Dok se još uvek neprecizno nazire peta sezona serije “Sluškinjina priča” (The Handmaid’s Tale), fanovi ove drame imaju dovoljno vremena da sumiraju utiske i nešto mirnije glave sačekaju narednu sezonu.
Prethodne četiri bili su pravi rolerkoster – saznali smo kako je ponekad ograničena sloboda koja nas žulja u našem životu, u društvima poput Gilliad – neuhvatljivi san.
Heroina serije, June Osborne (u glumi sjajne Elizabet Mos) strpljivo i dosledno gradi lik čija je glavna odrednica – hrabrost. Na momente nepredvidiva drugima, ali zapravo uvek sa jasnim ciljem, June nam prikazuje kako sposobna i inteligentna žena podnosi život u strogo patrijarhalnom društvu.
Radnju serije ćete najbolje shvatiti ako zamislite svet u kome Sjedinjene Američke Države više ne postoje, već je vlast preuzela nova, nepoznata i totalitarna republika Giliad. Republika čiji je primarni cilj povećanje stope nataliteta i upravo ka tome će podrediti čitavo svoje uređenje. Svi građani SAD-a, koji nisu uspeli da pobegnu iz zemlje, sada pripadaju Giliadu. Strogo određene uloge u ovoj državi prate i uvek iste uniforme – tako se građani dele na stražare, oči, marte, tetke ili sluškinje… Na kraju četvrte sezone saznajemo da Giliad postaje država sa najvećim porastom nataliteta u svetu. Ipak, da su brojke često samo privid, potvrđuje i sredstvo kojim se dolazilo do rezultata.
Položaj žena u Giliadu je takav da jedino obrazovanje koje im je dostupno jeste – škola domaćinstva. One ne uče da čitaju i pišu, već im doživotna zanimanja ostaju poslovi u kuhinji, heklanje ili cvećarstvo.
Sve žene u Giliadu koje mogu da rađaju raspoređene su po domaćinstvima, kod komandanta i njegove žene – sa samo jednim razlogom – rađanje deteta. Brzo nakon porođaja, one dobijaju premeštaj, a od svog deteta se zauvek rastaju i ostavljaju ga prethodnoj porodici.
U novom domaćinstvu dobijaju i novo ime, i kreće nova mračna borba za najsvetliji poklon. June Osborne, tako postaje Offred (vlasništvo komandanta Freda Waterforda) i uprkos ogromnoj okrutnosti koju je doživela, porodici Waterford rađa dete, koje im biološki u potpunosti ne pripada.
Atmosfera u društvu je najjasnija nakon činjenica da u njemu neposlušni završavaju obešeni na zidu, pričljivim ženama se odseca jezik ili zašivaju usta, onima koji vide nepotrebno iskopa se oko, a kazne poput elektrošokova su redovna “vaspitna” metoda.
Vremenom se javljaju otpori koji zajednički uspevaju da naprave rupe u sistemu i međusobno dele bezbednosne informacije. Ponekad i izvrše ubistva u borbi za sopstveni opstanak, ali i pored ogromne želje koju imaju, takvi pojedinci su malobrojni, ili ipak ne dovoljno brojni da bi uništili jedan moćan sistem kakav je razvio Giliad.
Uspeh se svodi da pojedinačne, ali veoma česte, slučajeve bekstva izmučenih i ogorčenih ljudi u potrazi za azilom u Kanadi.
Komandanti Giliada ostaju nešto više zatečeni gubitkom od 86-oro dece koji su evakuisani avionskim letom “Beli anđeo” organizovanom od strane June Ospborn (sada već pod drugim imenom Ofjoseph – vlasništvo novog komandanta Josepha).
Giliadu dobro poznata po nevoljama koje konstantno izaziva, June je zaustavljena u više pokušaja bekstva, svaki put preživevši okrutna kažnjavanja, ali je kao i svaki junak, sačuvala glavu na ramenima.
Najmlađu ćerku, Nikol, rođenu za porodicu Waterford, uspela je da izbavi van zemlje, ali je ona sama odlučila da ipak ostane i pokuša da spasi i svoje prvo dete, od kojeg je bila prinudno rastavljena odmah po formiranju Giliada.
