Nikola Obradović je serijski IT preduzetnik, koji kaže da je preduzetnički duh počeo da razvija još kao dečak, zahvaljujući svojim roditeljima, te da sada on istu lekciju pokušava da prenese svojim sinovima.
Iza sebe ima bogat portfolio pokrenutih i uspešnih startapa, a najvećim poslovnim uspehom Nikola Obradović smatra svoju kompaniju Bridgewater Labs i tim koji je u njoj okupio. Odnedavno je postao i član Forbes Business Councila, te smo upravo ovom temom počeli intervju za Original.
Da počnemo od poslednjih novosti – postali ste zvanični član Forbes Business Councila. Šta to tačno znači i čime ćete se baviti u okviru njega?
– Forbes Business Council predstavlja ogranak Forbes-a koji na jednom mestu okuplja lidere širom sveta sa ciljem da svoje iskustvo i znanje podele kako između sebe, a kroz njihovu platformu, tako i sa ostalim ljudima koji su željni novih znanja i razmene iskustava, a objavljivanjem na Forbes.com.
Za mene lično to predstavlja jedno sjajno umrežavanje sa ljudima sličnog načina razmišljanja, upijanje novih znanja i iskustava jer mišljenja sam da čovek treba konstantno da radi na sebi, jer tu barem uvek ima posla 🙂
Pored toga Forbes Council definitivno daje određenu vidljivost i kredibilitet, koji opet može da se iskoristi za lični napredak, razvoj kompanije ili, u mom slučaju, razvoj svojih kompanija.
Moja uloga u okviru Forbes Saveta će biti da svoja iskustva vođenja kompanija, projekata i ljudi podelim sa ostatkom sveta.
Mišljenja sam da ljudi treba svoje iskustvo i znanje da dele javno, kroz različite formate, jer jedino tako dajemo drugima motivaciju i želju da idu napred, a menjajući svoju okolinu na bolje, biće bolje i nama samima. Na kraju dana, moramo biti lideri promene koju želimo da vidimo oko sebe.
Radili ste na pokretanju velikog broja startapa. Postoji li neki koji vam je posebno drag i zbog čega?
– Jako teško pitanje, jer ima više njih koji su mi srcu dragi 🙂 Možda bih se osvrnuo na jedan od poslednjih startapa sa kojim se “igramo”. Ono što radimo u okviru SirmiumERP-a je kreiranje decentralizovanog ERP rešenja koje prati proizvodnju i preradu mesa od farme pa sve do trpeze krajnjih korisnika (kompletna sledljivost). Rešenje je već primenjeno u nekoliko farmi i kompanija za preradu mesa, a trenutno smo angažovani na Horizon 2020 projektu gde radimo prebacivanje šunki kao tradicionalnih premium proizvoda u digitalni svet. Sledljivost proizvodnje će biti podržana blockchain tehnologijama. Zajedno sa partnerom iz Belgije ćemo ukus i zadovoljstvo konzumiranja šunki preko EEG moždanih talasa prebaciti u digitalni univerzum (Metaverse) a vizuelizacija ovih talasa primenom mašinskog učenja će omogućiti da se kreiraju NFT tokeni. Na ovaj način ćemo premium proizvodu koji je gotovo nemoguće unaprediti sa stanovišta oblika i ukusa, dodati potpuno novu digitalnu vrednost.
Šta smatrate svojim najuspešnijim projektom?
– Najvećim ličnim uspehom smatram to što sam pre svih silnih projekata i kompanija bio oženjen, a i tokom i nakon istih to i ostao 🙂 Najuspešniji “projekat” su dva sjajna klinca sa kojima od malih nogu pored velike ljubavi, gajim jednu preduzetničku kulturu i mindset (baš kako su i moji roditelji sa mnom), pravimo robote i sprovodimo različite eksperimente, a u potpunosti kroz igru da deci bude zanimljivo. Roditeljstvo smatram jednim od najtežih “projekata” koje čovek može da ima.
Ukoliko se osvrnemo na poslovni aspekt, definitivno najuspešniji projekat jeste moja osnovna kompanija, Bridgewater Labs, koja je zapravo centar rasejavanja svih ostalih projekata. Tu gajimo one osnovne vrednosti i sjajnu kompanijsku kulturu, radimo na zanimljivim projektima – od malih startap kompanija do Fortune 500, isprobavamo nove tehnologije i pratimo svetske trendove.
Verovatno su postojali i projekti na kojima ste radili, a koji nisu uspeli. Kada analizirate sve, postoji li jedan zajednički sadržalac, odnosno nešto što je svim tim projektima “presudilo”?
– Ako bih morao da izdvojim jedan zajednički sadržalac, rekao bih da je to nedovoljno istražen problem (i da li je to zapravo problem za ciljnu grupu) i tzv. “customer development”, jer uglavnom ono što sam video je da startapi ne razgovaraju dovoljno sa svojim korisnicima, ne prihvataju dovoljno brzo njihove povratne informacije i ne menjaju proizvod u skladu sa njima. Oni koji su to uvideli, mnogo bolje prolaze.
I generalno, koji su najčešći razlozi iz kojih startapi ne uspevaju?
