Često neuspeh doživljavamo previše lično: “Ja sam neuspeh”. Ali čak kada osećate kao da vam ne ide na poslu, to ne znači da ste neuspešni.
Sasvim je prirodno neuspeh shvatiti lično. Za početak, vaše samopouzdanje može biti poljuljano kad god napravite grešku. Dalje, neuspeh definitivno izaziva stres, a kada smo pod stresom, skloni smo da s fokusiramo na probleme i može se dogoditi da izgubimo sposobnost da dobro promislimo. Takođe možete se osećati i kao žrtva, što samo dodatno blokira vašu kreativnost.
Postoje veštine koje vam mogu pomoći da se vratite na noge. Da budete produktivni uprkos neuspehu, a da razmišljate o tome kako ste vi sami jedan veliki neuspeh. Evo tri strategije koje će vam pomoći da preoblikujete svoju perspektivu neuspeha.
Priznajte neuspeh, bez obzira na njegovu veličinu.
Prva strategija za produktivan rad sa neuspehom je priznanje da se to dogodilo. Recite istinu – i sebi i drugima. Kako piše Kris Kardinal: “Uslovljeni smo da se fokusiramo na ‘velike’ neuspehe: neuspelo lansiranje proizvoda, lošu prodaju ili bilo koje druge nepogrešive slučajeve neuspeha. Previše lako odbacujemo male neuspehe ili pogrešne korake. Ako ne nose značajne troškove, ili ako se prilično lako rešavaju, onda ih odbacujemo kao tipične”.
Imenovati nešto kao neuspeh i biti objektivan dok pričate o njemu zahteva određenu dozu hrabrosti. I to je upravo ono što se gradi svaki put kada ga imenujete.
Pročitaj i: Nisam prihvatila unapređenje a moja karijera krenula je uzlaznom putanjom – kako?
Vremenom, ne samo da postajete otporniji na neuspehe, već pomažete u stvaranju korporativne kulture koja ima zdraviji odnos prema neuspehu. Kao rezultat toga, svaki sledeći neuspeh ćete lakše imenovati, bez stida.
Osvrnite se prošli neuspeh bez pokušaja da okrivite bilo koga (uključujući i sebe).
Druga strategija za suočavanje sa neuspehom je da zaobiđete igru okrivljavanja, koja će u vama najverovatnije izazvati samo bes i žaljenje.
U svojoj knjizi Teaching Smart People to Learn , Kris Argiris primećuje: “Neuspeh vas primorava da razmislite o svojim pretpostavkama i zaključcima. Dakle, kada pametni ljudi ne uspeju – mogu biti iznenađujuće odbrambeni. Umesto da kritički preispituju sopstveno ponašanje, oni okrivljuju druge za sve što mogu”, prenosi Forbes.
Jednako je važno da odvojite ono što se dešava, ili desilo, od sopstvene vrednosti. Iako ne treba da se branite, ne treba ni sebe da krivite. Zapamtite, vi niste neuspeh.
Ako sebi kažete da ste promašaj, malo je verovatno da ćete imati emocionalnu distancu neophodnu da objektivno razmislite o onome što se dogodilo i naučite nešto iz toga.
Učite iz neuspeha.
I treća strategija za rad sa neuspehom je učenje iz njega. Naravno, možda ćete morati da date sebi malo prostora da dišete i izbrojite do deset da biste se nejpre smirili pre nego što možete bilo šta da naučite. Ali kada budete bili na određenoj distanci, zaista se osvrnite na sve što se dogodilo i vašu ulogu u tom procesu.
Za šta možete preuzeti odgovornost? Koji korak niste preduzeli? Šta biste voleli da ste uradili drugačije?
Nakon što procenite situaciju, počistite nered za sobom! Izvinite se onome kome smatrate da treba. Recite da vam je žao i budite jasni o tome šta ste naučili. Ovo može biti najteži deo produktivnog suočavanja sa neuspehom, a svakako je i najuticajniji.
Najveći lideri uče iz neuspeha i nikada ne zaboravljaju lekciju. Na ovaj način, svaku grešku pravite samo jednom. Zar to nije sjajna vest?
Foto: Ian Kim; the blowup on Unsplash
