Kako biste ocenili svoje samopoštovanje? Visokom, niskom ili pak srednjom ocenom? Većina ljudi pretpostavlja da, ako žele da poboljšaju samopoštovanje, moraju najpre da otkriju uzrok, odnosno šta je dovelo do niskog stepena samopoštovanja.
I tačno je, otkrivanje uzroka može biti od pomoći, ali samo u određenoj meri. Šta god da uzrokovalo vaše nisko samopoštovanje u prošlosti, održavaju ga vaše navike u sadašnjosti.
Psiholog i terapeut Nik Vignal kao najveći razlog zbog kog se ljudi bore sa niskim samopoštovanjem su suptilne mentalne navike koje čine da se oseaćju loše.
Ako identifikujete i naučite kako da prevaziđete te mentalne navike, shvatićete da je vaše samopoštovanje daleko veće nego što mislite.
Greške iz prošlosti
Svi grešimo i normalo je da se osećamo loše kada se to desi. Određena količina razmišljanja o greškama je zdrava i dobra za vaše samopouzdanje jer pomaže da te greške ne ponovite.
Na primer, ako ste pali na ispitu, zapitajte se šta je dovelo do toga i sledeći put se bolje pripremite. Učite iz svojih neuspeha.
Ali ako previše razmišljate o svojim greškama, to može da bude kontraproduktivno. Ako provedete nekoliko sati razmišljajući šta je prošlo po zlu na intervjuu za posao na koji niste primljeni, to će vam verovatno pomoći da budete bolji na sledećem razgovoru.
Ako provedete nekoliko sati nedeljeno u narednih nekoliko sedmica razmišljajući o istom, možda će vam se otvoriti neki novi vidici.
Ali ako mesecima ili godinama budete razmišljali o tome kako vam je malo falilo da dobijete taj posao… Da, nije vredno toga.
Kada razmislite o svojim grešakama i pokušate da ih iskoristite kao priliku da naučite nešto novo, osećate se loše ali taj osećaj se kompenzuje novim iskustvom koje ćete steći – verovatno će iz toga proizaći i visoko samopoštovanje i zdravo samopouzdanje u budućnosti.
Briga za budućnost
Razmišljanje o budućnosti je još jedna mentalna navika koja možda deluje produktivno, ali zapravo loše utiče na vaše emocionalno blagostanje i samopoštovanje.
Razmišljanje o tome kako se zaštititi od realnih opasnosti nije isto što i briga o nerealnim opasnostima.
Naša mašta je moćno oružje, ali kao i većina moćnog oružja, može da se koristi da dobar i loš način.
Razmišljanje o tome kako biste mogli da uživate u novom poslu i razvijate karijeru može vam pomoći da rastete, razvijate se i istražite nove mogućnosti. Ali ako razmišljate šta sve može da pođe po zlu u tom poduhvatu verovatno vas učiniti anksioznim i smanjiti vaše samopoštovanje.
Realno planiranje i nerealna briga su različiti oblici razmišljanja o potencijalnim opasnostima u budućnosti. Planiranje je korisno, a briga osim što ne pomaže donosi i druge nedostatke. Nerealni strahovi i najgori scenariji nas čine anksioznima i bespotrebno plaše naš mozak. Takođe, hronična briga o nerealnim stvarima dovodi do toga da se osećate nekompetentno u pogledu svojih sposobnosti da uspešno upravljate životom. Što dalje, pogađate, dovodi do opadanja samopoštovanja i samopouzdanja.
Razmišljanje o nekim starim uvredama
Slično greškama iz prošlosti, razmišljanje o povredama i uvredama koje nam je neko uputio takođe može biti nezdravo.
Naravno, ako vas neko povredi, prirodno je da razmišljate o tome, naročito ako se radi o članu porodice ili nekoj bliskoj osobi. Ali i ovo može lako da sklizne u naviku koja ubija samopoštovanje. Može da izazove hronični bes, ogorčenost, neproduktivnost, nisko samopoštovanje.
Osuđivanje sebe zbog toga kako se osećate
Znate li šta je gaslajting? Ako se još uvek niste upoznali sa ovim pojmom, više možete da pročitate ovde.
Gaslajting je često prisutan u nezdravim odnosima gde, na primer, jedna osoba, pokušavajući da ima kontrolu i moć, ubeđuje drugu da nije dovoljno samouverena da sama donosi važne odluke. Isto tako, mnogi ljudi nesvesno postaju gaslajteri samom sebi tako što steknu mentalnu naviku da sami sebe osuđuju zbog toga kako se osećaju.
Na primer kada osuđujete sebe jer ste uznemireni i neodlučni tokom važnog sastanka na poslu, činite da se osećate loše zbog nečega što je sasvim normalno, prirodno i dešava se svima.
Kada steknete tu naviku da sebe osuđuete zbog stvari koje ne možete da kontrolišete, vrlo brzo ćete steći i hronično nisko samopoštovanje.
Vežbajte prihvatanje svojih emocija onakvima kakve zaista jesu – nekad bolne i neprijatne, ali nikada loše i opasne.
Ako uspete da saosećate sami sa sobom, primetićete da vam samopouzdanje i samopoštovanje rapidno rastu, prenosi Medium.
Foto: Designed by Freepik
