Kasnih sedamdesetih godina prošlog veka u Japanu je nastala kovanica negativnog prizvuka: karōshi. Smrt od izgaranja na poslu. Japanski karōshi koncept koji se odnosi na ljude koji su umirali od previše rada i vremena provedenog u kancelariji najuže se povezuje sa posledicama Drugog svetskog rata.
Japanski premijer Šigeru Jošida je ranih ’50-ih postavio glavni prioritet – obnova urušene japanske ekonomije. Velike korporacije svojim zaposlenima pružale su doživotnu sigurnost zaposlenja, tražeći od radnika da im „zauzvrat” ponude samo predan rad i lojalnost. Ovaj princip jeste uspeo, kako je japanska ekonomija brzo stala na vrlo sigurne noge, a sada se nalazi u vrhu svetkih ekonomskih sila. Japan je postao sinonim za kvalitet, izvrsnost i predanost poslu.
Međutim, brz ekonomski napredak za posledicu je imao veliku ljudsku žrtvu. U roku samo jedne decenije od uvođenja Jošidinog sistema rada broj samoubistava japanskih radnika postao je masovan, a moždane i kardiovaskularne bolesti izazvane stresom i nedostatkom sna bile su u zabrinjavajućem porastu.
Pored fizičkih manifestacija prekomernog rada, mentalni problemi su postali još snažniji. U težnji da ostave dobre utiske na svoje šefove, radnici su svoju doživotnu odanost stavljali na krajnji test oduzimanjem sopstvenih života. Razlozi samoubistava mladih Japanaca tokom ’50-ih i ’60-ih bili su uglavnom u vezi sa kulturološkim aspektom tradicionalnog Japana, u kojem se tim činom izbegava lična ili porodična sramota. Od ove, 2020. godine, motivi suicida u Japanu uglavnom se povezuju sa nerešivim pitanjima zdravstvene, mentalne i finansijske prirode.
Tako se, skokom od 1960. do danas, slika ravnoteže između poslovnog i privatnog života u Japanu preslikava na mnoge, pandemijom pogođene zemlje na planeti. Pored virusa sa kojim živimo tačno godinu dana, širom sveta živimo u epidemiji izgaranja poslom.
Ako ćemo da damo još jednu negativnu konotaciju za 2020. godinu, obeležićemo je i godinom takozvanog burnout-a ljudi širom sveta bez obzira na zaposlenje ili njegov nedostatak.
Lekari su na ivici, milioni ljudi rade od kuće dok radno vreme često prevazilazi standardnih osam sati – bez mogućnosti da se oslobode mesecima nagomilanog stresa. Sa druge strane, stotine miliona ljudi širom sveta je ostalo bez radnog mesta. To je broj koji je zapravo blizu polovine radno sposobnih ljudi na planeti.
Samo u Sjedinjenim Američkim Državama preko 30 miliona ljudi postalo je nezaposleno. U takvoj podeli stvari, onaj deo zaposlenog stanovništva, čak i kada ima priliku da se odmori od rada, oseća jaku grižu savesti što to ne čini, iako nam tela jasno poručuju da uzmemo pauzu. Posledično, oslabljen imunitet samo je plodnije tlo za bolesti.
Dolazimo jasno do pandemijske kvake 22, ali da li tako mora? Ako zađemo u samu nauku izgaranja, ako vidimo tačno šta nam se dešava u telu i mozgu, možda nam bude lakše da sebi ipak dopustimo zasluženi odmor, makar tokom, za to predviđenih, praznika.
NAUKA IZGARANJA NA POSLU
Kognitivni neuronaučnici došli su saznanja da burnout ima prilično zbunjujuće i, do sada nedovoljno neistražene, efekte na ljudski mozak.
- Izgaranje na poslu, kao psihofizički pandan zamoru materijala, uvećava amigdalu, što zapravo nije dobra vest. Amigdala je maleni, bademasti deo mozga koji, ukratko, kontroliše naše emotivne reakcije. Povećana amigdala, samim tim, znači i visoko senzitivan okidač za „bori se ili beži” reakcije. To za svoju direktnu posledicu može imati povećanu razdražljivost, anksioznost, loše raspoloženje, manjak strpljenja i volje. Izgaranje uzrokuje sve jači i štetniji odgovor na sveukupni stres, od prvog jutarnjeg alarma, do približavanja rokova za ispunjavanje radnih zadataka.
