Vaše dete ne želi da ide na igralište da se igra sa drugom decom. Ili ne želi da ide na rođendan kod prijatelja ili na žurku gde će biti celo odeljenje. Kako znate da li ono samo ima loš dan ili je to simptom anksioznosti koju možda preživljava?
Anksiozni poremećaji su obeleženi upornim i preteranim brigama. Dok neko sa generalizovanim anksioznim poremećajem može da brine o raznim svakodnevnim stvarima, neko sa socijalnom anksioznošću obično ima “intenzivne ili uporne strahove ili brige da će ga drugi ljudi negativno oceniti. Zabrinuti ste da kažete ili uradite nešto zbog čega ćete izgledati glupo ili nekompetentno”, rekla je Rejčel Basman, klinička i kognitivna psihološkinja iz Vajt Plejnsa iz Njujorka.
Jedna petina dece širom sveta ima simptome anksioznosti koji su “klinički povišeni” ili gori od onoga što se smatra normalnim, prema studiji iz 2021.
Anksioznost kod dece nije lako uočiti, ali što pre roditelji primete znakove, stručnjaci za mentalno zdravlje “mogu pomoći roditeljima i deci da shvate šta se dešava”, rekla je za CNN dr Rebeka Baum, profesorka opšte pedijatrije i adolescentne medicine na Univerzitetu Severna Karolina.
Deca sa anksioznošću mogu početi da izbegavaju situacije koje im izazivaju anksioznost. Ovo ponašanje dovodi do ciklusa koji njihove strahove čini sve većim i većim. Ali što ranije imamo alate, ranije možemo postaviti decu na put koji ih ohrabruje da budu otporni i pomaže im da se suoče sa stvarima kojih se boje, savetuju stručnjaci.
Opšta anksioznost
Uobičajeni znaci opšte anksioznosti kod dece uključuju:
- Poteškoće u koncentraciji
- Problemi sa spavanjem, mokrenje u krevet ili loši snovi
- Ne jede pravilno
- Privrženost
- Nedostatak samopouzdanja za isprobavanje novih stvari ili nesposobnost da se nosi sa jednostavnim, svakodnevnim problemima
- Izbegavanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su viđanje sa prijateljima ili izlazak u javnost ili školu
- Nemogućnost razgovora u nekim društvenim situacijama
- Potreba za uveravanjem (ponovljena pitanja da ponovo potvrdite njegove brige, kao što je kada i gde ćete ih tačno pokupiti iz škole)
- Fizički simptomi kao što je čest odlazak u toalet, plačljivost, glavobolje, vrtoglavica, znojenje, bolovi u stomaku, mučnina, grčevi, povraćanje ili bolovi u telu (naročito ako se javljaju pre obrazovne ili društvene obaveze)
Tantrumi, razdražljivost ili inat mogu se pogrešno shvatiti kao problemi u ponašanju i nevaspitanje, ali anksioznost kod dece bi mogla da bude osnovni uzrok ovakvog ponašanja. Odbijanje da urade domaći zadatak može biti zato što su zabrinuti da će pogrešiti. Većina dece neće doći i reći vam “hej, ovo me strašno uznemirava” već će odglumiti.
Socijalna anksioznost
Mnogi simptomi socijalne anksioznosti su slični simptomima opšte anksioznosti, ali se pojavljuju u društvenim okruženjima, kaže Basman.
Deca koja se bore sa socijalnom anksioznošću mogu pokazati sledeće znakove:
- Izbegava ili odbija da ide u školu
- Odbijanje da govori pred većim društvom ili govori tihim glasom
- Slabije razvijene socijalne veštine, kao što je strah od neznanaca ili neuspostavljanje kontakta očima
- Plaši se ili ima poteškocea sa korišćenjem javnih toaleta, telefonom, javnim nastupima, jelom pred drugima, prozivanjem u razredu ili odvajanjem od roditelja
- Fizički simptomi uključujući ubrzan rad srca, drhtanje, probleme sa kratkim dahom, osećaj da im je um prazan i napetost mišića
Kako razgovarati sa detetom
Doći do dna onoga što izaziva anksioznost kod dece je veoma važno, ali to mora biti učinjeno saosećajno, a ne napadno, zbog čega bi dete moglo da zauzme odbrambeni stav, i dovesti do toga da uopšte ne želi da razgovara sa vama.
Pitanja koja nisu sugestivna su dobra pitanja, preporučila je Basman. Pitajte svoje dete kako je prošao određeni događaj, šta mu se dopalo u vezi sa tim, a šta je bilo teško.
Ako je vaše dete iskreno o tome šta ga čini anksioznim, izbegavajte da poništavate njegovo iskustvo govoreći “Toga se ne treba plašiti” ili “Nisi ti više beba”. Takođe izbegavajte potvrđivanje strahova. Reći “To zvuči tako zastrašujuće, tako mi je žao što ste to morali da učinite” može učiniti da se dete oseća još više ranjivim.
Pročitaj i: Šta je noćna anksioznost?
Dobar balans je kazati: “To zvuči teško”, a zatim treba da usledi izjava koja potvrđuje sposobnost deteta da se suoči sa izazovom i da vi znate da vas dvoje to zajedno možete da rešite.
Ponekad nas činjenica da naša deca nisu savršena čini nervoznima, ali učenje da je nesavršenost u redu je ključno. Nije realno da vaše dete baš svi vole.
Upravljanje stresom je važan deo detinjstva. Roditelji mogu da naprave model tako što će pričati o trenucima kada su bili zabrinuti zbog nečega, ali su pokušali da se pozabave time, čak i ako nije ispalo baš onako kako su se nadali.
Ako ste zabrinuti da bi razgovor sa nastavnicima vašeg deteta mogao da izazove problem tamo gde ga možda i nema, znajte da je konsultovanje sa njima vredno truda jer oni posmatraju vaše dete nekoliko sati dnevno u različitim okruženjima i stoga su “često zaista dobri izvori informacija”.
Nastavnik vam može reći kako vaše dete komunicira sa vršnjacima i da li je i dalje tužno ili uznemireno nakon što ga ostavite u školi.
Kada brige traju i ometaju detetovu sposobnost da radi stvari koje priliče njegovom uzrastu to je dobar trenutak da potražite dodatnu podršku.
Foto: Hunter Johnson on Unsplash
