Biti svoj… U moru sličnih biti svoj… Teško, zar ne? E, pa vidite, nije.
Svi smo mi različiti. Različito razmišljamo, različito izgledamo, različito volimo, različito se ljutimo, različito se oblačimo. Ne postoje na ovom svetu dve osobe koje su iste. Pa čak i jednojajčani blizanci nisu isti. Mnoga istraživanja pokazuju da su oni samo fizički isti, pa čak i u tome postoji neki detalj po kome se razlikuju. E, sad, postoje grupe ljudi sličnih razmišljanja, sličnog stila, itd.Uglavnom, ti ljudi se odlično slažu jer slično razmišljaju, donekle slične stvari vole, ali opet i kod njih se javljaju određeni momenti u kojima se ne slažu, i to je normalno. Nije poenta, da bude sve idealno jer je onda previše monotono. Ovo je sve ok.
Međutim, postoji problem, danas mnogi teže da budu ti ‘slični’. Zbog čega? Zato što većina tako razmišlja, pa ‘ajde i ja ili zato što se većina tako oblači, pa bih mogla i ja. Pretpostavljam, da su ovo neki od razloga koji se vrzmaju po glavi tog nekog koji želi da bude ‘sličan‘. Ako većina misli tako, zašto moram i ja? Ne znači da su oni u pravu, možda sam ja. Uostalom, nije ni bitno ko je u pravu, bitno je da budeš ono što jesi, svoj. Slični, retko kad prolaze, autentični, svoji su oni koji pobeđuju.
Od Boga je dar biti drugačiji, biti svoj i poseban
Moj primer:
Naime, dok sam bila mlađa, bila sam dosta povučenija, u mnogim situacijama nisam bila svoja. Ponašala sam se kako su neki drugi hteli, slagala sam se sa nekim stvarima, iako nisam mislila tako. Zbog čega, sad da me pitate, ne znam. Mislim da nisam možda želela da povredim neke osobe jer sam više mislila o drugima nego o sebi.
Međutim, kasnije, kako sam sazrevala, shvatila sam da ja više ne želim da se ponašam po nekom modelu, već želim da budem ja. Odulučila sam da zauzmem svoj stav, pokažem svoj karakter, onakav kakav zaista jeste i iskreno, nije me više bilo briga šta drugi misle. Ponašam se onako kako želim, oblačim se onako kako želim, govorim onako kako želim, i znate šta, od tada se mnogo bolje osećam. Uvek ću reći šta mi se ne sviđa, pohvaliću šta mi se sviđa. Nebitno mi je ukoliko se drugima sviđa ono što se meni ne sviđa ili obrnuto. Složiću sa sa nekim ili nečim ukoliko zaista mislim tako, a ne zato da ne bih povredila nekog ili sl. To nekada može biti okrutno, ali onda prelazimo na nešto što nismo mi, i onda sebe dovodimo u nelagodnost.
Bitno je da ja budem ja, i u razmišljanju i u drugim stvarima, u svojoj kući, na ulici, restoranu, fakultetu. Ovo ne znači da neću poštovati nekog ukoliko je suprotan od onoga što ja jesam, baš naprotiv, poenta je da svako bude svoj. Kada ste svoji, onda nemate razloga za brigu, jer to ste vi, nemate potrebu da se pretvarate u nešto što niste kako biste se nekome dodvorili. I kada ste svoji, možete da nađete zajednički jezik sa nekim, ne morate da postajete taj neko kako biste mu se više svideli.
Nije teško biti svoj u moru sličnih, znate zašto? Zato što kada ste svoji, vi ne igrate nikakvu ulogu, ne glumite. Dok ukoliko odlučite da se nekome priklonite zato što je većina za to, a da pritom vi mislite sasvim drugačije i da niste u tom fazonu, kako se danas kaže, onda su vam za to potrebne ozbiljne glumačke sposobnosti. U suprotnom, kad tad bićete otkriveni da zapravo to niste Vi.
I ZATO!
Uvek budi svoj, izrazi sebe, imaj vere u sebe
Foto: Pathways Forensic and Mental Health
Pročitajte i: https://www.originalmagazin.com/blog-kutak/kako-da-sebi-postavite-prave-ciljeve/
