Već gotovo sedam decenija na istoj beogradskoj adresi postoji jedinstvena zanatska radnja – Parfimerija “Sava” nalazi se u Ulici Kralja Petra broj 75, na Dorćolu, i u njoj se prave i prodaju originalni parfemi.
Na brojna pitanja koja je imao “Original” odgovarao je Nemanja Jovanov, koji predstavlja četvrtu generaciju parfimera u svojoj porodici i koji uspešno nastavlja mirisnu priču male porodične zanatske radnje, dok je na fotografijama koje smo napravili njegov otac Nenad, vlasnik parfimerije “Sava”.
Istorija Vaše parfimerije je čudesna, posmatrajući periode kroz koje ste prolazili, od nastanka današnje parfimerije 1954. godine, ali i one koja joj je prethodila, a koja je otvorena pred početak Drugog svetskog rata na Topličinom vencu, te od ideje koju je u Beograd doneo jedan od ratnih siročića iz Prvog svetskog rata. Od Vas, kao parfimera, ali i preduzetnika i zanatlije, pa i stručnjaka za marketing, može se mnogo toga naučiti. Koliko je današnjica izazovna za rad ove jedinstvene zanatske parfimerije u srcu Beograda, jedine takve na ovim prostorima?
– Današnja vremena su dosta drugačija od vremena kada je moja porodica počela da se bavi ovim poslom. Tada je zanatsko parfimerstvo i zanatska kozmetika bila na potpuno drugom nivou, nije bilo industrije. Bio je to i period velikog stradanja u Drugom svetskom ratu i nemaštine koja je diktirala drugačije tokove tržišta. Međutim, moja porodica je pored dvadeset i više parfimerija koje su postojale u Beogradu i koje su se pretežno bavile istom profesijom istrajala najduže.
Razlog tome nije neka specijalnost, jer su sve te parfimerije nudile manje ili više ujednačen i asortiman i kvalitet, međutim, kada je došlo doba industrijalizacije kozmetike, kako je stara Jugoslavija krenula da proizvodi mnogo toga, a onda se otvaranjem tržišta dogodilo da je sve to eksplodiralo na nekom evropskom i svetskom nivou, moja porodica je jednostavno bila istrajnija da ostane dosledna svom cilju i tako smo jednostavno opstali.
Današnje vreme donosi nešto sasvim drugo, ponovo se mušterije okreću malim izvorima, malim studijima za dizajn, „niš” parfimerijama (parfimerija „Sava“ je niche (niš) parfimerija, u kojoj se mirisi prodaju bez uobičajenog marketinškog imena, prim. aut.), i to sada nudi jednu cikličnu formu, koja se ponavlja ko zna koji put u istoriji, da se sada beži od velikih firmi, brendinga, nasilnog marketinga, i ide se na starinsko poverenje. Mi smo uspeli da očuvamo momenat poverenja prema mušterijama, baš iz tog razloga što je kod nas sve polako, sporo i podređeno mušteriji.
Miris ne može da se kupi preko interneta
Ono što Vaše parfeme razlikuje od fabričkih su ručno sklapanje mirisnih nota, da se svaki parfem razlikuje, i osobu koja ga nosi čini jedinstvenom. Da li u ovom veku mušterije više teže uniformisanosti ili jedinstvenosti? Vi pravite „mirisne mape“ za svakog kupca, i svakome želite da se u potpunosti posvetite. Da li Vas razumeju kada govorite o tome da isti parfem ne miriše isto na svakome?
– Svakako da je današnji globalni trend brzine i dinamike naterao ljude da zaborave neke stare stvari. Vidimo da se ljudi sada prisećaju toga i da, ako se ne prisećaju, kad ih podsetimo, dobro na to reaguju. Naše uverenje je da miris ne može da se kupi preko interneta. Može, ako znate tačno koji vam treba i zasigurno ste ga probali, međutim, kod mirisa koji, čak i u dizajnersko-industrijskom smislu nije stalna receptura, može da se dogodi da se neki od sastojaka promeni od godine do godine.
Ja bih rekao da je miris uvek važno probati na koži. Drugo, može da se dogodi još jedna vrlo važna stvar o kojoj malo ljudi razmišlja: može da se promeni vaš ukus, može da se promeni vaša koža, može da se promeni vaša emocija prema tom mirisu, a to će učiniti da taj miris miriše drugačije.
