KAKO NEGOVATI MENTALNO BLAGOSTANJE BEZ OBZIRA NA OKOLNOSTI
Mentalno zdravlje treba da bude tema svakog dana, ne samo 10. oktobra, na Svetski dan mentalnog zdravlja. Takođe, važno je primetiti da javnim diskursom u Srbiji i regionu dominira tema mentalnih bolesti, a ne mentalnog zdravlja.
Stručnjaci za mentalno zdravlje, psihijatri i psiholozi, govore uglavnom o teškim problemima, mentalnim bolestima, pacijentima, ustanovama, licima s mentalnim smetnjama, poremećajima (raspoloženja, ličnosti, anksioznim i psihotičnim poremećajima), naročito u situacijama kada neko sebi oduzme život.
Ali, o mentalnom zdravlju gotovo da se ne govori ili osobe koje govore negovanju ličnog blagostanja čak nailaze na podsmeh i negodovanje.
Mentalno zdravlje obuhvata psihološko, emocionalno, mentalno i socijalno blagostanje. Ono utiče na razmišljanje, percepcije i ponašanje, a takođe i na način kako se nosimo sa stresom, kako komuniciramo, kakvi su nam odnosi s drugim ljudima i kakve odluke donosimo. Takođe, na produktivnost, korišćenje ličnih potencijala i doprinos zajednici.
Tema ličnog blagostanja, blagostanja na radnom mestu i društvenog blagostanja duži niz godina je vrlo aktuelna u svetu.
LIČNO BLAGOSTANJE je tema koja je u našem delu sveta izazvala je puno kontroverzi u javnosti.
Dok je u sferi uticaja Istoka sreća bitna tema, u Zapadnom delu sveta nailazi gotovo na porugu. Ipak, u oblasti nauke ima sve više približavanja po ovom pitanju. Zanimljive studije koje se sprovode poslednjih decenija pokazuju nam da različite tradicionalne prakse, poput meditacije ili izražavanja zahvalnosti imaju značajan uticaj na lično blagostanje.
Jedno od najdužih istraživanja o sreći kaže da najveći uticaj na lično blagostanje ima kvalitet odnosa s drugim ljudima. Dobri međuljudski odnosi najviše utiču na lično blagostanje, fizičko i mentalno zdravlje, pokazala je studija Univerziteta Harvard koja se sprovodi u kontinuitetu oko 80 godina.
Osobe koje imaju barem jedan kvalitetan odnos u kojem su autentične, u kojem postoji emocionalna sigurnost i mogu da komuniciraju iskreno i ostvoreno, imaju puno viši nivo blagostanja, te bolje prognoze za dug život u dobrom zdravlju.
U pozitivnoj psihologiji, postoji stav da čovek ima kontrolu nad svojim emocionalnim stanjem i osećajem zadovoljstva, bez obzira na okolnosti.
Martin Seligman, jedan od najvećih autoriteta u pozitivnoj psihologiji, osmislio je PERMA model ličnog blagostanja koji se sastoji od 5 stubova, a to su:
P
Positive emotions (pozitivne emocije) koje se mogu razvijati kroz tehnike poput izražavanja zahvalnosti i jačanja veštine prisutnosti u sadašnjosti. Pored sadašnjosti, odnose se i na budućnost, kroz negovanje nade i optimizma. Arthur Schopenhauer je rekao: “Ono što nas najneposrednije usrećuje jeste vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada”.
E
Engagement (angažovanje), smislene aktivnosti koje doprinose da se osećamo ispunjeno i zadovoljno i kroz koje postižemo flow stanje, jednu vrstu uživanja u aktivnosti tokom koje izgubimo osećaj za vreme i prostor, a samu aktivnost doživljamo kao neku vrstu nagrade.
R
Relationships (kvalitetni međuljudski odnosi), iskreni, bliski odnosi s drugim ljudima i otvorena komunikacija veoma su važni za lično blagostanje. Oni nam daju smisao, osećaj pripadnosti, ponosa. U poslovnom i privatnom okruženju kvalitetni odnosi su baza za razvijanje saosećajnosti, dobrote, saradnje, timskog duha, lojalnosti.
M
Meaning (smisao), vi dajete smisao svom životu, u skladu sa svojim vrednostima, željama, ciljevima. Čovek ima potrebu da smisao i osećaj svrhe povezuje s porodicom, naukom, pravdom, zajednicom, važnim društvenim pitanjima koja uključuju i zaštitu životne sredine, religijom, političkom ili strukovnom organizacijom ili drugim njemu važnim okvirima.
A
Accomplishments/ achievement (postignuća) čovek može da ostvari u različitim kontekstima, karijeri, privatnom biznisu, hobiju, sportu, i tako dalje. Postavljanje ciljeva i ostvarivanje rezultata mogu doneti osećaj ispunjenosti, iako ljudi postignuća mogu da ostvare i bez tog osećaja. U oba slučaja postignuća imaju blagotvoran uticaj na lično blagostanje.
BLAGOSTANJE NA RADNOM MESTU postala je veoma važna tema naročito otkako je Svetska zdravstvena organizacija 2019. godine promenila definiciju sindroma sagorevanja (burnout) i u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti uvrstila ga kao profesionalni fenomen, odnosno hronični stres u vezi s poslom kojim se ne upravlja na odgovarajući način.