Onima poput June prilike su dolazile, ili su ih oni sami stvarali, a zatim su ujedinjeni trpeli surovost koja ih je svejedno čekala, bez obzira na ishod njihovih pobuna. Retki od onih najmoćnijih kao da su vremenom omekšali i postali saosećajniji za hroničnu patnju u tom društvu, što je ipak bilo nedovoljno da preobrazi većinu najuticajnijih komandanata, donosioca odluka i kreatora zakona u Giliadu.
Komandant Waterford, zakonima sudbine ili zakonima Giliada (čiji je stvaralac upravo on sam) završava u Kanadi, u pritvoru i tu polako počinje zaokret u kome se nazire pobeda dobra.
June, s druge strane, uspeva da pobegne u Čikago, grad koji se još uvek nije predao potpunoj vlasti Giliada, gde je nakon bombardovanja ekipa humanitarne organizacije pronalazi i odvodi u Kanadu. Tako se June vraća svom suprugu i najmlađoj ćerki Nikol, ali kao potpuno druga osoba.
June Osborne se nije vratila po svoje isceljenje. Za nju će se isceljenje desiti tek kada pravda bude zadovoljena. Ona izražava bes, suočava se sa ljudima iz prošlosti, daje izjave pred sudom i postaje vredan izvor informacija u sudskom procesu koji javnost pomno prati.
June je ostala glasnik istine i borac za pravdu i u demokratskom i u totalitarnom režimu. Ipak, ona ne može da nastavi svoj život dokle god su prisutni strahovi iz prošlosti, a najdominantniji je ležao u pitanju – Gde se nalazi njena starija ćerkica Hana?
Odlučuje da se obrati ljudima iz Giliada (kojima je svakako ostala kost u grlu) i uspeva da stupi u kontakt sa biološkim ocem njene ćerke, Nikom, koji joj dobavlja sve informacije o trenutnom životu Hane, ali i upućuje jasnu poruku, da ju je nemoguće izbaviti.
Nikada ne znamo šta ovakve lažne utehe bude u osobi kao što je June. Najopasnija je kada, naizgled, ne čini ništa, već pokušava da se pomiri sa sudbinom.
Presudni triger za osvetu desio se kada je Kanada odlučila da Freda Waterforda pusti na slobodu, u zamenu za poverljive informacije koje je on u poziciji da pruži. Takav udarac nije bila u stanju da iznese, a da ne uzvrati stostruko jače. Predano je tražila načine da Fredu zagarantuje bol koju je on nanosio drugima.
Kako već samo najuporniji umeju, uspela je da iz Giliada oslobodi još 22 žene u zamenu za Fredov povratak u Giliad, gde mu, prema zakonima koje je sam stvorio, sleduje zatvorska kazna.
Ipak, June je organizovala svoju osvetu zajedno sa ostalim izbeglim sluškinjama, a Fred, iako ne u Giliadu, završava na zidu, sramno i usamljeno, u zemlji u kojoj takva scena nije svakodnevnica kao sa druge strane granice.
Ovo je priča o borbenosti koja je nezaustavljiva, a da li je u Juninom slučaju uvek dobra, pokazaće peta sezona. Svakako da je glavnu junakinju odvela daleko od najmračnijih uslova u kojima je živela i koji su na njoj, bez razmišljanja, ostavili mnoge posledice.
“Sluškinjina priča” nam govori o efektu bumeranga. Ona nam pripoveda o ljudima koji su stvorili najsurovije zakone, ni ne pomišljajući šta će se desiti kada ti isti zakoni počnu važiti i za njih.
Krijući se iza svetih zapisa, povratka tradicionalnim vrednostima i plemenitih namera, činili su surove zločine, zaboravljajući da je pravda iako spora, ipak dostižna i da sve brži protok vremena znači i sve brži dolazak pravde.
Dok čekamo finalni rasplet, ova serija inspirisana romanom Margaret Atvud, ostavlja nas duboko zamišljene nad pitanjima društvenih verovanja, ideala i vrednosti i nikada u potpunosti osvešćenog položaja žene u društvu.
Naslovna fotografija: Pinterest