- Izgaranje stanjuje prefrontalni korteks, deo mozga odgovoran za kognitivno funkcionisanje. Što takođe, pogađate, nije dobra stvar. Prefrontalni korteks se, u normalnim okolnostima, postepeno stanjuje kako starimo. Međutim, kod ljudi koji su pod jakim stresom duži vremenski period ovaj proces se značajno ubrzava što za posledicu ima impulsivnost, zaboravnost, ali i negativne promene sveukupnog ponašanja i načina na koji reagujemo na svakodnevna dešavanja.
- Nadalje, i naše pamćenje, koncentracija, raspon pažnje i sposobnost učenja novih veština pogođeni su izgaranjem kako se delovi mozga zaduženi za ove funkcije značajno inhibiraju tokom dugotrajnog izlaganja stresu. Uz to, izgaranje smanjuje povezanost i reaktivnost različitih delova mozga što može dovesti do smanjenja kreativnosti, fokusa, „radne memorije” i sposobnosti rešavanja problema. Osećamo se bezizlazno, i sve više zaziremo od zadataka koji od nas zahtevaju kreativno angažovanje – iako bismo se takvim izazovima u normalnim okolnostima radovali kao prilici za napredovanje.
Naučno seciranje izgaranja na poslu završićemo podatkom da mozak ljudi koji su pod hroničnim stresom pokazuje slična oštećenja koja se mogu naći i kod ljudi sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP). Izgaranje je u američkoj klasifikaciji bolesti prepoznat kao novi medicinski poremećaj sa legitimnom medicinsko-dijagnostičkom šifrom (Z73.0 – Stanje izgaranja i vitalne iscrpljenosti).
Takođe, 21. vek beleži jak skok broja žena i muškaraca sa insulinskom rezistencijom. Loša vest je da stres i izgaranje na poslu mogu uticati na nastanak ili razvoj ovog metaboličkog stanja, uprkos poboljšanju u ishrani i kondiciji. Pored hormonskih poremećaja i onih koji se tiču regulacije rada mozga, novi dokazi sugerišu da, poput sličnih hroničnih stresnih stanja, izgaranje dovodi i do haotičnog stanja neuroendokrinog sistema, što dovodi do gotovo neprestanog lučenja „hormona stresa”, što nivo kortizola u našoj krvi stalno drži iznad normale.
Vidi i: SZO: Izgaranje na poslu postaće dijagnoza od 2022. godine, ovo su simptomi
U uslovima hroničnog stresa, javlja se i hronični umor. Uzročno-posledična veza između ove dve pojave naučnoj zajednici je sada jasnija: kada su nivoi kortizola predugo na veoma visokom nivou, telo reaguje tako što zapravo smanjuje proizvodnju kortizola na abnormalno niske nivoe. Ovo stanje poznato je i kao patološki hipokortizolizam i povezan je sa stanjima preživljenog stresa i traume, a jasno je vidljiv i u slučajevima izgaranja. Sam naziv „burnout” tu dobija svoj etimološki značaj, kako se naš sistem telesnih reakcija zaista ponaša kao da je sagoreo.
Pored izmene anatomije i funcionisanja mozga, i kardiovaskularni sistem preuzima značajan deo negativnih posledica radnog stresa i izgaranja. Oni koji su izloženi stalnom stresu pokazuju nezavidan nivo srčanih problema, povećavajući rizik od infarkta i drugih hroničnih kardiovaskularnih oboljenja. Stres zbog izgaranja na poslu se tako na dnevnom nivou izjednačava sa čestim konzumiranjem cigareta ili hrane sa visokim stepenom nezasićenih masti.
Iako sindrom izgaranja na poslu nikako nije šala, dobra je vest da se pravilnom svakodnevnom brigom o sebi svi negativni aspekti burnout-a mogu nivelisati. Uzmite odmor i ne osećajte grižu savesti zbog toga. Vaš mozak i telo će vam biti zahvalni.
Tekst: Nataša Kilibarda
Foto: Yuris Alhumaydy on Unsplash
