Autentično ponašanje je jedna od najbitnijih stvari koje nam donose zadovoljstvo, pokazuju stručna istraživanja. Da se osećamo autentično znači da nam je udobno u našoj koži, mislima i osećanjima, da ne osećamo kočnice, jednom rečju da smo slobodni.
Takođe znači da smo prihvaćeni od strane naše sredine, i da osećamo da pripadamo tu. Dolazi iz unutrašnjeg osećanja ispunjenja, da znamo da smo dovoljni koje god da su naše misli, veštine i potrebe.
Da naše postojanje ima smisla, i još bitnije prostora, na široj slici sveta. Tako da smo odani svojoj ličnosti, duhu i karakteru. I da se ponašamo u skladu sa tim, bez zebnje šta će sredina da kaže.
Svesnost o svom identitetu je prva i osnovna stvar: kada zaista znamo sebe, onda možemo i da delamo u skladu sa tim.
Mindfulness je baš zato odlična tehnika da počnemo sa upoznavanjem svojih potreba, ali i svojih najdubljih delova.
Ono što odvaja ovu tehniku je apsolutno prihvatanje, dakle i one stvari koje su deo našeg identiteta koje smatramo ne vrednim i stidimo ih se, su u redu.
Bitno je da razumemo da je u redu da imamo veštine u kojima smo manje dobri i neka loša iskustva kojih se ponosimo. Baš zato što je u to vreme to bilo najbolje rešenje koje smo mogli da uradimo.
Dakle, tada smo samo tako videli resurse pred sobom. Kada napravimo dobru osnovu i prihvatimo sebe, možemo da krenemo dalje i da otkrivamo nove delove svoje ličnosti.
Glavne stavke koje treba da pratite su:
- Da razvijate svoju sposobnost da napravite promenu
- Dopustite sebi da budete ranjivi
- Da postavite granice
Autentičnost identiteta leži u tome da je promenljiv i da smo mi u redu sa tim.
Sigurno vam se desilo puno puta, da donesete neku odluku, ali posle kratkog vremena se skroz predomislite. Ono što je bitno jeste da to iskažete u skladu sa sobom i da zapamtite da uvek imate prava da se predomislite.
Baš zato što je iskrenost jedini put svesnog originalnog identiteta, i jedino osluškujući je možete da napredujete.
Da biste se osećali udobno u svojoj koži morate imati i granice, ne samo u smislu izbora prijatelja i partnera, nego i one unutrašnje
Na primer, treba da odredite dokle i kako će vas mišljenje ljudi oko vas doticati. Jer često baš to bude kamen spoticanje, da pretvorimo teoriju u reakciju. Zato promislite, zbog čega nas tuđe mišljenje pogađa i da li je to u redu, još preciznije koliko prostora želite da date tome.
Naravno da će vam delovati teško da u početku budete čvrsti u tim stavovima, ali bitno je da trenirate tu veštinu svesnosti. Niko ne poseduje prekidač da samo jednostavno promeni, sve iz početka.
Zato počnimo sa ovim, svaki put kad se osećate ne sigurno:
- Čega se plašiš da bi moglo da se dogodi ako zaista kažeš svoju istinu?
- Kako ćeš se osećati ako sakriješ svoje mišljenje i osećanja?
- Da se ne plašiš šta bi rekla i uradila sada?
- Kako možeš da podeliš to što misliš sa što više ranjivosti?
Jako je bitno da da osećamo da smo prihvaćeni onakvi kakvi jesmo. Da imamo samopouzdanja da je u redu da postavimo pitanja o statusu quo, bez straha da ćemo biti marginalizovani ili gurnuti sa strana na bilo koji način. Zato počnimo sa ovim vežbamo, i dopustimo sebi da rastemo i razvijamo sve svoje kvalitete.
Tekst: Sofija Borojević, master psihologije
