Godinama unazad Skandinavci su proglašavani za najsrećnije ljude na svetu. Nakon nekoliko godina dominacije Danaca, na red su došli stanovnici Finske. Jedan od razloga njihovog zadovoljstva svakako je i zdravlje.
Jasno je zbog čega skandinavski način života privlači sve veću pažnju. Izučavaju se njihove navike, druženje, način vaspitanja dece, stil, ishrana, sve što mislimo da bismo mogli da naučimo i primenimo kako bismo i sami dostigli zdravlje, sreću i dug život. Koje su to zdrave navike Skandinavaca koje bi svi trebalo da usvojimo?
Boravak u prirodi
Uživanje u prirodi visoko je na listi prioriteta kod velikog broja građana. Takođe, umesto teretane, radije biraju aktivnosti na otvorenom, jer za njih fizička aktivnost ne znači sagorevanje kalorija već traženje užitka u tome što rade.
Njihove omiljene aktivnosti su skijanje, klizanje, šetnja šumom, vožnja bicikla, nordijsko hodanje i plivanje u jezeru. Ono što je posebno zanimljivo je odnos Skandinavaca prema deci u toku zime.
Pogledaj i: Razmišljaj kao Norvežanin i znaćeš kako da se nosiš sa depresijom
Za razliku od naših navika i stalnog straha da je deci hladno, oni svoje mališane već od prvih dana izvode na niske temperature i navikavaju na boravak na otvorenom uprkos kiši, snegu ili vetru jer za njih ne postoji loše vreme.
Sauna
Nakon dugih šetnji po hladnoći poželećete da se zagrejete, a najbolji i najzdraviji način za to je sauna. Uživanje u sauni važan je deo skandinavske kulture, često ih koriste, a dobrobiti su velike – od znojenja koje podstiče izbacivanje toksina iz tela, preko brže cirkulacije do boljeg spavanja.
Ishrana
Većina Skandinavaca preferira da jede kod kuće, a upravo uravnotežena ishrana i aktivan način života čine da dobro izgledaju i budu zdravi. Crveno meso jako je retko na meniju, ali se jede mnogo ribe, posebno plave. Takođe, umesto ulja preferiraju maslac, a posebno izbegavaju šećer.
U švedskim vrtićima se prilikom pripreme obroka ne koristi nimalo šećera. Uz to, deca uopšte ne jedu slatkiše pre svoje druge ili treće godine. A čak i kad odrastu, slatkiše obično smeju da jedu samo vikendom ili praznicima.
Pauza za kafu
Skandinavci su razvili tradiciju kratkih odmora tokom radnog dana. U Švedskoj se ova tradicija naziva “fika”, odnosno pauza za kafu. Česti kraći odmori tokom rada pomažu vam da ostanete motivisani i povećavaju produktivnost kada se vratite svom zadatku.
Fika nije samo pauza za kafu već i način da usporite i uživate u vremenu sa prijateljima. Dok se u mnogim zemljama kafa uzima za poneti i pije s nogu, u Švedskoj se ova pauza ne dovodi u pitanje.
Izvor: La Vie
Foto: Florencia Viadana / Unsplash
