Kad god se prave neke liste naroda o sreći i blagostanju, ili samo opštem zadovoljstvu sopstvenim životom (malo li je?) – Skandinavci “pobeđuju”. Jasno je i zašto kad se pogledaju momenti njihove svakodnevice u kojima su tako drugačiji od nas.
Zemlje poput Norveške, Danske, Finske, Švedske uvek su u prvih deset u Svetskom izveštaju o sreći, još otkad je on prvi put objavljen 2013. Bright Side je izdvojio nekoliko razloga.
Ravnoteža je bitna
Skandinavci ne teže da postanu milijarderi, ne opterećuju se time kako će “sledeće godine u ovo vreme…”, već se trude da postignu ravnotežu u svojoj sadašnjosti. Znaju da budu efikasni na poslu i da uživaju u njemu, ali paralelno provode i puno vremena s porodicom i prijateljima, te u svojim strastima i hobijima.
U skladu s tom potrebom za balansom između posla i privatnog života, uslovi rada su često fleksibilniji i povoljniji nego u ostatku sveta.
U Danskoj ljudi u proseku rade 37 sati nedeljno, a kod njih je uobičajeno i da kombinuju kancelarijski posao i rad na daljinu. Imaju pravo na pet nedelja plaćenog odmora godišnje, kao i pravo na “plaćeno odsustvo zbog stresa” kad poslovne obveze ili odnosi utiču na njihovo mentalno zdravlje.
Zaposleni u Finskoj su prilično fleksibilni s radnim vremenom, pa dan mogu da rasporede u skladu sa svojim potrebama, a u Norveškoj, na primer, zaposleni koji se razbole dobijaju i do tri nedelje plaćenog bolovanja.
Vreme u prirodi
Provođenje vremena na otvorenom ima pozitivan učinak na fizičko i mentalno zdravlje, a Skandinavci u prirodi uživaju čak i na niskim temperaturama. “Ne postoji loše vreme, samo loša odeća”, to je njihova izreka.
Čak i kompanije podstiču svoje zaposlene da vežbaju i provode vreme na otvorenom, pa se u nekim slučajevim računa na “predah” u prirodi i tokom radnog vremena.
Podrška roditeljstvu
Novopečene majke na Islandu imaju devet meseci plaćenog odsustva, a očevi tri meseca.
U Švedskoj se mladim roditeljima daje do 480 dana odsustva, a naknada iznosi 80 odsto njihove plate. Dok deca ne navrše osam godina, majke mogu čak da skrate svoje radno vreme do 25 odsto i primaju dečiji dodatak dok dete ne navrši 16 godina.
Besplatno zdravstvo i obrazovanje
U mnogim zemljama ljudi troše mnogo novca na zdravstvene usluge ili obrazovanje. U nordijskim zemljama to je besplatno.
Posebna podrška se pruža i nezaposlenima. Imaju osiguranje za slučaj nezaposlenosti i izdržavanje za decu, a nude im se i mesta u različitim programima za sticanje radnog iskustva.
Veruju ljudima
Ljudi u skandinavskim zemljama veruju jedni drugima, pošteni su i stalo im je do opšteg dobra. S takvim pogledom na život svakako imaju i manje strahova i stresa. Na primer, ljudi iz skandinavskih zemalja veruju da će im izgubljeni novčanik biti vraćen više nego ljudi iz zemalja koje su niže rangirane u Svetskom izveštaju o sreći.
Nordijske zemlje takođe imaju nižu stopu kriminala, pa se ljudi osećaju sigurnije.
