Naučnici su identifikovali najviši nivo mikroplastike na dnu mora ikada zabeležen. Kontaminacija je otkrivena u sedimentima izvučenim sa dna Mediterana u blizini Italije.
Otkriveno je čak 1,9 miliona delova plastike po kvadratnom metru, potvrdilo je istraživanje sprovedeno u Mančesteru.
To je uključilo, na primer, vlakna odeće i drugih sintetičkih tekstila, kao i male fragmente većih predmeta koji su se vremenom raspali.
Istraživači veruju da se mikroplastika (čestice manje od jednog milimetra) koncentriše na određenim lokacijama morskog dna zahvaljujući strujama na dubini.
“Te struje gomilaju taloge – nalik na podvodne peščane dine“, objašnjava za BBC dr Ijan Kejn, koji je predvodio međunarodni tim.
“Mogu biti duge desetine kilometara i visoke stotine metara. Nalaze se među najvećim sedimentnim naslagama na Zemlji i sačinjene su od finog mulja pa se može očekivati da u njemu ima mikroplastike“, kazao je.
Procenjuje se da u svetskim morima godišnje završi između četiri i 12 miliona tona plastičnog otpada, uglavnom iz reka.
Medijski naslovi fokusiraju se na velike gomile plastičnog otpada koje plutaju morima ili završe na plažama. Ali, taj vidljivi otpad predstavlja samo jedan odsto morske plastike, a nije poznato gde završi ostalih 99 odsto.
Deo plastike gotovo sigurno progutaju morske životinje, a verovatno se najveći deo raspadne i jednostavno potone.
Na području obuhvaćenom istraživanjem između Italije, Korzike i Sardinije nema ničeg neuobičajenog te i u drugim delovima sveta postoje snažne duboke struje koje su podstaknute razlikama u temperaturi i salinitetu.
Razlog za zabrinutost je taj da te struje donose kiseonik i hranjive materije morskim organizmima na dubinama. Prateći te struje mikroplastika bi se mogla nakupljati u žarištima bioraznolikosti povećavajući izglede morskog sveta za apsorpcijom plastike.
Profesorka Elda Miramontes s nemačkog univerziteta Bremen, koja je koautor istraživanja, kaže da svet mora uložiti iste napore u borbu protiv zagađenja mora plastikom kao što ulaže u borbu protiv koronavirusa.
“Svi ulažemo napore da povećamo svoju bezbednost tako što ostajemo u kućama i menjamo svoj život – menjamo način rada i čak i prestajemo da radimo“, kaže ona. “Sve to radimo kako ljude ne bi pogodila bolest. Na isti način moramo razmišljati o zaštiti mora“, dodala je ona.
Pročitajte i: U svim morskim životinjama tokom ispitivanja pronađena mikroplastika
Foto: Profimedia