Iako se u zakonu kojim se uređuje zdravlje na radu pominje obaveza da se u organizacijama čuva i unapređuje blagostanje na radnom mestu, nema jasnih smernica o primeni.
U privatnom sektoru, kao i u javnom i civilnom, organizacije same donose odluke u vezi s temom blagostanje na radnom mestu i, u većini slučajeva, tek povremeno angažuju spoljne saradnike koji organizuju programe za zaposlene.
Izveštaj Američke asocijacije psihologa (American Psychological Association) kaže da čak 89% zaposlenih u kompanijama koje primenjuju programe blagostanja ocenjuje kompanije kao dobre za zaposlene.
Briga o blagostanju ljudi u organizacijama zahteva određene napore. Moj je utisak da još uvek preovladava nespremnost za konkretne i strateški usmerene korake.
Vlasnici biznisa, lideri i menadžeri danas se nalaze pred mnogobrojnim izazovima. U svom poslu često, pored konkretnih aktivnosti koje obavljaju, vrlo ozbiljno rade s ljudima. U domenu prenošenja stručnih znanja uglavnom se odlično snalaze, ali stručnjacima neretko nedostaje mekih veština.
DRUŠTVENO BLAGOSTANJE
U poslednjih nekoliko decenija na Balkanu su optimizam i lično blagostanje bitne teme, iako se diskusije vode u stručnim krugovima, još uvek izvan okvira javnih politika.
Nivo informisanosti ljudi je nizak, pa se čak i u krugovima intektualaca mogu čuti komentari koji ukazuju na to da ne poznaju naučna istraživanja u oblasti blagostanja i da mnogi čak i ne razlikuju pozitivnu psihologiju (nauku), od pozitivnog razmišljanja (neformalni pokret).
Postoje države poput Ujedinjenih Arapskih Emirata u kojima je zadatak ministra sreće da uskladi javne politike i sve planove i programe vlade, vodeći računa o blagostanju ljudi. Značaj priznavanja sreće i blagostanja ljudi u ciljevima javnih politika konkretno znači da donosioci odluka uvek treba da imaju na umu blagostanje ljudi kad usvajaju propise i politike, u bilo kojoj oblasti – privrede, socijalne zaštite, zaštite životne sredine.
Sve je počelo još 1979. godine, kad je tadašnji kralj Butana rekao da on ne veruje u bruto nacionalni dohodak kao indikator razvoja i da moraju da postoje alternativni indikatori koji ne govore samo o ekonomskom razvoju.
Tek 2011. godine specijalni savetnik Ujedinjenih nacija Jayme Illien predložio je da ta međunarodna organizacija upiše u svoj kalendar Međunarodni dan sreće. Generalna skupština UN u rezoluciji 66/281 „International Day of Happiness“ od 12. jula 2012. proglasila je 20. mart Međunarodnim danom sreće, prepoznajući značaj sreće i blagostanja (well-being) kao univerzalnih ciljeva i težnji ljudi širom sveta.
Sreća, odnosno blagostanje društva meri se preko šest varijabli, a to su: prihodi, očekivana dužina životnog veka u punom zdravlju, socijalna zaštita, sloboda, poverenje, odnosno odsustvo korupcije i dobročinstvo. Pored toga, istraživanje uzima u obzir subjektivnu ocenu ličnog blagostanja ispitanika.
Prvi Svetski izveštaj o sreći Ujedinjenih nacija objavljen je 2012. godine, nakon čega se izveštaji objavljuju svake godine uoči Međunarodnog dana sreće. Dosad su se na prvom mestu kao najsretnije zemlje našle Danska, Švajcarska, Norveška, a potom Finska pet godina zaredom.
U poslednjih nekoliko godina balkanske države se nalaze otprilike na sredini liste, dok je Slovenija na nešto višoj poziciji.
Pokret pozitivnog razmišljanja promoviše stav da je dovoljno da pojedinac radi na svojoj sreći, koju može da gradi bez obzira na okolnosti. Iako spada u metode samopomoći, zapravo nema veze s pozitivnom psihologijom i naučnim stavovima o sreći.
Za razliku od njega, postoje brojni pokreti, naročito u svetu akademskih zajednica i udruženja, koji se zalažu da se istovremeno radi na poboljšavanju javnih politika i osnaživanju pojedinaca.
Moje zalaganje deo je tog drugog trenda i uzima u obzir ne samo kapacitete pojedinca, nego i svih sistema u kojima on funkcioniše, od partnerskog i porodičnog, preko profesionalnog i sistema organizacija, sve do šireg društvenog sistema.
Stručnjaci istražuju aspekte ličnog blagostanja, sreće i kvaliteta života, s ciljem poboljšavanja kvaliteta života ljudi širom sveta. Profesionalci poput mene čitaju komplikovane studije i prenose bitne informacije jednostavnim jezikom, kroz tekstove, predavanja i druge aktivnosti koje imaju za cilj da što više ljudi upoznaju s načinima za uvećavanje i čuvanje ličnog blagostanja, blagostanja u organizacijama i društvenim zajednicama.
Vidi i: 6 razloga zašto je psihoterapija bolja nego razgovor sa prijateljima
Tekst: Nataša Vukmirović, konsultantkinja i profesionalni kouč
Foto: Catalin Pop / Unsplash
