Reč koju smo najviše pretraživali u 2022. godini je gaslighting, sudeći prema Merijam-Vebsteru (najčešće korišćeni američki provajder za jezičke informacije). Naime, ovaj termin beleži skok u pretrazi za čak 1740 odsto stoga i ne čudi što je baš on proglašen za “reč godine”.
Šta je gaslighting?
Prostim jezikom rečeno, gaslighting je kada vas neko “pravi ludim”. To je oblik manipulacije i psihološke kontrole pri čemu “gaslajter” namerno daje žrtvi lažne informacije, navodeći žrtvu da preispituje i sumnja u svoje misli, sećanja i razum, pitajući se šta je zapravo istina.
Vremenom ta manipulacija može da postane složenija, što žrtvi otežava da sagleda situaciju i vidi istinu.
Kako izgleda gaslighting?
Termin je nastao još 1983, prema predstavi, a kasnije i filmskoj adaptaciji Gas Light. Gaslighting može da se javi kako u ličnim, tako i u profesionalnim odnosima, a žrtvu gađa u suštinu njenog sopstvenog bića: njihov osećaj identiteta i lične vrednosti.
Manipulatori koji se bave gaslajtingom čine to kako bi stekli moć nad žrtvama, a razlozi mogu biti različiti – ili jednostavno uživaju u ovakvom činu, ili žele emotivno, fizički, ili pak finansijski da kontrolišu svoju žrtvu.
Kako počinje gaslighting?
Veza sa manipulatorom u početku može da deluje sasvim normalno. Već na samom početku žrtva stiče poverenje, i pre uspostavljanja intimne veze. Ova taktika poznata je i pod nazivom “ljubavno bombardovanje”. Što se pre žrtva zaljubi u manipulatora, to pre može sledeća faza da počne.
Taktike manipulatora
Gaslajter, iliti manipulator, obično iskrivljava istinu čak i kada su u pitanju beznačajne stvari. Vremenom dezinformacije postaju sve učestalije, a manipulator optužuje žrtvu da laže ako dovede u pitanje njegove reči. Dešava se da pokušaju da okrenu svoje prijatelje i porodicu protiv žrtve, govoreći im da je u zabludi.
Da li si ti žrtva?
Žrtva gaslightinga često sumnja u sebe, dok manipulator nastavlja da je ubeđuje da su njena sećanja i misli pogrešne. Gaslajteri znaju do te mere da utiču na žrtvu da se ona toliko “istroši” i stvori konfuziju te je primorana da se osloni na verziju stvarnosti manipulatora.
Može li gaslighting da bude nesvestan?
Da li je moguće da neko ne shvata da je manipulator? U principu moguće je, ali to i dalje ne osporava činjenicu da gaslajter uživa u tome što radi, makar to bilo nesvesno. Neki ljudi pribegavaju manipulativnom ponašanju jer su i sami često bili svedoci manipulacije, najčešće u detinjstvu. Manipulativno ponašanje nije prihvatljivo, čak i ako manipulator to radi nesvesno, a nepoznavanje fenomena gaslighting ne treba prihvatiti kao izgovor za manipulativne radnje.
Kako prepoznati gaslajtera?
Gaslighting je prisutniji nego što mislimo i skoro svako može da bude podložan manipulativnim taktikama koje su korišćene kroz istoriju i koje nastavljaju da se koriste i danas. Najuspešnije gaslajtere često je najteže otkriti, ali možemo ih prepoznati po njihovim postupcima i mentalnom stanju njihovih žrtava.
Ko su gaslajteri?
Oni koji koriste ovu taktiku često imaju poremećaj ličnosti – uglavnom narcisoidni poremećaj ličnosti i psihopatiju. Manipulatori imaju tendenciju da predstave jedno lice žrtvi, a drugo ostatku sveta, što žrtve navodi na pretpostavku da im niko neće verovati ako zatraže pomoć. Gaslajteri obično ponavljaju taktiku u nekoliko veza.
Koja je razlika između gaslightinga i manipulacije?
Manipulacija je ključni deo gaslightinga, ali manipulacija je prilično uobičajena taktika i skoro svako je u stanju da je primeni, dok su gaslighting i gaslajteri ređi. Deca u ranom uzrastu pokušavaju da manipulišu roditeljima, trgovci manipulišu potrošačima, ali gaslighting uključuje obrazac nasilnog ponašanja sa namerom, ne samo da utiče na nekoga, već i da ga kontroliše.
Koja je razlika između gaslightinga i narcizma?
Gaslighting može biti deo narcisoidne ličnosti, ali nije suštinska osobina narcističkog poremećaja ličnosti. Narcis može da se samopromoviše i da se oseća superiornim u odnosu na druge, dok je cilj gaslajtera da natera drugu osobu da preispita svoju sopstvenu vrednost.
Kako prekinuti gaslighting?
Primarni cilj gaslajtera je da zadrži žrtvu za sebe. Ako se žrtva ne slaže ili ispituje svog manipulatora, gaslajter može od sebe da napravi žrtvu. Mnogi ljudi na kraju pronađu način da pobegnu od manipulatora, ostavljajući ga da traži novu metu; Gaslajteri često već imaju na umu drugu žrtvu.
Šta je „hoovering“?
Hoovering je jedna od taktika koju manipulatori primenjuju kada osete da žrtva pokušava da pobegne. Gaslajteri će žrtvi reći koliko je vole i pohvaliti sve njene pozitivne kvalitete. Pokušaće da objasne kako će se stvari promeniti, ali ubrzo nakon što žrtva pristane da ostane, sve se vraća na staro, navodi Psychology Today.
Pročitaj i: Zašto nam je teško da zatražimo pomoć?
Foto: Rishabh Dharmani on Unsplash
