Ljudi često misle da je sreća prolazna stvar – emocija koja dođe i prođe, u zavisnosti od eksternih faktora i životnih okolnosti u kojima se nalazimo. A zapravo – sreća je stvar izbora!
Bez obzira na stres na poslu, međuljudske odnose, kratke rokove, Zoom sastanke i sveukupni burnout, i dalje možete da izaberete sreću. Šta o tome kažu naučnici?
Sreća je stanje uma koje treba da negujete
U svetu u kakvom danas živimo, potraga za srećom često izgleda kao jurnjava za pozitivnim osećanjima koja nikad ne potraju. Postavljamo sebi ambiciozne ciljeve, jurimo ih, zarađujemo novac kako bismo sebe materijalno obezbedili i uživali u svojim dostignućima.
Ipak, to zadovoljstvo brzo prolazi jer autentičnu, trajnu sreću, ne izazivaju prolazne okolnosti. Ako vam se čini da vam sreća stalno izmiče, možda je vreme da redefinišete šta je uopšte sreća za vas.
Džen Lim, autorka i direktorka konsultantske firme Delivering Happiness, razotkriva mit i, umesto hedonističkog pogleda koji povezuje sreću sa osećanjem zadovoljstva ili komfora, ona tvrdi da je sreća način razmišljanja samoostvarenja. Taj princip je, prema Lin, održiviji i dostižan jer svako može da odredi kako izgleda samoostvarenje.
Stvaranje sopstvene definicije sreće znači da spoljni faktori ne mogu ni povećati ni umanjiti vaš osećaj blagostanja i zadovoljstva. Lim je ovo nazvala poznavanje sopstvene svrhe – biti veran onome ko ste i gde leže vaše vrednosti i prioriteti. Kada je ta svrha stabilna i sigurna, nikakve poteškoće ne mogu da naruše vašu sreću.
Zaključak: Vi ste zaduženi da negujete unutrašnje razmišljanje o sreći. Ovo možete praktikovati na dnevnoj bazi.
Sreća na radnom mestu
Dolazimo do još jednog društvenog mita – sreća bi trebalo da bude osnovna emocija svakog ljudskog bića. Međutim, ovo je u suprotnosti sa načinom na koji naš mozak funkcioniše. Neuronauka je dokazala da ljudski mozak traži zadovoljstvo i način da preživi – dva iskonska instinkta koja se uvek takmiče jedno s drugim.
Biološka potraga za srećom nije idealizovanje kratkotrajnih trenutaka zadovoljstva. Umesto toga, radi se na razvijanju unutrašnje motivacije da pronađete ono što vas dugoročno čini srećnima.
Dakle, ako je mozak motivisan da sledi cilj i dostigne ga zarad unutrašnje validacije (lični izazov, radoznalost i sl.) umesto spoljašnjeg uspeha (unapređenja, priznanja, novac), sreća postaje dugoročnija.
Kako se ova veza između sreće i motivacije prenosi na radno mesto? Istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da su zaaposleni sa visokim nivoom unutrašnje motivacije bili zadovoljniji svojim ulogama, što dalje dovodi do:
- jačih komunikacionih sposobnosti
- većeg angažovanja
- pozitivnije veze sa klijentima
- više energije, strasti i entuzijazma
- povećanja produktivnosti i efikasnosti
- veće posvećenosti
Praktikovanje načina razmišljanja o unutrašnjoj sreći, koristiće vam jednako u poslovnom i privatnom životu. Kada zadovoljstvo nije uslovljeno spoljnim faktorima i motivatorima, slobodni ste da prihvatate situacije i interakcije, održavajući uravnoteženu perspektivu i uživajući u poslu koji radite.
Kako biti srećniji?
Ustanovili smo da je sreća unutrašnji posao. Sada je vreme da shvatimo kako da postanemo srećni ljudi – privatno i profesionalno.
Koncept smislenog života nije sam po sebi problem – svako želi da njihov uticaj i doprinos svetu u kom živimo budu važni. Ali opsesivna potraga za smislom života može nas učiniti nesrećnima, piše Fast Company.
