Jureći ideal nedostižnog, žene su razvile hronično nezadovoljstvo svojim telima. Uprkos brojnim „trendovima“ — razmaka između butina, borbi protiv celulita, „hip dips“ i kulture izgladnjivanja — stoje naša prirodna tela, genetika, ali i nauka i body positive / body neutral pokreti širom sveta. Do sada smo raskrinkavali brojne mitove o zdravlju, a danas, u svetlu nerealnih izgleda, analiziramo zašto se „nedostatkom“ smatra zdravo (žensko) telo i njegove prirodne karakteristike.
Šta stoji iza, ne toliko novog, „thinspiration trenda“? Ukratko, poremećaji u ishrani, telesne dismorfije i nezdrava očekivanja javnosti o tome kako žene treba da izgledaju. Posvetimo se nekim od problematičnim fenomenima po kojima je žensko telo uvek potrebno korigovati i smanjiti. Od razmaka između butina, smanjivanja pora na licu i formiranja oštre linije vilice, do takozvanih hip dips i večnog „problema“ celulita.
HIP DIPS — kako je struktura kostiju postala mana
Do nedavno, možda nikada niste čuli za hip dips, mala udubljenja sa spoljne strane butina, ispod kukova. Još izvesnije, sugurno niste pomislili da su ta suptilna udubljenja ozbiljan estetski problem.
Ipak, kako standardi lepote zadaje novi, nerealni tempo, hip dips su se pridružili listi takozvanih „telesnih mana“ koje je potrebno popraviti. Kvaka 22 je što se ovaj nametnuti problem ne može (i ne treba) „rešiti“ mršavljenjem ili prekomernim vežbanjem.
Za početak, šta su zapravo ova udubljenja?
U prvom redu, hip dips su predodređeni vašom genetikom i strukturom kostiju — dve stvari sa kojima se rađate i nije ih moguće promeniti na prirodan način.
Hip dips ili „violinski bokovi“ predstavljaju blage depresije primetne na spoljašnjem delu butina, odmah ispod kukova.
Pročitaj i: Languishing, reč koja najbolje opisuje 2021: Da li i vas obuzima ovo osećanje i šta možete da uradite da to promenite
Hip dips su, stoga, uglavnom deo prirodne građe ljudskog tela i razlikuje se jedino po izraženosti ovih udubljenja. Bez obzira na to koliko je telo vitko, mišićavo ili čak mršavo, veliki broj žena ću imati ova udubljenja zbog strukture takozvanog dominantnog fleksora kuka i spoljašnjih kvadricepsa.
THIGH GAP — „lepota“ (ni)je u razmaku između butina?
Ne morate da provodite mnogo vremena na društvenim mrežama da uočite problematične paterne nerealnih standarda lepote. Konkretno, jedan od njih — razmak između butina — jedan je od popularanijih na Instagramu na kom je pod tagom #thighgap, objavljeno na stotine hiljada postova.
Iako je razmak između butina glorifikovan u popularnoj kulturi, stručnjaci, pak, upozoravaju: ne pokušavate da ga postignete uprkos svojoj građi.
Thigh gap fenomen, u suštini, predstavlja težnju žena da se unutrašnje strane butina ne dodiruju ili ne trljaju jedna o drugu.
„[Razmak između butina] nije standard niti pokazatelj zdravlja žene, već estetski standard koji nam se nameće, svesno ili nesvesno. Dodatno, za mnoge žene razmak između butina predstavlja zaista nerealan ideal lepote“, kaže dr Dženet A. Lajdeker, psihološkonja specijalizovana za teme gojaznosti, telesne težine i ishrane.
Termin thigh gap pojavljuje se oko 2010. godine, da bi svega tri godine kasnije postao uobičajena pojava u online prostoru. Tokom ovog vremenskog perioda, fotografije žena sa razmakom između butinama — obično manekenki — postale su deo još jednog sumanutog trenda: inspiracija za mršavost (thinspiration).
Međutim, kao i u slučaju „violinskih bokova“, razmak između butina se u velikoj meri svodi na našu genetsku predispoziciju i strukturu kostiju. To znači da čak i prirodno vitki ljudi neće nužno imati jaz između spoljnih delova butina, ili, da ga nešto korpulentija osoba može imati.
Na razmak između butina najviše utiče skeletni sistem žene, tačnije širina kukova i njihov položaj u karlici. Sve to, predodređeno je genetikom, naročito način i mesta na kojima telo skladišti masnoće.
Iako nas razni fitnes eksperti ubeđuju da je razmak između butina moguće postići specijalnim metodama ili trikovima, poput ciljanog gubitka masti, vežbi unutrašnjeg dela butina ili izgladnjivanjem — ni jedna od ovih metoda nije garant da će svaka žena nakon par vežbi imati thigh gap.
Dodatno, upozoravaju dijetetičari i psiholozi, ustanovljena je jaka povezanost težnje ka razmaku između butina i neredovne i nedovoljne ishrane.
Istraživanje iz 2019. godine u kojem su učestvovali studenti od 18 do 25 godina, pokazalo je da izlaganje nerealnim idealima lepote može izazvati snažno i gotovo konstantno osećanje nezadovoljstva sopstvenim telom. To nezadovoljstvo se dalje povezuje sa nezdravom kontrolom telesne težine, niskim samopoštovanjem i simptomima poremećaja u ishrani.
Sve ga imamo — CELULIT
Po nekim procenama, oko 95 odsto žena na svetu ima celulit. Obično se pojavljuje u godinama nakon puberteta, dok se izgled „pomorandžine kore“ intenzivira sa godinama. Istina, celulit se mnogo je češći kod žena u odnosu na muškarace od kojih će svega 10 odsto u toku svog života imati celulit.
Pomenuti podaci bi trebalo da budu dobar razlog da se zbog toga ne stidimo — sve imamo celulit.
Šta uzrokuje celulit?
Nauka je podeljena u svojim tezama, međutim, ono što znamo je nastanak celulita da uključuje povlačenje vlaknastih vezivnih traka između kojih se nalaze masne naslage. Sa povećanom akumulacijom, ćelije masti se podižu na površinu kože, dok se dugačka vlaknasta tkiva povlače nadole. Ovo stvara neravnu površinu i udubljenja, najčešće na takozvanoj sedalnoj regiji, na butinama i zadnjici. Još jednom, genetika, hormoni i naše godine, utiču na izgled koji se smatra problematičnim.
Upravo je estrogen razlog što je kod žena celulit više prisutan nego muškaraci nalazi se u estrogenu i smanjenoj mikrocirkulaciji koja se dešava kao posledica pada niva ovog hormona.
Celulit, samim tim, se ne sme tumačiti kao simptom gojaznosti. Jedan uobičajeni mit o celulitu je da se to dešava samo gojaznim ili nezdravim ljudima, međutim, to nije slučaj. Celulit se može javiti kod vitkih i ljudi normalne težine, pa i kod pothranjenih osoba.
Pored genetike, etnička pripadnost takođe igra ulogu — žene svetle puti imaju veću predispoziciju za razvoj celulit nego, recimo, žene iz Azije.
Na kraju, nauka je bar u jednom saglasna: nema jasnih dokaza da postoje efikasni tretmani za trajno uklanjanje ili lečenje celulita, samo trenutno ublažavanje površinskog izgleda kože.
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto: Billie on Unsplash
