Nedavno su radovi, koji predstavljaju vizuelni prikaz mentalnih borbi sa kojima se mnogi suočavaju, izazvali pažnju javnosti. Njih potpisuje Haris Ličina.
Haris Ličina rođen je 1996. godine u Novom Pazaru. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, departman za primenjenu umetnost i dizajn.
Priredio je sedam samostalnih izložbi, i izlagao na preko 35 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko nagrada među kojima: Istaknuta nagrada na Bijenalu umetnika Vranja 2021. godine, Specijalna nagrada na Likovnom salonu mladih 2021. godine. Stipendista najvećih državnih studentskih stipendija (stipendija “Dositeja”, sti- pendija “Izuzetno nadareni studenti”).
Trenutno je zaposlen na Fakultetu primenjenih umetnosti u svojstvu istraživača, i kao grafički dizajner u jednoj agenciji.
Pažnju nam je privukao tvoj poslednji rad – serija digitalnih grafika, koja vizualizuje nekoliko psihičkih oboljenja i kompleksa u formi kuće. Kako si došao na ideju za ovaj projekat i da li si naišao na utiske ljudi koji zaista i pate od nekih oboljenja koje si predstavio na ovaj nesvakidašnji način?
Iako živimo u periodu unutar kog svakog dana dolazimo do novih saznanja i tumačenja na poljima nauke i umetnosti generalno, čini mi se da ne uspevamo jednakom brzinom da usvajamo sva znanja i važnost istih, naročito kada je u pitanju mentalno zdravlje.
Serija grafika nastala je sa ciljem davanja ličnog doprinosa u procesu razumevanja odabranih psihičkih poremećaja. Želja da kroz svedenu formu sumiram određeno stanje svesti, vizuelizujem da ono bude likovno dobro, i na kraju predstavim tako da ga svi razumeju “na prvu loptu”.
Ovo razumevanje “na prvu loptu” je veoma bitno jer su radovi publikovani na društvenim mrežama gde je vreme izdvojeno za tumačenje bilo čega veoma kratko, što je jedna od bitnijih stvari koje sam imao na umu pri odabiru poremećaja pogodnih za apstrakovanje, odnosno predstavljanje kroz formu kuće.
Ono što zaista smatram uspehom unutar ovog mini-projekta jeste ogroman broj pozitivnih komentara, počevši od toga da je veliki broj ljudi ostvario identifikaciju u smislu boljeg razumevanja određenih poremećaja, do toga da ljudi koji su patili ili pate od nekih poremećaja ne gledaju na radove kao karikaturisanje poremećaja u šta je veoma lako upasti prilikom apstrakovanja, već veoma pozitivno reaguju na radove ističući verodostojnost prikaza.
Tvoja izložba Slobodan pad bila je veoma dobro medijski ispraćena, a bio si inspirisan, između ostalog, i sopstvenim strahom od visine. Da li to znači da dizajn, i umetnost uopšte, za tebe ima i terapijsku svrhu, jer je ovo drugi primer u tvom radu koji se bavi određenim ljudskim „boljkama”?
Istina je da moji radovi često sadrže notu angažovane umetnosti, umetnosti koja pored želje za estetskim izražejem ima za cilj i da komunicira sa publikom, pošalje određenu poruku i ukaže na određene društvene anomalije.
Sami radovi unutar izložbe Slobodan pad su podeljeni u tri grupe: prva, koja ima za cilj čist estetski izražaj, druga, koja je angažovanog karaktera i bavi se akutelnim događajima i društvenim anomalijama, i treća koja je zapravo serija autoportreta unutar kojih predstavljam određene strahove i sumnje publici.
Tako da može se reći da likovna umetnost za mene, (a verujem i većinu kolega) ima terapeutsku svrhu u kontekstu toga da kroz radove imam slobodu i mogućnost da predstavim svoj stav ili pogled na određene stvari ili dešavanja.
Trenutno si doktorand u oblasti primenjene umetnosti i dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a osnovne i master studije u oblasti grafike i grafičkog dizajna završio si u Prištini. Kakva iskustva u profesionalnom smislu ti je donela nova sredina i da li su ove oblasti umetnosti jednako popularne i zastupljene na ove dve relacije?
Promena sredine bez obzira bila ona u smeru odlaska iz manjeg u veći grad ili obrnuto je po meni uvek pozitivna, jer odlazak u novo nužno tera na izlaz iz zone komfora, pa samim tim i na napredak.
Upis na doktorske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti i susret sa novim profesorima mi je dao drugačiji pogled na dizajn i umetnost uopšte, što je svakako rezultiralo pozitivno u pogledu likovnog sazrevanja.