Kada ovakvu priču ispričamo mušterijama, one nas slušaju sa čuđenjem, ali i prihvatanjem, pa probaju mirise na naš način: polako, sporo, sa sopstvene kože. To nije nešto što ljudi danas poznaju i zato bi bilo važno napomenuti da je jako bitno ne preterivati sa brojem mirisa u jednoj sesiji probanja, kako mi to zovemo, u jednom „pasažu“, već se ograničiti na tri do četiri mirisa, i njih lepo promisliti, odmoriti na koži, ostaviti ih da odstoje i doneti odluku koji je „taj“ miris, ili doneti odluku da nijedan nije „taj“ miris.
Kada kažemo „parfem“ uglavnom jednostavno mislimo na „ono u bočici što se prska i što miriše“. Tako, ne znajući, kupujemo toaletne vode, ili parfemske vode, mislivši da kupujemo parfem. Koji su Vaši saveti za odabir pravog mirisa, ali i vrste?
– Kod nas postoji jedna jezička zbunjenost, kada sve što miriše zovemo parfemom. I to jeste glavni problem, zato što je parfem određena koncentracija mirisna. Mi kada kažemo da kupujemo parfem, mi u stvari kupujemo miris i zato bi trebalo pravilno se izraziti i reći „to je miris“, a miris može biti u koncentraciji kolonjske vode, toaletne vode, eau de parfema, parfema i u novije vreme, nečeg što se zove parfem extra ili extra parfem. To je posebno snažna koncentracija, za ljude koji jako vole da nanesu minimalne količine mirisa, a da imaju trajnost.
Ovo spada u jednu od edukacija koju mi svakodnevno radimo sa mušterijama koje dođu po prvi put kod nas ili sa nekim, da kažem, lošijim predznanjem, objašnjavamo da miris nije parfem i da je miris – miris, a da je parfem samo jedna od koncentracija, koja je ustoličena kao nešto bolje, kvalitetnije, što nažalost ili na sreću, nema nikakvog smisla, jer u pitanju je samo stil korišćenja, stil nanošenja.
Ako želite da se mirišete sa većom količinom tečnosti onda uzimate nižu koncentraciju, ako želite da se mirišete manjom količnom tečnosti, onda uzimate višu koncentraciju. Ono što je jako važno je da u industrijskom dizajnerskom parfimerstvu postoji jedna zabluda koja se takođe zloupotrebljava, čak i na drugim jezicima, koristi se „eau de parfum“ ali se „eau de“ napiše sitnim slovima, a u prednji plan izlazi sama reč „parfum“.
Slediti svoje osećaje u izboru mirisa
Nekada je postojalo pravilo da se tokom dana koriste toaletne vode, tokom popodneva parfemske vode, a samo u večernjim izlascima i posebnim prilikama parfemi. Postoji li kultura nošenja parfema i da li se ona održava i danas? Šta biste Vi savetovali?
– Taj tip pravila koji miris je za leto, koji miris za zimu, koji za dan, koji za noć je jedna od marketinških zabluda, koja prati mirisni svet. Današnja marketinška zabluda jeste ova cela priča sa internetom, notama, gornjim tonovima, donjim tonovima, i tim opterećenjem publike i korisnika mirisa nekom kvazi-suštinom.
Nekada, kada su ljudi bili daleko praktičniji, nije ni postojala mogućnost da nekog opteretite na taj način kao danas. Tada su ljudi opterećivani time uz koji tip štofa, materijala ide koji miris, za dan, za noć i tako dalje. U principu, ova logika ima nekog smisla, preko dana ćete biti namirisani lakšom koncentracijom ili manjom količinom mirisa, dok ćete uveče, kada se pripremite da izađete, biti namirisani većom koncentracijom datog mirisa, recimo, parfemom. Ali, ni to nije pravilo, zato što imate ljude koji ne vole da intenzivno mirišu, ili imate ljude koji vole da intenzivno mirišu tokom dana.
