiješ bebu toga nema. (smeh) Dobijaš razne savete od medicinskih sestara, roditelja, ali kada dođe beba i kada počne da plače u tri sata noću – ne znaš šta da radiš sa njom.
Mi rešavamo najveći problem roditelja, a to je bebin plač i roditeljski umor. Studije su pokazale da, kada su roditelji umorni, posle dve nedelje nespavanja oni počinju da reaguju kao da su pod dejstvom alkohola!
Jedna od najvećih koristi kolevke je to što, kada mama ostane sama sa bebom, kada je nahrani i presvuče, ona ima dva, tri sata za sebe. Zna da će beba biti sigurna. Za to vreme majka može da se odmori, da se okupa, da pročita mejlove, da ima osećaj “normalnosti” koji je imala pre nego što je postala majka, jer od tog strašnog umora, a i hormona, oko 20 odsto majki postanu depresivne posle porođaja.
Kada je beba srećna i dobro spava – i roditelji su srećni i dobro spavaju! Zato je veoma važno da roditeljima pomognemo u tom najranijem periodu koji je zaista izazovan.
U našem slučaju mi takođe spašavamo živote beba, jer je kod Sindroma iznenadne smrti novorođenčeta 20 odsto beba pronađeno tako što su ležale na stomaku, dok u našoj kolevci, baš iz tog razloga, bebe ne mogu da se okrenu na stomak. Mogu da idu nogama na gore, da se okreću, ali ne mogu nikad da se prevrnu.
SNOO je našao svoje mesto i u porodilištima?
Da, trenutno 22 bolnice koriste SNOO. U nekim porodilištima bude i po 40, 50 beba, a samo pet, šest medicinskih sestara i tu su počele da se dešavaju tragedije. U Americi prošle godine su zabeležene tri smrti beba u porodilištima. Kada jedna beba zaplače, sve krenu da plaču za njom, i medicinske sestre ne mogu da stignu do svake od njih.
Zato je sada običaj u porodilištima da beba bude sa roditeljima u sobi, međutim i tu se dešavaju nesreće, poput toga da majka zaspi dok drži bebu u naručju i da beba padne. To je velika tragedija! Bolnice sada gledaju da koriste SNOO jer je to najsigurnija kolevka. Medicinske sestre mogu da odahnu, jer kada beba počne da plače SNOO je utiša i to je velika pomoć svima.
Koliki tim ste okupili oko ove ideje?
Imamo oko 60 zaposlenih u Los Anđelesu.. Srećna sam jer smo sada oformili kompaniju i u Beogradu, zaposlili sedam inženjera i nekoliko ljudi za operativu i customer service za početak.
Imamo stvarno sjajne inženjere. Recimo, naš VP of Product je za devet meseci napravio Nook, uređaj za elektronske knjige koji je među prvima izašao na tržište. Isto tako i August Smart Lock — kada kompanija nije mogla da od prototipa pređe u masovnu proizvodnju, on im je rešio problem.
Pristao je da dođe iz Silicijumske doline u Santa Moniku i da pomogne nama, zato što je video kolika je vrednost SNOO. Prepoznao je da je to momenat kada tehnologija kreira win-win-win situaciju. Win za bebe na prvom mestu, win za roditelje i win za ljude koji rade na projektu.
Pomenuli ste da je u Beogradu zaposleno već sedam inženjera. Zašto Beograd, osim toga što ste svojim poreklom vezani za Srbiju?
Ja sam Srpkinja i volim ovo podneblje i razvoj IT industrije! A samim tim što IT industrija više zarađuje to znači bolji standard za našu zemlju i mlade porodice koje će moći da priušte bolji život za svoju decu. Tako da je ova odluka da dođemo u Srbiju takođe jedna win-win-win situacija za sve.
Ja sam rođena u Beogradu, otišla sam pre 38 godina i toliko sam srećna da su se neke stvari ovde promenile, da sam videla IT industriju koja je nekako preporodila grad. Naši inženjeri su uvek bili na dobrom glasu, ali sada kada radimo intervjue s njima baš sam ponosna. Pametni, talentovani i odlično govore engleski.
Cela IT industrija je donela dobru energiju i proizvodi pozitivan domino efekat na društvo i ja želim da tom rastu damo makar mali doprinos.
Srećna sam da imam razlog da se vratim ovde, da se ne osećam krivom da dolazim samo na odmor, nego i da nešto doprinosim. (smeh) Drago mi je i da donosimo neko novo znanje ovde u Srbiju, i u pogledu proizvoda i tehnologije, ali i menadžmenta i poslovne kulture. U našoj kompaniji je kultura veoma važna.
Ljudi ne napuštaju kompaniju zbog kompanije, ljudi napuštaju kompanije zbog menadžmenta i toga kako se odnosite prema njima. Zato mi negujemo kulturu poštovanja, slobode i odgovornosti i to hoćemo da donesemo i ovde. Kada zaposleni zna da brineš on njemu onda će i on da brine o kompaniji.
Mnogo poznatih ličnosti vas je podržavalo i u prethodnim projektima, a posebno sada kada ste razvili SNOO. Znam da su među vašim investitorima Džastin Timberlejk i Skarlet Johanson, ko vam je još pružio podršku?
