Nemili događaji koji su se desili prošle sedmice izbacili su nas iz koloseka i teško je vratiti se “normalnom” životu. Kada se nešto dogodi u našem okruženju i naš mozak otkrije “opasnost”, imamo osećaj da nešto nije u redu i da moramo odmah da reagujemo.
Šta se dešava sa našim telom kada doživimo stres?
Kada doživimo stres, početni odgovor našeg tela je proizvodnja adrenalina i kortizola. Ovi hormoni menjaju način na koji krv teče u našem telu, odnosno više krvi ide u vaše srce i mišiće.
Kada smo pod prevelikim stresom, mozak dobija poruku da smo stalno u “opasnosti” i više ne možete ni da se opustite jer imate previše hormona stresa u krvi.
Fizičke posledice
Stres ima štetan i dugoročan efekat na telo, posebno kada ste izloženi duži vremenski period,a najviše “stradaju” pamćenje, imuni i probavni sistem. Pored toga, puls može da ostane na nezdravo visokom nivou, možete da imate glavobolje, visok krvni pritisak i probleme sa spavanjem.
Zašto je oporavak važan?
Posmatrajte svoje telo kao balon sa previše vazduha – ako se malo ne izduvate, pući ćete. Odmor nam pomaže da napunimo baterije.
No, nije uvek baš tako lako opustiti se i to je frustrirajuće, a od našeg tela očekujemo da nastavi da radi u svakom trenutku, čak i ako nismo napunili baterije. Nemamo beskonačne zalihe energije.
Pa, kako onda možemo da napunimo naše unutrašnje baterije?
Psihološkinja Soesja Vogels podellila je za OpenUp šest saveta koji mogu da vam pomognu da vratite balans i oporavite se od previše stresa.
- Potrudi se da spavaš dovoljno
Spavanje je najvažniji deo odmora. Dok spavamo, naše telo dostiže vrhunac opuštanja. Pokušajte da spavate između sedam i devet sati svakog dana. U tome vam može pomoći dosledna večernja rutina.
- Izbegavaj stimulanse
Telefon i računar vam neće pomoći da se opustite. Zato vodite računa o vremenu koje provodite ispred ekrana, izloženosti zvucima i plavom svetlu, ali zapamtite i da se određeni ljudi ili mesta mogu računati kao stimulansi ako vas čine napetima.
- Mnooogo vode
Previše hormona stresa u telu tokom dužeg vremenskog perioda mogu da dovedu do dehidratacije. Vaše telo svoje rezerve usmerava na to da odmah preduzme akciju, a kao rezultat toga mnogi organi ne dobijaju adekvatnu hidrataciju.
- Redovna fizička aktivnost
Ako niste ljubitelj teretane i fitnesa, šetajte. Šetnja i te kako može da vam pomogne da se opustite. Kada postoji veliki pritisak na mišiće zbog viška adrenalina i kortizola, poželjno je da se krećete i budete fizički aktivni.
- Hrani se zdravo
Zvuči logično, ali mnogi od nas ne vode mnogo računa o tome šta jedu. U najmanju ruku, smanjite unos šećera jer on dodatno povećava nivo kortizola. Kortizol takođe vrši pritisak na vaš probavni sistem.
- Pronađi ono što ti najviše odgovara da se opustiš
Razmislite o tome šta vas čini opuštenim. Možda vežbe disanja, joga ili vežbe relaksacije koje nas oslobađaju napetosti u telu.
Naravno, možete se okrenuti hobijima ili druženju s prijateljima ali imajte na umu da ove stvari ponekad zahtevaju energiju i da vam možda neće pružiti odmor kakav vam je potreban.
Pročitaj i: Meditacija bez meditacije: Kako opustiti um u svakodnevnim situacijama
Foto: Motoki Tonn on Unsplash
