Pritisnite enter da počnete pretragu.

Kako drveće štedi vaš novac

Benefiti drveća ne ogledaju se samo u zaštiti od vetra, erozije i poplava, zahvaljujući njemu i potrošnja energije može biti znatno manja.

Poznato je da drveće prečišćava vazduh i čuva zemljište od erozije. Međutim, manje je poznato da drveće pomaže ljudima u gradovima da smanje troškove energije koju koriste za zagrevanje ili rashlađivanje jednostavnim stvaranjem senke ili blokiranjem jakih vetrova oko zgrada.

Grupa USDA Forest Servis objavila je u časopisu Urban Forestry & Urban Greening istraživanja koja pokazuju da gradsko drveće u Sjedinjenim Državama godišnje štedi energiju u iznosu od oko 7,8 milijardi dolara. I to tako što smanjuje upotrebu električne energije (procenjeno je na 38,9 miliona MWh godišnje), kao i troškove zagrevanja. Pored toga, smanjuje se zagađenje od izduvnih gasova.

U studiji se navodi da bi gradovi trebalo da sade drveće strateški.

Leti drveće pravi senku i hladi vazduh, tako da se smanjuje upotreba rashladnih uređaja. Zimi štiti od vetra. Veličina drveta, vrsta, udaljenost stabla od kuće i pravac u odnosu na zgradu, sve to utiče na količinu energije koju će jedna zgrada potrošiti. Iako rezultati variraju po klimatskim zonama, generalni zaključak je da veliko drveće na zapadnoj strani zgrade smanjuje troškove hlađenja leti“, navode istaživači.

Veštački materijali višestruko štetni

Marko Kazimirović, asistent na Šumarskom fakultetu na predmetu Rast i proizvodnost šuma, kaže za Kurir da drveće štedi na mnogo načina, pre svega sa aspekta činjenice što je prirodni materijal.

Pogledaj i: U Beču umesto ugradnje klima uređaja sade drveće

“Upotreba drveta kao materijala nema gotovo nijednu negativnu konsekvencu po životnu sredinu. Dakle, ukoliko budemo koristili drvo, mi ne štetimo životnoj sredini. Danas imamo bezbroj veštačkih materijala, koje je stvorio razvoj civilizacije, i sve veće životne potrebe čoveka. Međutim, suština je da je postupak nastajanja tih materijala veoma štetan po životnu sredinu, prevashodno za atmosferu, u koju se emituju nove količine izduvnih gasova, koji u decenijama ispred nas ulaze u tokove materije u prirodi i narušavaju balans, istovremeno preteći da ozbiljno ugroze šume i šumske ekosisteme. Između ostalog, nastajanjem novih materijala izlučuju se različite vrste polutanata u vazduh, između koji su i nove, ekosistemu „nepoznate“ količine ugljen-dioksida, a s druge strane, samo drvo se sve više zanemaruje. Zato, koristeći drvo štedimo na mnogo načina, čuvamo atmosferu i životnu sredinu, a ne treba zaboraviti da je drvo izuzetno prijatan i dobar građevinski materijal. Drvena stolarija, vrata, prozori, ali i drveni zidovi imaju jako dobar efekat na cirkulaciju vazduha u kućama, za razliku od PVC i aluminijumskih prozora, koji hermetički zatvaraju prostor”, navodi Kazimirović.

Upitan da li je uloga pravilne i strateške sadnje stvarno tolika da može da obezbedi uštede u potrošnji energije, imajući u vidu da su neki stručnjaci izračunali da je moguće da se sa samo tri stabla pravilno zasađena oko kuće uštedi i do 30 odsto potrošene energije, Kazimirović kaže da više stabala koegzistira na jednom mestu i da nesumnjivo stvaraju mnoge pozitivne efekte.

“Sama stabla, ukoliko postoje oko objekata za stanovanje, njihove krošnje stvaraju specifičan šumski mikroklimat koji ublažava klimatske ekstreme. To je u dnevnoj varijaciji temperature poprilično važno, naročito u letnjim i zimskim periodima. Zimi, ako je previše hladno, u šumi je toplije nego na otvorenom prostoru. Isto tako leti, kada je napolju ekstremna vrućina, u šumi je mnogo prijatnije”, ističe on.

Jedna studija u Velikoj Britaniji pokazala je da svaka funta uložena u sadnju uštedi sedam funti. Druga, iz 2014, da se zahvaljujući drveću samo u SAD na godišnjem nivou uštedi 6,8 milijardi dolara troškova zdravstvene nege.

Koliko će kiseonika jedno drvo proizvesti zavisi od više faktora – starosti drveta, veličine krošnje, stanja u kom se nalazi.

Stablima u urbanim sredinama treba intenzivna nega

Ima li razlike između drveta koje raste u gradu, u nekom drvoredu, na primer, i onog u šumi?

“Pre svega, tu je razlika u stablima koja su rasla na osami i onih koja rastu u zajednici, koju mi zovemo šuma ili malo stručnije, sastojina. Tokovi rasta i prirasta ove dve grupe stabala su bitno različiti. Kada stabla rastu na osami, oni uživaju svu svetlost oko sebe i mogu nesmetano da razvijaju svoju krošnju i samim tim uvek imaju veliki prečnik debla. Ipak, stabla u gradu su mnogo više izložena zagađivačima različitog porekla – od mehaničkih oštećenja do čestični,h koja mogu ozbiljno da oštete stabla i zato im je potrebna intenzivna nega. Stoga bi svi gradski drvoredi trebalo da se jednom do dvaput godišnje pregledaju i štite na adekvatan način. Ipak, to što su u gradskim sredinama zagađenja veća, ne znači automatski da su stabla iz urbanih sredina fiziološki jača ili bolja od onih koja su rasla u ruralnim sredinama i šumskim sastojinama. Stabla u gradovima su se jednostavno prilagodila na nepovoljne uslove da bi mogla da prežive, te se eventualni veći efekti u smislu prečišćavanja vazduha mogu pripisati porivu opstanka i borbi za život”, završava Kazimirović.

Foto: Profimedia

Budi deo Viber Original zajednice

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *