Potreba da budemo primećeni je jedna od esencijalnih emocionalnih potreba. „Primetite me“ je onaj primalni krik koji se meša sa onim drugim „Volite me“ i izlazi iz nas na rodjenju sa prvim plačem. I prati nas. Zauvek. Toliko da neke značajne životne izbore činimo zato da tu nasušnu potrebu zadovoljimo, po svaku cenu.
Psiholozi tvrde da je to upravo tako. Dakle, racionalno prihvatamo ideju. Sledeći zaključak u tom racionalnom nizu rasudjivanja je da su nam pohvale i komplimenti potrebni i važni. Dobro. Korak napred – kompliment koji dobijemo od drugih je ono „nešto lepo“. I onda, potpuno zbunjujuća činjenica – većini ljudi je neprijatno kada dobiju kompliment.
Prva, ja.
Nebitno je da li je kompliment vezan za moj fizički izgled, za neki uspešan poduhvat, ideju koju sam plasirala ili je samo usputna pohvala za dobro skuvan ručak.
„Lepa ti je frizura“ izaziva tinejdžersko crvenilo na mom licu.
„Sjajno si vodila pregovore“ – „Ma, nije to ništa. Bilo je lako.“
„Kako si ti dobre te cipele!“ – „Koje, OVE? Udobne su, to je sve.“
Razvila sam ceo dijapazon načina da umanjim vrednost komplimenta koji sam dobila. Nekada zato što mislim da je kompliment lažan i da se neka manipulacija krije iza njega. Nekada zato što verujem da iza njega stoji dobra namera, ali da drugi samo ne vide da „to“ nije toliko dobro. Da ja nisam toliko dobra. Nekada zato što sam uplašena očekivanjem da mogu biti još bolja.
I tu se negde kriju razlozi, isti ili slični za sve nas koji se ušeprtljamo kad dobijemo kompliment.
Skromnost kao vrhunska vrednosti
Vaspitanje i kultura imaju priličan uticaj na odnos prema komplimentima. Skromnost se uglavnom vezuje za čednost, čestitost i poštenje. Ako ste kao mali usvojili da je skromnost vrlina iznad svih ostalih, onda čak i obično „Hvala“ kao odgovor na kompliment izgleda pretenciozno i nadmeno.
Naravno da je zdrava doza skromnosti odraz ne samo lepog vaspitanja, već i prihvatljivog nivoa socijalne inteligencije. Problem nastaje kada se skromnost pretvori u oblik samoponištavanja.
Verujete da neprihvatanjem komplimenta šaljete ispravnu poruku o svojoj skromnosti. Možda. Ali istovremeno strogi roditelj u vama zabranjuje slobodnom detetu u vama da se raduje postignutom uspehu. A to može biti vrlo loše za vaše samovrednovanje.
Koliko ja vredim?
Ljudi sa niskim stepenom samopoštovanja skloniji su odbacivanju komplimenata. Paradoksalno. A njima bi istinsko prihvatanje pohvala i komplimenata pomoglo u kreiranju ispravne slike o sebi.
Kada neko ko ne misli za sebe da je lep, na primer, čuje kompliment „Danas baš lepo izgledaš“, ulazi u interni konflikt, kognitivnu dis-sonancu. Čujemo i razumemo šta nam je neko rekao, ali naš mozak vrišti „Imaš oči, a i ogledalo. Valjda znaš da nisi lepa.“
Recimo da saradnik kaže: “Tako si pametna. Na sastancima uvek kažeš samo prave stvari.”
Ako sebe ne smatraš pametnom, kompetentnom osobom, slušanje tih reči može te baciti u ozbiljno razmišljanje. Pitaćeš se da li tebi nedostaje uvid ili drugoj osobi nedostaje prosuđivanje. Ljudi zato na komplimente odgovaraju opravdanjem, na primer “Pa, baš sam ovog puta imala sreće.“
Interesantno je, takodje, da se sa odbacivanjem komplimenta menja i naš odnos prema osobi koja nam je, u najboljoj nameri, uputila kompliment. Kao što za kompliment mislimo da je lažan, i dobronamerni sagovornik dobija etiketu neiskrenog manipulatora. „Ko zna šta on hoće od mene kad kaže da sam lepa?“
Mogu li više i bolje?
Maja je ambiciozna, uspešna, vredna, uporna, pouzdana, rečju – pčelica vrednica. Kolege, doduše, u kafe kuhinji najčešće kažu da je žena zmaj. Maja zna koliko vredi i nema problem sa samopouzdanjem.
Ipak, kada je na timskom sastanku šef rekao: „Majo, zbog tvojih dosadašnjih fantastičnih rezultata, dodeljeno ti je da vodiš veliki projekat“, Maja je pocrvenela, dobila lagani napad panike i ostala bez daha.