Ono što bih ja izdvojio jeste da nikako ne treba robovati takvim pravilima, jednostavno treba slušati sebe, i svoje osećaje. Naravno, i svoju okolinu, jer ako neko iz vaše okoline, vaši bližnji, ne reaguju dobro na neku veliku količinu mirisa, onda nećete podređivati pravila nekim kvazi-bontonima, koje se koncentracije koriste, kada i kako, već ćete jednostavno činiti da miris bude prirodan nastavak vašeg bića, u svakom smislu. Ne ni prediskretan, ne ni presnažan.
Matematika nanošenja mirisa
Koji je najstariji „recept“ koji i danas koristite? Ako je čuveni „Chanel 5“ nastao 1921. godine, i danas je jedan od najtraženijih parfema u svetu, imate li Vi svoj, onaj koji vremenom postaje sve bolji i traženiji, jer trajete skoro koliko i ta velika kozmetička kuća?
– Što se tiče recepture koju koristimo, mi imamo recepture koje su bukvalno između dva veka. To su recepture pre svega za kolonjske vode koje su tada bile okosnica mirisanja. Taj čuveni „Chanel 5“ je zaista promenio tržište mirisa iz više razloga i sada se može polemisati o tome dosta. Ja ne znam da li je to najtraženiji miris na svetu danas, ja mogu samo da kažem da je „Chanel 5“ jedan od mirisa koji duguje svoju popularnost jednom ambivalentnom prijemu kod publike, zato što mahom će ga ljudi ili obožavati ili ga neće podnositi.
Nisam puno ljudi sreo koji se srednje odnose prema njemu. Konkretno ja imam problem sa „Šanelom 5“ kada je u jakoj koncentraciji, dok na primer, kada je u nekoj nižoj koncentraciji, „Šanel 5 je“ fantastičan i veoma senzualan. Izgubi nepotrebnu zagušljivost, koja bi inače i iz parfema iščilela, ali treba da prođe dosta vremena. Tako da mislim da je „Šanel 5“ jedan od tih mirisa koji upravo treba pažljivo sagledati u smislu koncentracije i količine nanošenja.
Problem sa količinom nanošenja jeste upravo to što osoba koja iz dana u dan koristi isti miris izgubi osetljivost na taj miris, i ima utisak da se nije namirisala, a zapravo jeste i to u priličnoj količini. Zato je važno da zadržimo matematiku u svemu tome: ako znamo da je parfem u pitanju, dva prsa sa jedne strane, dva prsa sa druge strane, i to bi trebalo da bude prava mera. Čak i ako mi to ne osećamo, okolina oseća.
Mirisanje je zadovoljstvo i samozadovoljstvo
Kada govorimo o bilo čemu što je ručno pravljeno i unikatno, unapred mislimo da su i cene visoke. Da li je to istina i kada govorimo o Vašim parfemima i kako naši čitaoci i čitateljke mogu do njih da dođu?
– Naš neoficijelni manifest, koji je moj deda još postavio jeste da svi imaju pravo da mirišu lepo. Taj period Drugog svetskog rata i oko njega doveo jako puno ljudi na mnogo skormniji ekonomski nivo. Međutim, nema potrebe da se parfemska industrija tako silovito svrstava u stvar ekstremnog luksuza.
U krajnjoj liniji aromaterapija, odnosno, mirisanje i lečenje mirisanjem i izazivanjem pozitivnih emocija mirisima jeste jedna od tehnika koja je poznata na Dalekom Istoku jako dugo. Ono što ja volim da mislim da je slučaj jeste da ljudi kada dođu kod nas u parfimeriju su zadovoljni, a cilj mi je da izađu još zadovoljniji.
Čin mirisanja je jedan nivo zadovoljstva i samozadovoljstva. Ne mirišete se vi samo zbog drugih i zbog okoline, nego se mirišete i zbog sebe. I to je jedna od stvari koju bih predložio vašim čitaocima, a to je da probate da se namirišete laganom toaletnom vodom pred spavanje. Videćete da će noć biti daleko, daleko prijatnija i daleko opuštenija i imaćete jedna nivo dodatnog zadovoljstva.
Kada pričamo o cenama kod nas, mi se trudimo da svim stvarima u lancu zadržimo najfukcionalnije i najpraktičnije pakovanje, ali ono koje neće drastično uticati na cenu.
