Gig ekonomija kakvu danas poznajemo rođena je iz recesije. Nakon finansijske krize 2008, kompanije poput Ubera, Lifta i Airbnb-a omogućile su onima koji su ostali bez posla da nadoknade taj gubitak, usvajajući novi način razmišljanja o nezavisnosti i preduzetništvu.
Kako stara izreka kaže – nužnost je majka izuma. Mnogo toga se promenilo između 2008. i svetske ekonomske kroze, i 2020. godine, kada je kovid-19 zatvorio ekonomije širom sveta izazvavši inflaciju, a ubrzo je došla i recesija koju tek sada počinjemo da osećamo.
Netflix , Amazon, HBO , Disney i Apple danas se utrkuju za publiku, koja je u stalnom porastu. Naime, od aprila 2020. i prve faze lockdown-a, potrebe korisnika su naglo porasle, a taj rast se zadržao sve do danas.
Trka za stvaranjem svežeg, inovativnog, zanimljivog i pronicljivog sadržaja intenzivnija je nego ikad. I, baš kao i 2008. godine, ova situacija stvorila je nove prilike.
Nivelacija kreativnog polja
Još jedna revolucija kojoj smo svedoci od 2008. godine je kvantni tehnološki skok. Optički internet je sada široko dostupan – otključavajući apsurdno velike brzine, za manje od 50 evra mesečno – što znači brže otpremanje i preuzimanje i više snage za striming.
Kamere, s druge strane, jedva da liče na svoje prethodnike. Na primer, Apple je nedavno predstavio iPhone opremljen kamerom od 48 megapiksela koja može da snima video rezolucije 8K. To su relativno pristupačne alternative za opremu koja bi pre samo nekoliko godina koštala 10.000 evra, čak i malo više.
Možda se najveća promena ipak desila u skladištenju podataka. Profesionalni kreativci danas se sve manje odlučuju za fizičke servere, te biraju cloud servise. Uz remote poslove i integraciju veštačke inteligencije, cloud skladištenje podataka je takođe prepoznato kao budućnost industrije.
Rad na ovaj način skida okove kreatorima sadržaja. Moderna cloud tehnologija omogućava im da na bilo kom uređaju gledaju i obrađuju materijal visoke rezolucije — sve što im treba je dobra internet konekcija.
Nalazimo se usred najveće demokratizacije kreativnog izražavanja koju je svet ikada video — evolucije koja u potpunosti menja pravila igre za kreativne profesionalce, posebno za mala preduzeća i frilensere koji obavljaju ogroman deo produkcijskog posla. Ovo je važno jer većinu filmova i TV emisija ne stvaraju studiji koji isplaćuju plate svojim zaposlenima, već manje producentske kompanije koje angažuju frilensere.
Ove revolucionarne promene u hardveru kamere, cloud skladištenju podataka i brzini interneta otključale su jednu potpuno novu eru mogućnosti nezavisnim kreatorima sadržaja da dobiju poslovne angažmane, bez potrebe za resursima koja su nekada mogla da obezbede samo veća preduzeća.
Iskoristi priliku
Tokom skoro svake ekonomske krize, prva stvar koju čine donosioci odluka je smanjenje troškova. Kada ne mogu da pronađu druga rešenja, kreću u potragu za svežim kadrovima. U ovakvim situacijama kreativci često doživljavaju sebe kao potrošni materijal, pa samim tim i pokazuju ranjivost.
U poslednje tri godine, videli smo da je zapravo obrnuto: postoji ogromna potražnja za umetnošću, zabavom i kulturom. Pitajte ljude šta im je pomoglo da prebrode pandemiju dok su bili “zarobljeni” u kući: pored hobija, većina će reći da su to filmovi i televizija.
Zato, ova recesija je prilika za kreativce, poručuje Entrepreneur. Platforme za striming su gladnije nego ikada novih priča, a potencijalna publika je najšira nego što je ikada bila.
Tehnologija postoji da vam pomogne da kreirate šta god želite i podelite to sa svetom, bez presedana.
Pročitaj i: Koliko god da ste stručni i kreativni, sav sadržaj koji kreirate je besmislen ako izostavite ovu ključnu stvar
Foto: TheRegisti on Unsplash
