Iako smo do pre mesec dana izbliza pratili fiktivan i ne tako lagan život ultra-bogatih „Naslednika” (Succession), većina nas ovih dana priča o inflaciji, visokim cenama i rastućim troškovima života ili cenama nekretina koje su otišle u nebo. Međutim, milioneri i milijarderi među nama nižu basnoslovno skupe poduhvate, i čini se, nisu toliko zabrinuti. Tome svedoči i kupovina 250 hiljada dolara vredne karte za, sada nestali, podvodni brod Titan za čijim se putnicima traga od juče.
Cilj ove skupe, treće po redu, avanture bila je još jedna podvodna ekspedicija i turističko razgledanje najpoznatije olupine na svetu, „nepotopivog“ broda Titanik koji se od 1912. nalazi na dnu Atlantskog okeana.
Utapanje svake godine izazove više od 230.000 smrtnih slučajeva u svetu. Čak 90% tih smrtnih slučajeva dešava se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Više od 400 migranata i izbeglica utopilo se početkom 2023. godine, pokušavajući da pređu centralni Mediteran iz Severne Afrike u Evropu. Ovo je najveći broj smrtnih slučajeva u poslednjih šest godina u periodu od tri meseca, saopštile su Ujedinjene nacije.
Brod je vodio posadu od pet ljudi, goste-putnike Stoktona Raša, osnivača i generalnog direktora kompanije OceanGate koja je predvodila misiju, Pola-Anrija Naržoleta, poznatog francuskog ronioca kojeg mnogi nazivaju „gospodarom Titanika”, Hamiša Hardinga, britanskog milijardera i vlasnika privatnog zastupništva za privatne avione sa sedištem u Dubaiju. Potvrđeno jei da je u podmornici bio i Šahzada Davud i njegov sin Sulejman, biznismeni i članovi jedne od najistaknutijih pakistanskih porodica.
Među putnicima i milionerskim avanturistima koji su ranije učestvovali u ekspediciji bio je i Džejms Kameron, reditelj holivudskog blokbastera „Titanik” iz 1997.
Međutim, čemu svedoče dosadašnja naučna istraživanja o psihološkoj moći tog, za mnoge, nedostižnog nivoa trošenja? Na šta ultra-bogati troše ogromne svote novca?
Odlazak u svemir — na svega sat vremena ili par minuta
U trenucima dok se veliki broj naših sugrađana stresira zbog otkazivanja i pomeranja letova, potrage za jeftinijim kartama i turističkih aranžmana van sezone ne bi li priuštili da svoj godišnji odmor provedu desetak dana van svog grada — milioneri muku muče kako napuste sopstvenu planetu — na pet minuta.
Tako su se pri vrhu stvari koje milioneri sveta kupuju za veliki novac našle karte za odlazak u svemir, izuzetno skupu i uzbudljivu turističku atrakciju.
Tako je kompanija Virgin Galactic za „širu javnost“ predstavila karte za svemir koje koštaju 450.000 dolara po komadu — cena koja je ujedno i maltene duplo povećanje u odnosu na prvobitnih 250.000 dolara. Letovi u celosti traju oko 90 minuta, tokom kojih će svemirski turisti doživeti bestežinsko stanje i svedočiti fantastičnlm pogledu na Zemlju.
I kompanija Elona Maska, SpaceX, u septembru 2021. godine lansirala je svoj prvi i potpuni civilni svemirski let.
Sve karte za dosadašnje letove svemirskog turizama kompanije Blue Origin Džefa Bezosa, su na aukcijama dostizale i po nekoliko miliona dolara.
Ostanite zauvek 18-godišnjak za preko dva miliona dolara godišnje
Brajan Džonson, 45-godišnji milioner dospeo je u žižu svetske javnosti nakon otkrivanja ideje da će uz pomoć neobičnog medicinskog režima, uslovno rečeno, ponovo biti mladić od 18 godina.
Džonson je nedavno naveo da se pridržava dnevnog režima za koji tvrdi da mu je omogućio kapacitet pluća i fizičku izdržljivost 18-godišnjaka, srce 37-godišnjaka i kožu 28-godišnjaka. Njegova procena je da režim koji će usporiti i preokrenuti njegov prirodni proces staranja — košta minimum nekoliko miliona dolara godišnje.
Posedovanje privatnih ostrva za beg od civilizacije
Za milionere je, nakon kratkotrajnog napuštanja sopstvene planete, posedovanje ostrva još jedan investicioni poduhvat zahvaljujući kojem i fizičko, mogu da se odvoje od ostatka sveta. Duga je lista poznatih ličnosti koje su za lične potrebe kupili privatna ostrva. Sir Ričard Branson poseduje ostrvo Neker na Britanskim Devičanskim ostrvima od 1979. godine, koje je pretvorio u luksuzno odmaralište. Leonardo Dikaprio je kupio svoje privatno ostrvo nedaleko od Belizea 2005. Lari Elison, suosnivač kompanije Oracle, kupio je 98% havajskog ostrva 2012. godine. Džoni Dep je nako filma „Pirati sa Kariba“ kupio ostrvo na kom je film sniman, poznato kao Little Halls Pond Cay.
Retki, čudni i skupi aukcijski predmeti
Zub Džona Lenona je kupio jedan kanadaki doktor za 31.000 dolara, haljina koju je Kejt Vinslet nosila u „Titaniku“ prodata je za 330.000 dolara, a scenario iz kojeg se glumica Odri Hepbern spremala za film „Doručak kod Tifanija“ na aukciji je procenjena i kupljena za više od 800.000 dolara. Sada već istorijska haljina u kojoj je Merilin Monro pevala „Srećan rođendan“ predsedniku SAD Džnonu Kenediju, prodata je za skoro pet miliona dolara.
