Više od 50 odsto svetske populacije živi u urbanim sredinama. Očekuje se da će se ovaj procenat povećati na 75 odsto do 2050. godine.
Osim što grad čini vizuelno privlačnijim, drveće urbane sredine čini čistijim, bezbednijim i lepšim mestom za život. Nažalost, broj krošnji u gradskim sredinama poslednjih godina je u padu.
Šta dobijamo ako posadimo drveće u urbanim sredinama?
Postoji pregršt razloga zašto drveće poboljšava kvalitet života u gradovima, a mi smo nabrojali samo neke od njih.
Veliko zrelo drvo, kada dođe do kraja svog životnog veka, često se zameni manjim vrstama, a nekada potpuno nestane površina na kojoj je drvo raslo. To presađeno drvo ima poteškoće da se razvije i dostigne zrelost zbog popločanog okruženja u kojem se nalazi.
A što je drvo zrelije – to je veći njegov doprinos, stoga je od velike važnosti da se drveće sadi sa ciljem da dostigne tu zrelost.
Drveće u urbanim sredinama prosečno snižava temperaturu vazduha od dva do osam stepeni Celzijusa.
Veliko gradsko drveće je odličan filter za urbane zagađivače i fine čestice (PM2.5). Urbani zagađivači mogu da dođu iz prirodnih izvora (npr. globalno zagrevanje), ali najštetniji su oni koji su povezani sa ljudskim aktivnostima – fabrike, industrije, transport itd.
Zelene površine ne služe samo za proizvodnju kiseonika
U Beču umesto ugradnje klima uređaja sade drveće
Kako drveće štedi vaš novac
Fine čestice mogu doći iz više izvora kao što su strujna postrojenja, toplane, individualna ložišta (ugalj – kao najgora vrsta čvrstog goriva), motorna vozila, avioni, gorenje drveta, šumski požari, paljenje njiva, vulkanske erupcije i peščane oluje.
Jedno drvo godišnje apsorbuje do 150 kilograma ugljen-dioksida što ima pozitivan uticaj na klimatske promene.
Drveće obezbeđuje prirodno stanište biljkama i životinjama, povećavajući tako urbani biodiverzitet.
Boravak u parku, šumi, odnosno u blizini drveća poboljšava psihičko i mentalno zdravlje tako što povećava nivo energije, a snižava krvni pritisak i stres.
Zanimljivo je i da su istraživanja pokazala da nekretnine koje se nalaze u blizini drveća vrede u proseku 20 odsto više.
Foto: Vladimir Kudinov; Babak Habibi; Robert Thiemann / Unsplash
