Koje su najvažnije lekcije koje svaki mladi preduzetnik treba da nauči? Koje prepreke se moraju preskočiti na putu do uspeha? Ovo su samo dva od mnogo važnih pitanja na koja nam je odgovorio Milan Bjeloglav.
Milan Bjeloglav je generalni direktor i suosnivač kompanije CBS System. Punu deceniju vodio je strategijske projekte za SAP Americu i SAP AG Nemačka. Bavi se razvojem rešenja iz oblasti Big Data, marketinških istraživanja i kompletnih sistema za maloprodaju od 1999. godine.
Bio je i jedan od predavača u Originalovoj Školi preduzetništva, a za platformu Original Milan Bjeloglav govorio je o mnogim temama važnim za one koji se tek upuštaju u preduzetničke vode.
Koja smatrate da je najvažnija lekcija koju svaki mladi preduzetnik treba da nauči?
– Na samom početku preduzetnik mora da bude potpuno siguran da je glavni motiv za odabir poduhvata da sebe ispunjava kroz taj poduhvat. To u sustini i jeste ljubav prema poslu, tj. profesiji. Zvuči kao kliše, ali zaista jeste tako. Ostali motivi poput finansijskih, oportunističkih, razna poznanstva neće biti dovoljna da se prebrode svi izazovi i stresne situacije. A oni će sigurno dolaziti i to ne tako retko.
Onda kada postane najteže, potrebno je da uvek imate odgovor na pitanje: “Zašto sam baš ovaj put odabrao/la?”. Odgovor na to pitanje, kao i unutrašnja snaga da se prebrode sve poteškoće, upravo treba da dođu iz te ljubavi. Zato je veoma bitno da imate jasnu misiju koja prozilazi iz ljubavi i konkretizuje kroz zacrtane ciljeve.
Kako je počela vaša priča i koji je najvažniji korak koji je učinio da danas budete tu gde jeste?
– Teško je izvojiti jedan, te ću napomenuti 4 krucijalna koraka.
Svoj put u programeskom svetu sam započeo još u osnovnoj školi. Tad sam krenuo da umesto rešavanja nivoa raznih igrica, rešavam razne poslovne zadatke programiranjem aplikacija.
Upravo rešavanje tih poslovnih zadataka, koje sam dobijao od svog oca, čak i pre tinejdžerkog perioda su prvi važan korak. Tad sam već mogao da prepoznam tu ljubav prema profesiji i do danas je moj poziv ostao isti – razviti softver koji rešava razne izazove u poslovnim sistemima.
Sledeći (drugi) najvažniji korak je što sam upisao Matematičku gimanziju. To mi je sigurno bilo najbolje okruženje za dalji razvoj talenta ali i mesto gde sam upozanao drugare slične meni. Upravo sa jednim od njih sam nastavio da aktivno programiram tokom celog školovanja i studija – a kasnije smo i osnovali softversku kompaniju.
Vrlo brzo nakon završetka gimnazije sam stekao diplomu informacionih sistema na FON-u i odmah dobio sam priliku da razvijem globanu karijeru i bogato iskustvo radeći za najvećeg giganta u poslovnom svetu.
To bi bio treći najvažniji korak jer sam već sa 23 godine dobio priliku da vodim projekte razvoja informacionih sistema za neke od vodećih osiguranja i banaka u svetu.
Poslednji (četvrti) najvažniji korak je što sam se vratio iz Njujorka u Beograd i nastavio preduzetničke poduhvate sa drugarom iz klupe iz matematičke gimnazije – Borisom. Upravo skup tih poduhvata su i danas osnova naše zajedničke kompanije.
Veliko iskustvo koje sam stekao pre toga jeste bio preduslov da kao klijente dobijemo ozbiljne internacionalne korporacije.
Koje prepreke je bilo neophodno preskočiti na putu do uspeha?
– Pre svega self-doubt (sumnja u sebe). Često sam se pitao da li sam na ispravnom putu ili postoji neki lakši ili makar manje stresan put. Veoma je bitno da se savlada iskušenje da se naprečac zaključuje da je drugima lakše zbog povoljnijih okolnosti. Koliko god da je teško uvek se mora držati fokus i posvećenost originalnoj misiji i ciljevima koje ste zacrtali.
Zatim osećaj nepravde na koju su mnogi ljudi veoma osetljivi. Poslovni svet je surov i nemilosrdan – bilo da imate zanatsku radionicu ili vodite ozbiljnu korporaciju – suočićete se sa mnogim nepravičnim situacijama. I dan danas mi je veoma teško da se nosim sa njima… I to su upravo oni trenuci kada se vraćam u detinjstvo i setim se stvari koje su mi probudile ljubav prema ovoj profesiji, a to su pre svega kreativnost i osećaj ispunjenosti kada neki problem rešim.
Teško je ostati veran svojim originalnim idejama kada one ne krenu da se materijalizuju u pravom smeru. Najveće greške koje sam pravio su upravo proizilazile iz ovog izazova. Jednostavno sam trošio vreme i fokus ljudi oko sebe na poduhvate koji su bili samo naizgled delovali komforniji – i to sve na veliku štetu naših orignalnih ideja i tehnologija.
Međutim iz ovakvih situacija treba izaći mudriji i naučiti životne lekcije na svojim greškama.
Šta biste voleli da ste znali na početku svog poslovnog puta?
– Imperativ da se ostane veran svojim originalnim idejama i inicijativama tokom celog poslovnog puta, bez obzira na iskušenja.
Greške su normalna i neophodna stvar i nikako ne treba da budu razlog da se odstupi niti da se krene korak nazad.
Gde vidite svoj poslovni put za 10 godina?
– Želja mi je da pomognem razvoj srpskih startupova iz oblasti gde Srbija ima neizmernih resursa: Tehnologija, Organsko voćarstvo i povrtartstvo i eko turizam.
Cilj mi je da dam značajan doprinos da proizvod srpske pameti tj. intelektlne svojine i patenti srpskih preduzetnika ostaju u Srbiji što duže i oblikuju se u gotove proizvode, pre nego što ih velike svetske korporacije otkupe ili eksploatišu na bilo koji način (outsourcing i sl.).
Da li ću ovo ostvariti kroz angžman u domaćem startup fondu koji bi okupio ljude sa sličnim ciljevima ili na neki drugi način – za sada nisam siguran.
Pročitaj i: Milovan Milić: Vera u sebe je zarazna
