Sagorevanje, odnosno burnout sindrom, može da pogodi svakoga, uključujući kreatore sadržaja na društvenim mrežama. Postoji pogrešno shvatanje da je sagorevanje prolazna faza i da utiče samo na one koji previše rade ili ne prave dovoljno pauza. Sagorevanje je stvarno stanje koje može uticati na kreatore jednako kao i na ljude u bilo kojoj drugoj vrsti posla, iako većina ljudi tome ne pridaje značaj sve dok sami ne iskuse simptome.
Kreatori su se snažno borili da se njihov glas čuje u svim aspektima života, od politike do zabave, ali moramo na isti način da počnemo da govorimo o mentalnom zdravlju. Stoga je zaista važno da se svi zajedno suprotstavimo tihim ubicama: sagorevanju, depresiji i anksioznim poremećajima.
Naziv „kreator“ je pomalo zbunjujuć i namerno nejasan. Kreatori rade širok spektar poslova u procesu kreiranja sadržaja. Dok velike korporacije imaju čitave timove posvećene kreiranju i praćenju sadržaja na društvenim medijima, kreatori često rade ovaj posao sami.
Kreatori ne rade samo jedan posao
Kreatori istražuju i analiziraju tržište kako bi osmislili sadržaj koji je ciljan na njihovu publiku. Oni su fotografi i videografi, koji sami prave svoj sadržaj. Oni su urednici i pisci, jer stvaraju savršen tekst da angažuju svoju publiku. Kreatori su producenti, dizajneri, menadžeri i knjigovođe.
Stalno osmišljavanje novih sadržaja, upravljanje profilima, komunikacija sa publikom i praćenje najnovijih trendova je mnogo više od posla sa punim radnim vremenom. Ako niste pažljivi i ne postavljate granice, ne upravljate svojim vremenom i nemate vreme za opuštanje, vrlo lako možete postati žrtva sagorevanja. A to će negativno uticati, kako na same kreatore tako i na njihove pratioce.
Kreatori nemaju radno vreme
Više od 90 odsto ljudi koristi svoje telefone pre spavanja, a 80,5 odsto njih koristi telefone za društvene mreže, piše Forbes. Društvene mreže su jedan od najčešćih načina da se opustite i uživate u slobodnom vremenu – ali šta da radite ako su društvene mreže vaš posao? Ovo je borba koju mnogi kreatori vode i koja vodi do sagorevanja svetlosnom brzinom, piše Forbes.
Nedostatak definisanih radnih sati i nesmetan prelaz između posla i zabave otežava postavljanje granica. Prelako se prepuštamo poslu koji obavljamo, posebno kada nas za taj posao veže strast, a to rezultira radnim vremenom koje je mnogo duže od osam sati dnevno. Iako možda nije svaki dan naporan, previše napora može brzo da izazove fizičke, mentalne i emocionalne neželjene efekte izazvane sagorevanjem.
“Hard work” nije uvek dobra stvar
Mislim da je važno zapamtiti da nema ništa loše u tome da pravimo pauze kada smo preplavljeni stresorima u svom životu. Odmor vam omogućava da napunite baterije pre nego što se pozabavite sledećim projektom.
Morate da imate vremena za stvari koje se ne tiču posla.
Danas postoji pritisak među milenijalcima i generacijom Z da unovče svoje hobije i naplate svaki vid kreativnog rada. Iako ovo ima mnogo prednosti, dovodi vas do toga da se preterano zalažete i radite gotovo danonoćno, pretvarajući svaki trenutak slobodnog vremena u radni zadatak.
Kreatori mogu biti preterano posvećeni svom poslu, a kada radite koliko i većina ljudi da biste bili u toku sa zahtevima vaše karijere, lako dođete do trenutka da osećate da je dan prekratak i da nemate vremena ni za šta. Ali znate šta? Ne morate stalno da radite.
Pročitaj i: I menadžeri imaju dušu: Kako lideri brinu o svom mentalnom zdravlju
Da se razumemo: to ne znači da kreatori ne treba da daju sve od sebe, ali svima je potrebno malo slobodnog vremena i predaha od posla — bilo da se brinemo o svom telu ili da se samo opustimo i ponovo napunimo baterije — da bismo mogli da obavljamo svoj posao bez sagorevanja u tom procesu.
Postoje koraci koje možete preduzeti da sprečite Social Media Burnout.
Možda mislite: “Dobro sam! Spavam dovoljno i nemam nikakvih problema sa svojim mentalnim zdravljem. Samo želim naporno da radim, stvaram odličan sadržaj i od toga zarađujem za život.” Ali vrlo je moguće i da vaš posao ometa uživanje u drugim oblastima života, što nikako nije dobro za nečije mentalno zdravlje.
Evo nekoliko načina na koje možete sprečiti (i lečiti) Social Media Burnout:
• Vodite računa o sebi tako što ćete praviti pauze kada je to potrebno i planirati vreme rezervisano samo za brigu o sebi (kao što je npr. vežbanje).
• Postarajte se da bar jednom nedeljno imate vremena za hobije i neradne obaveze. Ovo će vam pomoći da vaš život bude uravnotežen.
• Napravite određeno radno vreme koje vam daje jasnu predstavu o tome kada treba da radite, a kada da budete slobodni. Radni sati ne moraju biti od 9 do 5. Neko je produktivniji posle podne, a neko usred noći. Samo odvojite vreme kada znate da ste najinspirativniji i najproduktivniji i sačuvajte nekoliko sati za sebe.
Foto: Austin Distel on Unsplash