– Razlozi se razlikuju od projekta do projekta. Nekada je to nedostatak finansija, zatim nedovoljno dobar tim koji ili nema dovoljno iskustva u razvoju produkta – ovde ne mislim samo na tehnologiju već i na razvoj biznisa, go-to-market strategiju, marketing, nedostatak istraživanja tržišta, ponekad i loš momentum.
Još jedan od razloga jeste da se osnivači samog startapa zaljube u svoju ideju i nikako neće da je “pivotiraju” (izraz gde startapi uzimaju zaokret i time menjaju svoju prvobitnu ideju). Kako je Erik Ris, američki preduzetnik i autor knjige The Lean Startup, rekao: “Pivot je promena strategije, a ne promena vizije koju imate”.
A šta je apsolutno neophodno za uspeh?
– 1. Tim koji zna šta radi (tehnologija, razvoj biznisa, go-to-market strategija, marketing, prodaja) i koji nosi osnovne i prave vrednosti usađene na kućnom pragu kako bi kompanijska kultura bila na izuzetno visokom nivou. Takav tim je spreman da prebrodi sve prepreke na preduzetničkom putu.
2. Jasna komunikacija i postavljanje očekivanja, kako između članova tima, tako i prema klijentima/korisnicima naše usluge/produkta.
3. Dobro razrađena i validirana ideja koja rešava određeni problem, idealno u nekoj mikro-niši (poželjno na jako velikom, a nerazvijenom tržištu).
Radite na mnogo projekata istovremeno. Koliki je izazov posvetiti se svakom od njih i balansirati medju njima?
– Izazov je jako veliki, ali ako sebe okružiš članovima tima koji su bolji od tebe, onda je mnogo lakše. To sam ja uradio. Da nemam njih rame uz rame, sve ovo što radimo bi bilo nemoguće. Moj fokus u poslednje vreme jeste na neki način decentralizacija kompanija kao i propagiranje preduzetništva unutar svih kompanija (tzv. intrapreneurship). To znači da identifikujem pojedince u našem timu koji su spremni da pređu onaj “extra mile”, da im pružim mogućnost da nisu samo zaposleni već i partneri na nekom od projekata koje radimo.
Time ljudi dobijaju mogućnost da iskažu svoju kreativnost, svoju upornost, ali u isto vreme i dobijaju deo odgovornosti za odluke koje donose i to ih čini tokom vremena samo boljim preduzetnicima i poslovnim partnerima.
To je jedini način da više projekata u isto vreme vodim – podela odgovornosti, svih lepih stvari kao i izazova sa kojima se susrećemo.
Kako vidite sebe u budućnosti? Čemu biste posebno voleli da se posvetite?
– Moj krajnji cilj je kreiran pre mnogo godina, još dok sam bio u srednjoj školi i cela vizija je podeljena na određene korake koje sam morao da preduzmem da bih isti i ostvario.
Taj cilj je kreiranje investicionog fonda i prikupljanje dovoljno kapitala od strateških partnera kako bi tehnološke ideje koje imamo ugledale svetlo dana, a one postojeće uspeli da podignemo na viši nivo.
Radeći sa velikim brojem startapa, kreirajući za njih visoko-tehnološka i skalabilna rešenja, mislim da moj tim ima dovoljno znanja da može da iznese bilo koji projekat kao i da reši bilo koji izazov koji se postavi ispred nas. Sa dovoljno kapitala koji bismo voleli da obezbedimo kroz strateške partnere, vrednost celokupnog portfolia može u svetu tehnologije i startapa da donese sjajna rešenja za određene probleme, mnoge olakšice određenim ciljnim grupama i dosta sjajnog vremena i učenja nas samih. Eventualno, iz svega može i da “iznikne” i neki “jednorog”, ali za početak profit kako nama tako i potencijalnim investitorima/partnerima.
Investicioni fond je definitivno jedan od najkompleksinijh projekata na kojima ću raditi u skorijoj budućnosti.
Na putu do ostvarivanja toga, neophodno je ostati svoj, ne izgubiti ona osnovna načela, okružiti sebe ljudima boljima od sebe samog, i pružiti prilike drugima šireći preduzetnički način razmišljanja.
I za kraj – koja je najvažnija lekcija koju svako ko pokreće svoj posao mora da zna?
– Strpljenje, pre svega.
Ništa ne može da se dogodi preko noći.
Mnogo je izazova sa kojima se preduzetnici susreću, a samo najuporniji dobijaju sve bitke.
Takođe, jako bitna stvar za napomenuti jeste da se okružite sjajnim mentorima od kojih možete da naučite dosta toga. Stavite ego i sujetu sa strane, jer niko se nije rodio najpametniji – uštedite vreme time što ćete jednostavno naći neke ljude koji su prošli kroz sve te izazove.
Istražite dobro problem i tržište, slušajte svoje korisnike i verujte u svoj tim.
I ne zaboravite da za svaki uspeh “preko noći” treba da prođe minimum nekoliko godina.
Vidi i: Milan Bjeloglav: 3 prepreke koje je najvažnije preskočiti na putu do uspeha
Tekst: Anja Stanišić
Foto: Dalibor Danilović, privatna arhiva