Što se tiče popularnosti zaista mislim da je dizajn jednako popularan u Novom Pazaru, Kosovskoj Mitrovici ili Beogradu, u svakom gradu ćete naći odlične umetnike pune potencijala za velike stvari, s tim što ću se složiti da mogućnosti za realizaciju nisu jednake u svim mestima, zbog čega mi je veoma žao, ali verujem da će se u budućnosti perspektivni disbalans između Beograda i ostatka Srbije izjednačiti.
Studije umetnosti su, u našoj zemlji, u senci naspram ostalih. Ipak, grafički dizajn je, čini se, sve popularniji među mladima, odnosno, među studentima. Šta misliš, zbog čega je tako i da li je grafičkim dizajnerima lakše da pronađu zaposlenje u odnosu na druge slične profile?
Svakako da jeste, s obzirnom na to da grafički dizajn spada u primenjenu umetnost, umetnici koji se opredele za grafički dizajn će u budućnosti dosta lakše pronaći eventualni posao ili započeti svoj biznis jer je njihova delatnost usko vezana za postojanje gotovo svakog biznisa. Što svakako ne znači da je pristojan život likovnog umetnika nemoguć, ali je svakako znatno trnovitiji put, barem na Balkanu.
Kakva su tvoja iskustva sa studentskih razmena iz Nemačke i Rusije – kakav je pristup inostranih fakulteta i galerija kada je reč o grafičkom dizajnu i šta si ti konkretno odatle poneo kao dominantan utisak?
Grafički dizajn kao globalni trend u svetu umetnosti nije zaobišao ni jednu zemlju, pa samim tim ni nas, i zbog toga ne mogu reći da sam na nekom drugom mestu doživeo renesansu ili video nešto što nikada nisam pre.
Mada razlike svakako postoje, kao što svest o važnosti grafičkog dizajna nije na istom nivou u Kraljevu, Novom Pazaru ili Beogradu, tako i svest o umetnosti uopšte nije na istom nivou u Srbiji i Nemačkoj, ili Rusiji.
Ono što me je zaista zadivilo kao studenta tokom boravka u Rusiji jeste činjenica da u internatu u kojem sam bio smešten (a koji je u sklopu fakulteta) od 18.000 studenata gotovo 50 odsto su bili studenti iz najrazličitijih zemalja sveta. Tu multikulturalnost, razmenu ideja, različitost, a opet jednakost i okupljanje oko iste ideje nosim kao najjači utisak studentskog boravka u Rusiji.
S obzirom na to da živimo u digitalizovanom svetu i da umetnost nalazi stalno nove forme, kako vidiš budućnost u razvoju grafičkog dizajna i koliko je zaista široka njegova primena?
Grafički dizajn konstantno evoluira i direktno je u sprezi sa razvojem tehnologije. Tako je na početku grafički dizajner kao osnovni medij za svoj izražaj koristio plakat i knjigu.
Nastanak interneta je stvorio potpuno novi svet i nove platforme unutar kojih su dizajneri bili gradivno tkivo za postojanje istih. Virtuelna realnost i Metaverse kao najnoviji produkt nove realnosti će svakako biti još jedna platforma unutar koje će dizajneri imati nove, proširene mogućnosti za izražaj.
Iza tebe je ukupno više od 40 izložbi, organizovao si brojne radionice iz oblasti fotografije i grafičkog dizajna i dobitnik si nekoliko važnih nagrada. S obzirom na to da si trenutno angažovan u jednoj advertajzing agenciji, u kom pravcu planiraš svoj budući profesionalni razvoj?
Kada je reč o grafičkom dizajnu, rad u advertajzing agenciji poput McCann-a je nešto potpuno novo za mene, iako se dizajnom bavim gotovo od srednje škole. Mogućnost rada sa klijentima globalnih razmera i učestvovanje u kreiranju kampanja za njihove potrebe koje su zaista megalomne i zahtevne, za mene su još uvek novina i mesto gde imam još mnogo prostora za napredak. Za sad se odlično osećam na tom mestu.
S druge strane, doktorske studije i akademsko sazrevanje praćeno naučnom metodologijom i istraživanjem, a sve sa ciljem davanja ličnog doprinosa umetnosti je nešto što me veoma privlači. I naravno grafika kao pasija koja nije uslovljena spregama kreativne industrije je veoma važna za mene lično te je sve pre navedeno bez nje nezamislivo.
Intervju: L. Pap
Foto: Haris Ličina, privatna arhiva
