Da li ste se ikada zapitali — da li vreme kada idemo na spavanje utiče na naše zdravlje? Da li je dovoljno samo održavati redovnu osmočasovnu rutina spavanja? Nova istraživanja pokazuju važnost odlaska u krevet između 22 i 23 časa.
Svima nam je poznato — kvalitetan san važan je za gotovo sve sistemske funkcije našeg tela, od moždanih do metaboličkih, poput kontrole apetita i šećera u krvi. Znamo i da je većini ljudi na planeti potrebno između sedam i devet sati sna u toku noći.
Međutim, naučnici postavljaju pitanje: da li vreme u koje odlazimo na spavanje utiče na naše zdravlje?
Ispostaviće se, ova stavka bi zapravo mogla biti od velikog uticaja na naš kardiovaskularni sistem.
Nedavno objavljeno evropsko istraživanje sugeriše da smo na tragu utvđivanja optimalnog termina za odlazak na spavanje — barem kada je u pitanju zdravlje našeg srca. Idealno vreme za spavanje, poručuju nam britanski naučnici, bilo bi između 22 i 23 časa.
Uspostavljanje rutine odlaska u krevet tokom ovog perioda povezuje se sa manjim rizikom od razvoja srčanih bolesti u poređenju sa kasnijim, ali i ranim odlaskom na spavanje, prema istraživanju objavljenom u časopisu European Heart Journal — Digital Health.
Studija je obuhvatila preko 88 hiljada osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom perioda između 2006. i 2010. godine sa prosečnom starošću od 61 godine. Oko 58 odsto ispitanika bile su žene.
Istraživači su posmatrali faktore kao što su pušenje, dijabetes, visok holesterol, ali i da li se učesnici identifikuju kao „ranoranioci ili noćobdije“.
Žene u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti?
Veza između vremena za spavanje i srčanih bolesti je još uvek nedovoljno istraženo područje, međutim, sve veći broj dokaza sugeriše da je izostanak kvalitetnog sna povezan sa rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.
Studija nam otkriva i da ovaj rizik može biti izraženiji kod žena, pak, za konkretne tvrdnje potrebno je više podataka i kliničkih ispitivanja. Svakako nije tajna da su kardiovaskularne bolesti „ubica broj 1“ žena u svetu — pogotovo u Sjedinjenim Američkim Državama i u Srbiji.
Autori pomenute studije navode da je razlika među polovima „iznenađujući podatak” ovog istraživanja. Sumnja se da se razlog povećanog rizika od kardiovaskularnih oboljenja kod žena krije u različitim endokrinim karakteristikama između polova, ali i u hormonskom uticaju menopauze.
U 10, u krevet
Podaci o vremenu uspavljivanja i buđenja prikupljani su tokom sedam dana pomoću akcelerometara koje su ispitanici nosili na zglobovima.
Rezultati: 25 odsto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti zabeležen ne među onima koji su zaspali u ponoć ili kasnije, dok je za one koje odlaze na spavanje pre 22 časa, rizik od bolesti srca povećan za 24 odsto.
Nakon što su uzeli u obzir različite demografske i socioekonomske faktore, istraživači su otkrili da učesnici koji su zaspali između 22.00 i 22.59 časa imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti od onih koji su zaspali ranije ili kasnije od ovog termina.
Autori studije navode da su svesni ograničenja ovakve vrste istraživanja. Kako bi se utvrdili njihovi dosadašnji nalazi, potrebna su dodatna i sveobuhvatnija istraživanja. Svakako, zaključak naučne zajednice je da se činjenica o značaju uspostavljanja rutine cirkadijalnog ritma nikako ne sme zanemariti.
„Ljudi često pretpostavljaju da su kardiovaskularne bolesti posledica određenih naslednih ili fizioloških uticaja“, rekao je Dejvid Plans, koautor studije.
„U realnosti, međusobna povezanost našeg stila života, bihevioralnih faktora, kardiovaskularnog sistema i cirkadijalnog poremećaja je, kako se ispostavlja, ogroman.“
Pročitaj i: Nauka dokazala: Gledanje u telefon pred spavanje nije štetno
Autorka: Nataša Kilibarda