Od Kotea još koji je fetišizovao samo pakovanje mirisa, i ambalažu, i sve to, to je baš francuska stvar, estetika bez nekog preteranog smisla. Vi kupujete miris, i u teoriji je potpuno suludo da kupujete bocu koja je skuplja od mirisa, a to se u dizajnerskom parfimerstvu veoma često događa, da se više polaže na boce, da ne pričam o onim bocama koje su optočene i dragim kamenjem. Govorim o običnoj boci koja je dizajnirana.
Dizajn, skulptura, komadi metala, često plemenitih, drveta i ostalih stvari u velikoj meri prevaziđu samu cenu sadržaja. A vi kupujete, u suštini, sadržaj.
Ja sam uvek za to da treba flaša da bude lepa i funkcionalna, svakako staklena, pumpica po mogućstvu, jer bolje raspršuje miris, mešutim, mislim da je potpuno nefer prema samom mirisu i prema samom korisniku da ta flaša prevazilazi cenu mirisa.
Mi čitav taj lanac postavljamo tako da za ovu cenu ponudimo najbolji mogući kvalitet. I to je jedna od stvari o kojoj ne treba diskutovati, ko ima bilo kakve sumnje može da dođe do nas i bez ikakvih obaveza da proba mirise na svojoj koži i da se uveri lično u sam kvalitet.
Algoritmi ne mogu da izmere ljubav
Biti zanatlija i baviti se malom proizvodnom delatnošću uvek je bilo izazov, a u današnje vreme posebno. Imate li kakav savet ne samo za kupce, već i za osobe koje razmišljaju o početku sopstvenog posla? Šta je važno za trajanje u poslu?
– Ovo je pitanje racionalnog pogleda, ja na žalost ne mogu to da ponudim obzirom da čitava priča oko parfimerije „Sava“ je zasnovana na jednom priličnom stepenu iracionalnosti i velike ljubavi.
Daleko od toga da se taj posao nama ne isplati, prosto propali bismo, ali u nekom smislu ako gledate kao biznis plan, verovatno bi se ove moderne tabele i moderne shematike uspešnosti nekog posla prilično pomučile da obrade taj naš sistem razmišljanja. Pre svega zato što nijedan algoritam ne može da izmeri ljubav. A to je ono što je u ovom poslu, čini mi se, najvažnije.
Da li se mirisne note koje Vi predlažete za proleće i leto značajno razlikuju od zimskih? Postoje li posebni mirisi za godišnja doba?
– Koliko god ne postoji nikakvo pravilo za korišćenje mirisa, već treba slušati samo svoj nosi svoj unutrašnji osećaj, ipak postoje neke konvencije koje proizilaze iz našeg psihološkog: kada se budi proleće mi sami počinjemo da budemo veseliji, menja se naša biohemija u telu, dolazimo do više Sunca, D vitamina, počinje temperatura da nas miluje u odnosu na onu zimsku, od koje smo se sakrivali rukavicama i šalovima. U svakom slučaju cveta bilje, budi se priroda, tako da to treba sve ispratiti. Međutim, ne nužno.
Ako se nekome dopada da to isprati sa nekim snažnim začinskim mirisom, zašto da ne? U krajnjoj liniji priroda na ovim geografskim širinama se budi na jedan način, priroda u tropima nije nikada ni spavala zato što je tropski pojas uvek prepun raznih fantastičnih mirisa.
Pitanje je unutrašnjeg osećaja: ako se osećate poletno, ako ste počeli da nosite sunčane naočare zbog Sunca, ako ste krenuli da izlazite i sedite napolju da uživate u procvatu prvih pupoljaka, naravo da ćete da podržite celu tu priču i u svom hormonskom smislu da nadogradite sa nekim divnim, lakim, belocvetnim mirisima. Dok ćete, recimo, preko leta možda da se rashlađujete nekim citrusnijim notama, ili ćete u zimu da se uklapate u miris kuvanog vina i cimeta sa crvenim biberom i vanilom.
Ali, ponavljam: to je sve samo mali putokaz, najvažnije je slušati sebe. Zatvorite oči i ono što vam prija u tom trenutku, uzmete.
Tekst: K. Milićević
Foto: Dalibor Danilović