Ako se oslobodite tog pritiska i prestanete da razmišljate koji je vaš smisao i dozvolite životu da se jednostavno odvija uz realna očekivanja, bićete prizemni u sadašnjem trenutku, umesto da preterano razmišljate o trenutku koji je prošao ili se nije ni desio. Kako to izgleda u praksi:
Napravite prostora za aktivnosti koje će vas održati u sadašnjem trenutku. To može da bude meditacija, šetnja u prirodi, vežbe disanja, trening ili pak duboki razgovori. Bilo šta što usmerava vaš mozak da se fokusirate na trenutak koji se dešava sada.
Prihvatite svoju malenkost u širokom obimu postojanja. Vaše prisustvo na Zemlji je važno, ali postoji sloboda u saznanju da niste centar ovog univerzuma. Zato razmišljajte izvan sopstvenih iskustava ili narativa da biste učili iz drugih perspektiva. Kao rezultat toga, postaćete radoznala, empatičnija i ispunjenija osoba.
Pročitaj i: Skandinavske navike za srećan i zdrav život
Shvatite razliku između vrednosti i značenja. Ideja značenja je simbolički konstrukt, ali „vrednost“ je praktično znanje o tome za šta se zalažete i do čega vam je stalo. Vrednosti su od suštinskog značaja za autentičnu sreću jer komuniciraju na koje prioritete da usmerite svoje vreme, resurse, energiju, rad i pažnju. Ako znate i živite po svojim vrednostima, u tome možete pronaći suštinsku sreću.
Razmislite o ciljevima koje postavljate sebi
Ciljevi su korisni u svim aspektima života. Koliko god da su ciljevi ključni za karijeru i lični rast, način na koji im pristupate može dovesti do kratkog spoja.
Prečesto sebi postavljamo ciljeve koji u stvarnosti nisu izvodljivi, a onda sebe označavamo kao „neuspeh“ kada se ti planovi ne ostvare. Čak i kada je cilj dostižan, privremeni vrhunac dostignuća će izbledeti, ostavljajući osećaj razočaranja za sobom. Ali sam cilj nije problem – problem je vaš odnos prema tom cilju.
Mogli biste da nastavite da terate sebe da dostignete cilj po svaku cenu, a zatim uživate u endorfinu sve dok ne nestane. Međutim, postoji i bolji način koji će uvećati vašu sreću.
Najpre svoje ciljeve pretvorite u niz mikro navika. Pravljenje malih, postepenih promena vremenom će cilj učiniti lakšim i manje stresnim. Mikro navike postepeno će vam pomoći da postignete makro cilj. Počnite da obraćate pažnju i na to kako govorite o svojim ciljevima – negativne fraze zamenite pozitivnim.
Veza između svrhe i zadovoljstva takođe je relevantna za postavljanje ciljeva. Odredite zašto vam je taj cilj važan, koja je korist od njega i kakvu vrednost donosi vašem životu.
Izgradite mentalnu i emocionalnu otpornost
Da li ste se ikada pitali kako prirodni optimisti održavaju uravnotežen, pozitivan pogled na svet uprkos situaciji u kojoj se nalaze? Ovaj stav nije čisto poricanje bolnih emocija ili okolnosti. Niti je to hronično optimistična fasada. To se zove toksična pozitivnost, koja može narušiti poverenje, ugušiti komunikaciju i štetiti međuljudskoj dinamici.
Tajna optimizma nije stvaranje pozitivnih emocija već izgradnja otpornosti. Otpornost je mentalna i emocionalna snaga koja vam pomaže da se brzo oporavite od kriza, učite iz grešaka, identifikujete priliku za napredovanje i formirate zdrave veštine suočavanja kako biste otklonili sledeću prepreku.
Otpornost je glavna komponenta sreće i blagostanja, i zato da biste je izgradili držite se sledećih koraka:
- verujte u svoj talenat i pozitivne osobine
- budite fleksibilni i prihvatite promene koje su neizbežne
- potražite razlog(e) da ostanete zahvalni i da imate čemu da se nadate
- izgradite proaktivne veštine rešavanja problema
- negujte sebe
- investirajte u zdrave odnose
Foto: Catalin Pop on Unsplash