Privatne filmske premijere iz udobnosti svojih vila
Pre nekoliko godina, kompanija Red Carpet Home Cinema je za tri hiljade bogatih Amerikanaca obezbedila 15.000 dolara vredan medijski server i dodatnih 3.000 dolara vrednu ulaznicu za premijeru novih bioskopskih izdanja — iz udobnosti svog kućnog bioskopa.
Iako ova usluga milionerima ne daje rani pristup novim filmovima, ona pruža privatnost i pogodnost gledanja premijera iz kućnih bioskopa, za blizu 20 hiljada dolara po filmu.
Psihologija trošenja sumanutih svota novca
Poznato nam je da skupi plaćeni artikli i iskustva — poput putovanja, večera ili privatne ture — često doživljavaju kao kvalitetniji, ekskluzivni, po meri ili da nude veće pogodnosti.
Istraživanje o tome kako veličina troška utiče na naš neposredni doživljaj kupljene stvari ili usluge, pokazuje da je cena igra veliku ulogu u subjektivnom poimanju vrednosti da neretko cenimo skupe stvari kao superiornije ili efikasnije — čak i ukoliko su potpuno istog kvaliteta kao i jeftinija opcija tog proizvoda.
Istraživači sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Caltech) i naučnici Univerziteta Stanford su tokom nedavno sprovedene studije došli do zaključka da, ne samo da su ispitanici isto vino ocenili višom ocenom kada im se kaže da je skuplje, već su i snimci funkcionalne magnetne rezonance njihovih mozhova dok su su pili vino sugerisali da učesnici više uživaju u iskustvu ispijanja procenjenog, ekskluzivnog vina.
U istraživanju efekta placebo lekova protiv bolova, učesnici koji su dobili lažni lek za koji im je rečeno da košta 2,50 dolara po piluli su tokom serije mini šokova doživeli subjektvno veće smanjenje bola od onih učesnika kojima je rečeno da pilula košta svega 10 centi.
Međutim, pitamo se: kako cena i percepcija o visini cene i eksluzive utiču na naše odluke o kupovini van laboratorijskih uslova? Ukoliko je artikal duplo skuplji, da li će kupci pretpostavljaju da je on i duplo bolji?
Majkl Norton, psiholog i profesor poslovne administracije na Harvardskoj poslovnoj školi, kaže da je odgovor gorovo nesumnjivo potvrdan. Štaviše, njegovo možemo smatrati da je iskustvo više nego dvostruko bolje. Motivisani smo da trošimo jer tražimo vrhunska iskustva, zaključuje se u njegovom istraživanju.
Prikupljanjem nezaboravnih iskustava, potrošači stiču osećaj postignuća i napretka, dok istovremeno rade na svom samopoštovanju i samopouzdanju.
Tako, primerom, Džošua Kartu, amaterski vozač trkačkih automobila, preduzetnik i strastveni kolekcionar Ferarija, kaže da troši na automobile ne samo zato što ih voli, već i zbog drugih pratećih pogodnosti poput pristupa posebnim događajima i ekskluzivnog društvenog kruga.
„Osećaj sreće od gomilanja skupih materijalnih stvari je prolazan. Kao i kod drugih stvari, svaki put je sve manje uzbudljivo“, naveo je Kartu za BBC, 2017. godine.
Kartu kaže da je jedna od najboljih stvari na koje se ikad potrošio svoj novac bilo letenje borbenim avionom MIG u Rusiji.
„Leteli smo na duplo većoj visini od putničkog aviona. Tako sam usred dana video zvezde na nebu i mogao sam da posmatram zakrivljenost zemlje. Bilo je to jedno od najboljih iskustava u mom životu.”
Dok većina nas nikada neće moći da priušti da leti borbenim avionom ili da se trka Ferarijem, istraživači sugerišu da želja za pravljenjem što boljeg „iskustvenog CV-ja“ može da objasni ovo, za mnoge nezamislivo, trošenje novca.
„Materijalna dobra danas manje označavaju društveni položaj“, ističe Elizabet Kurid-Halket, profesorka javne politike na Univerzitetu Južne Kalifornije (USC) i autorka knjige „Zbir malih stvari: teorija aspirativne klase“ (The Sum of Small Things: A Theory of the Aspirational Class). „Veća je vrednost u iskustvima ili priči koja stoji iza nekog ekskluzivnog artikla jer se tako pravda njihova ogromna cena i daje etiketa visokog statusa.“
Nezamenljivi faktor „dobrog osećaja“
U svim dosadašnjim naučnih istraživanjima na temu psihologije trošenja miliona na brojne sulude stvari, stoji, između ostalog i jedan jednostavan razlog: mislimo da će nas to usrećiti.
Međutim, Norton, koji je koautor knjige Happy Money: The Science of Happier Spending, kaže da će količina sreće koju ćemo dobiti trošenjem novca zavisiti od toga kako i na koga ga trošite, a ne nužno od toga koliko.
Umesto trošenja na skupe stvari, Norton predlaže da se novac troši na iskustva, kreiranje uspomena, usavršavanje, ali i na altruizam, ne samo na (luksuzne) stvari.
Autorka: Nataša Kilibarda