Šta se desilo sa Majom?
Pohvale i ljubazne šefove reči su za Maju potpuno zastrašujuće, jer vrlo jasno prenose očekivanje da će nastaviti da „podiže lestvicu“ i bude sve bolja i bolja.
Kompliment koji podrazumeva da se očekuje da budeš izvanredna, staviće te pod veliki pritisak. Odgovornost prema sebi, a zatim i prema poslu i poslodavcu, može postati parališuća. Lice crveno kao bulka je najmanji problem.
A sve je počelo šefovom najboljom namerom i zasluženim komplimentom.
I, šta sad?
Sad, hajde da učimo da koristimo komplimente za naše dobro.
Postoji nekoliko lakih načina da probamo.
· „Hvala“
Uvek, ali uvek, na kompliment odgovori sa „Hvala“. Bez ikakvih daljih komentara, objašnjenja, nepotrebnih dodatnih reči. Neka to bude tvoj automatski odgovor.
Postoji još jedan, vrlo lep i važan razlog da se uvek zahvališ za kompliment. Izražavanjem zahvalnosti, odaješ priznanje onome ko ti je dao kompliment. Tvoje obično, malo „Hvala“ će učiniti da se neko oseća lepo. I to je vredno, zar ne?
· Diši, diši, diši
Kao što si pročitala, koreni neprijatnosti pri primanju komplimenata mogu biti vrlo duboki i kompleksni. Dok radiš na razrešenju suštinskih uzroka, možeš da naučiš da sebi olakšaš i smanjiš neprijatnost.
Crvenilo lica se javlja kao reakcija simpatičkog nervnog sistema. Kada nam je neprijatno, oslobađa se adrenalin, ubrzavajući rad srca i proširujući krvne sudove kako bi se poboljšali protok krvi i isporuku kiseonika.
Da bi se crvenilo povuklo sa lica, potrebno je da se u što kraćem vremenu spusti nivo adrenalina. Najbrže ćeš to uraditi dubokim disanjem. Dakle, osetiš da ti obrazi gore, spusti pogled i udahni duboko, stomakom. Zadrži dah dok izbrojiš do 4. Lagano izdiši dok brojiš (u sebi) do 6. Još jednom. Još jednom. Dokle god ne osetiš da je stanje redovno.
Da li će tvoj ritual sa disanjem možda nekome izgledati čudno? Možda. A možda i ne. Upornim vežbanjem, videćeš da ti je dovoljan samo jedan ciklus disanja da se smiriš. A to traje dovoljno kratko da bude neprimetno. A tebi će, sigurno, pomoći.
· O svakom komplimentu razmisli
U svoje vreme!
Zapamti šta si čula. I onda naknadno, kad to tebi odgovara, razmisli šta si to, zaista, čula. Taj unutrašnji dijalog može biti višestruko koristan.
Kada navikneš sebe da se svakim komplimentom i njegovim značenjem i vrednošću baviš u nekom kasnijem trenutku, biće ti neuporedivo lakše da na kompliment ne reaguješ odmah i neodgovarajuće.
Kada si u miru i sama sa sobom, moći ćeš da vidiš pravu vrednost pohvale koju si dobila. Eliminisanjem mentalne i emotivne buke trenutka, imaćeš mogućnost da prozreš iza prvog utiska. Budi iskrena prema sebi i dozvoli da se zapitaš „A šta ako je Goran u pravu kada kaže da sam pametna?“
Hajde da probamo!
Evo ovako.
- Narednih nedelju dana, na sve pohvale i komplimente, bez obzira na okolnosti, odgovaraj samo sa „Hvala“.
- Ako crveniš, pročitaj savet par paragrafa gore.
- Odredi vreme u toku dana kada razmišljaš o komplimentima ili pohvalama koje si dobila u toku dana. Ako će ti pomoći, unesi u kalendar – svaki dan u 18h, 15 minuta bavim se dnevnim komplimentima. Učim i negujem svoje biće.
- Ako u danu nisi dobila ni jedan kompliment, zapitaj se, prvo, da li si možda samo prečula ili izabrala da ne primetiš nečiji kompliment. Ako zaista nisi dobila ni jedan kompliment, budi svoj sopstveni obožavalac i sama sebi odaj priznanje za „nešto“ što si dobro uradila toga dana. „Bravo, lutko“ pred ogledalom, uvek radi.
- Pronadji podršku dobrog coach-a ili terapeuta i ozbiljno počni da se baviš rešenjem uzroka neprijatnosti. Toliko duguješ sebi.
A posle tih nedelju dana, čujemo se i razmenimo iskustva. I slavimo napredak koji smo napravile.
Važi?
Sa potpunom verom u naš uspeh,
Mila
Photo by JJ Jordan on Unsplash
