Preopterećenost poslom može da preraste u nešto mnogo, mnogo ozbiljnije. Pročitajte nekoliko saveta kako da ostanete mentalno zdravi, uprkos svim izazovima koje pozicija menadžera postavlja pred vas.
Kao lider, moram nešto da priznam. Povremeno gledam rijaliti emisije. Kada me stres od hiljadu radnih dana iscrpi, uzmem kokice i gumene bombone, zavalim se u kauč i uživam u rijaliti zabavi.
Iznutra se borim sam sa sobom protiv ovakvog vida opuštanja, osećajući krivicu, ali sam na teži način naučio da je važno da odvojim vreme i usporim. Ako to ne učinim, stres i umor mogu se pretvoriti u nešto mnogo teže.
To je ono što mi se dogodilo ranije u karijeri, tokom tri godine intenzivnog rada u menadžment konsaltingu i spavanja svega četiri ili pet sati noću. Prestao sam da brinem o svom mentalnom zdravlju i postao sam depresivan. Tek posle godina i godina terapije uspeo sam da se vratim u ravnotežu.
Kao lideri imamo tu privilegiju koja se zove odgovornost — donosimo odluke koje stavljaju naše zaposlene u najbolju moguću poziciju da upravljaju sopstvenim mentalnim blagostanjem. Istovremeno, mi sami nismo ništa manje podložni borbama koje prodiru u svaki deo organizacije.
Tokom godina, razvio sam strategiju koja mi pomaže da pratim svoje mentalno zdravlje i osiguram sebi da, kada zatreba, napunim baterije kako bih mogao da pružim najbolje od sebe.
Prihvati svoje granice
Kada se spustim na kauč, obično mi se niz pitanja vrti po glavi. Šta bih drugo mogao da radim? Da li radim manje od ostalih zaposlenih? Koliko trenutno imam nepročitanih mejlova?
Kao lideri, imamo mnogo ljudi koji zavise od nas i oslanjaju se na nas, a tokom određenih perioda teško da možete da opravdate i onaj jedan slobodan dan. Ali na kraju, baš kao i vaši zaposleni, i vi imate i fizička i mentalna ograničenja. Naučite da ih prihvatite i to vam može pomoći da razumete koliko je važno izboriti se sa osećajem krivice da biste napunili baterije, pa čak i ako je potrebno da tu bateriju isključite na nekoliko minuta.
Krivica i anksioznost
Jednom kada utvrdite da ne dajete sebi dozvolu da se zaista odmorite, pokušajte da priznate da emocije koje doživljavate zapravo mogu biti instinkt preživljavanja vašeg mozga koji vas podseća da pazite. Zahvalite svom mozgu što brine o vašoj „bezbednosti“ na poslu. A onda se odmorite, jer je to jedan od najefikasnijih načina da napunite baterije i borite protiv burnout sindroma.
Pročitaj i: Šta izgaranje na poslu radi vašem mozgu
Podrška bliskih saradnika
Svi mi obično ignorišemo znakove upozorenja da nam je mentalno zdravlje narušeno. Ali zato naši bliski saradnici najlakše mogu da prepoznaju te znakove pre nego što bude kasno.
Ohrabrite svoje saradnike da budu empatični i upozore vas kada primete da počinjete da posustajete. Naravno, na vama je da im verujete i preduzmete neophodne korake da se vratite na pravi put.
Razgovarajte o mentalnom zdravlju na poslu
Mentalno zdravlje mora da bude otvorena tema na radnom mestu. Najčešća prepreka zaposlenih da brinu o sebi su lideri koji ne promovišu mentalno zdravlje.
Ispričajte svoju priču. Lideri treba da dele svoja lična iskustva kako bi podstakli okruženje da bude transparentno i otvoreno. Zaposleni koji osećaju podršku svog poslodavaca u pogledu mentalnog zdravlja imaju upola manju verovatnoću da iskuse dugotrajne simptome i pet puta veću verovatnoću da veruju kompaniji i njenim liderima.
Da zaključimo: ne zanemarujte svoju anksioznost, depresiju ili iscrpljenost. Čak je i liderima dozvoljeno da se bore, i tek kada naučimo da se nosimo sa svojim umorom, možemo biti potpuno spremni da prihvatimo preokrete koje nam donosi 2022. godina.
Izvor: Itan Karp, Fast Company
Foto: Max van den Oetelaar on Unsplash