Tu je i Kejt Hadson, koja je medijima otvorila svoju kuću kako bi ljudima pokazala SNOO u spavaćoj sobi. To se retko dešava. Ešton Kučer i njegova supruga su imali izuzetno iskustvo i on je to podelio sa medijima. Zatim Bijonse, Serena Vilijams koja je u specijalu za HBO pokazala svoju spavaću sobu, a pored nje je bio SNOO.
Isto tako, investitori su nam, kao što si pomenula, Džastin Timberlejk i Skarlet Johanson, Gvinet Paltrou, Džesika Bil, Leonardno DiKaprio. To su zaista velika imena i ljudi koji hoće da pomognu baš zato što imaju glas koji se daleko čuje i zato što žele da pomognu drugim roditeljima i njihovim bebama.
Na koji način ste dolazili njih? Ili su oni dolazili do vas?
I jedno i drugo. Moj suprug je svetski poznat autor i pedijatar. Imao je pacijente od dece vodećih CEO-ova kompanija i predsednika filmskih studija, do Madone, Spilberga, Mišel Fajfer…. Isto tako smo kroz naše neprofitne organizacije za zaštitu životne sredine sarađivali sa poznatim ličnostima jer njihov glas privlači mase i lakše je da emitujemo neku važnu poruku kroz njih. Među njima je zaista mnogo divnih i prosvećenih ljudi koji hoće da iskoriste svoj glas da naprave promenu, da promene svet nabolje.
Kroz sav naš rad smo upoznali zaista impozantne pojedince koji znaju da smo ljudi od integriteta i koji nam veruju sa svojim novcem i sa svojim imenom, što je velika odgovornost. Isto tako je i sa vođenjem same kompanije, integritet i strast prema misiji su baza na kojoj gradimo kompaniju i mislim da to zaposlenima mnogo znači. Mi smo prvi koji dođu i poslednji koji odu. Svaki budni momenat je posvećen poslu, jer to više nije posao, to je postala naša životna misija i strast.
Za našu misiju je jako važno da proširimo glas o SNOO, jer što ga više ljudi bude znalo i koristilo, to će i cena brže da ode dole. Jer SNOO je vrlo složen i komplikovan product za proizvodnju. Mi smo i softverska i hardverska i robotics kompanija. Proizvodnja je i logistički vrlo zahtevna, jer SNOO ima više od 400 zasebnih komponenata koje se na kraju spajaju u jedan proizvod.
Šta su vam sledeći veliki koraci?
Jedan od problema koji ćemo rešavati u narednom periodu se odnosi na dalju prevenciju već pomenutog SIDS-a. Kada beba prestane da diše, dovoljno je da doktor, medicinska sestra ili roditelj samo blago prodrmaju bebu i ona će nastaviti sa disanjem, ali često se desi da problem nastane kada niko nije tu.
Mi planiramo da u SNOO ugradimo senzor koji će identifikovati da je beba prestala da diše i aktivirati alarm kako bi neko ko je u blizini došao. U međuvremenu će SNOO najvećom brzinom početi da ljulja bebu kako bi ponovo prodisala.
Beba provodi najviše vremena u kolevci. Mi smo napravili SNOO, prvu pametnu kolevku koja pomaže bebama da se umire od plača i bezbedno spavaju na leđima. Sve ostale komponente bebine sobe kao što je pametni ovlaživač vazduha ili projektor koji pravi zvezde na bebinom plafonu su dodaci. Cilj je da budemo “vlasnici” pametne sobe za bebu (smart nursery) u povezanom domu.
Kako bi to izgledalo u praksi?
Recimo, subota je ujutru, roditelji spavaju. Beba Sofija zaplače i SNOO je umiri. Zatim naša aplikacija javi: “bebi Sofiji je zapušen nos, SNOO ju je uspavao, ali je aktivirao Nest i sada je temperatura veća i aktivirao je ovlaživač vazduha”. To možda deluje smešno, ali kada su roditelji umorni njima je to ogromna pomoć i value-proposition koji je dragocen.
Na našoj aplikaciji možete da vidite celu istoriju bebinog spavanja, što je zgodno i kada odete kod pedijatra, jer na osnovu toga on može da zaključi dosta o bebinom stanju i navikama, i tome da li je beba zdrava. Prosečna beba spava jedan do dva sata duže u SNOO kolevci što utiče i na bebin imuni sistem. Naravno i na ostale ukućane jer – kada beba spava – svi spavaju!
Tehnologija ulazi u sve segmente naših života. Neko će možda reći “ja sam odrastao bez toga i šta mi je falilo”, ali mnogo drugih stvari oko nas se od tada promenilo, i naši poslovi i uopšte navike.
Ime naše kompanije je veoma važno, Happiest Baby, jer kada imaš srećnu bebu, onda imaš i srećnu porodicu (Happiest family). Ovo je prozivod na kom svi rade sa mnogo strasti i ponosa. Ipak je to proizvod koji svakog dana, non stop pomaže bebama i čini život umornih roditelja znatno lakšim.
Ovo je naša najbitnija misija i Harvi i ja živimo za to. Mnogo radimo, ali nam je bitan kvalitet života i nas i naših zaposlenih.
Sve što smo radili celog života, Harvijevo iskustvo iz pedijatrije, njegovi patenti i popularna “5S’s” metoda, moje iskustvo sa biznisom, građenjem brenda, produkcijom… sve se nekako sabralo u ovaj momenat i sve to nam pomaže u ostvarenju misije da što više beba i njihovih roditelja učinimo srećnim.
Izvor: Nevenka Rangelov, Startit
Foto: Happiest Baby/YouTube
