Koliko životnih prostranstava sebi uskraćujemo kada dozvoljavamo da obitavamo po načelu sve-ili-ništa? Postavlja se pitanje da li je svet zaista tako crn ili beo ili možemo doći do zaključka da je on siv. U tom sivilu nalazi se paleta životnih iskustava koja čekaju da ih dotaknemo našom četkicom, a potom razlijemo po belim platnima svakodnevnica. Međutim, ukoliko naša četkica stalno naginje prema crnoj ili beloj boji, šta ćemo naslikati na darovanom platnu svakodnevnice?
Kada se nađemo u misaonom obrascu sve ili ništa, uskraćujemo sebi izobilje po kojem nesvesno gazimo. Zaboravljamo na izvore blagostanja i lekovitosti. Jednostavnosti i postojanja. Uverenje koje nosimo, a koje smo stekli hodajući stazom života, zbori nam da nemamo dovoljno, da je potrebno da se grabimo i da naša bogatstva nestaju. Međutim, kao i sve što nam je pruženo, tako i određeni obrasci razmišljanja moraju biti postavljeni pod lupu. Jedino tako možemo da uvidimo šta se krije iz njih, koje su namere takvih obrazaca koje obituju tako nesvesno među granicama našeg uma.
Moramo se pitati dvaput pre nego li usvojimo neki obrazac, a više puta onda kada ga pokušavamo razložiti i udaljiti ga od sebe. Jedan od kakvih obrazaca jeste i sve ili ništa način razmišljanja, koji je tako lako uvučen među prostorije našeg uma i ostavljen da korača iz jedne u drugu. Deluje kao da je lako da zapravo i nosimo taj obrazac u nama, jer na sve strane možemo čuti kako novca nema, kako prirodna bogatstva nestaju, kako moramo biti uspešni, dostići određene podvige u određenim vremenskim periodima i slično. Jedan način razmišljanja, daje gorivo drugom načinu razmišljanja na kojima onda naša uverenja voze nas.
Koliko je zapravo svet polarizovan, da li je crn ili beo? Da, živimo u svetu u kome postoji levo/desno, da/ne, hoću/neću, ali isto tako i u svetu u kome postoji sredina, možda, mogućnost predomišljaja, itd. Samo što ponekada tako lako to možemo da previdimo i da se odlučimo za jednu krajnost. Umesto da uvidimo koliko zapravo imamo mogućnosti izbora. I da ne postoji samo jedna ili druga opcija. Zaboravljamo kako da sebi donesemo dobro. Da u našoj knjizi života ne postoji toliko tačaka, koliko zapravo postoji zapeta.
Doktor Nil Nidli u svojoj knjizi „Izgubljena umetnost razmišljanja“ govori o ovom obrascu sve ili ništa, tačnije o polarizovanom razmišljanju, i ističe:
„Uhvaćeni u kalup krutog razmišljanja, oni sami sebi uskraćuju ogroman deo sreće ne uspevajući da vide prostranu sivu oblast u kojoj se odvija pretežni deo života.“
Kada postavimo lupu pod ovim obrascem, možemo uvideti sve ono što sebi zapravo uskraćujemo onda kada idemo samo levo ili desno. Celo ono bogatstvo koje se skrilo između, u sredini, u sivilu, jer nekome tako odgovara da mislimo. On dalje poručuje da:
“Mislioci sve ili ništa imaju: poteškoću da prihvate bilo šta manje od boljeg, nerealno visoka očekivanja od samih sebe i drugih, problem da priznaju da svi pravimo greške i da se do mnogih vrednih saznanja u životu zapravo dolazi pomoću niza pogrešaka, verovanje da su oni ili drugi potpuno uspešni ili potpuno neuspešni.”
Neminovno je da uviđajem sopstvenih misli, možemo pojmiti koji nam to načini razmišljanja služe, a koje ne. Koje možemo menjati, a koje bismo rado ostavili uz sebe. Život na klackalici, odabir između jedne ili druge strane može lako da iscrpi našu energiju, jer nas udaljava od istine, od onoga što zapravo jeste – a to je da je svet jedan čitav svemir bogatstva – i fizičkog i nefizičkog. Onda kada odstupamo od te istine, kada nas naš način razmišljanja, onaj umetnuti ili s druge strane, jednostavno zaboravljeni, odvede do oskudice, u nama se javlja otpor, nezadovoljstvo i strepnja. Koje nas odovode do drugih postupaka i izbora ka kojima pribegavamo. U zavisnosti od uverenja na kojima je sagrađena naša realnost naš način razmišljanja boji naš pogled na svet ispred sebe. A taj je pogled diktator boje kojima se služimo. Crna, bela, siva…
Ako smo zadrhtali pri pomisli da je izobilje svuda oko nas, da smo okruženi lepotama ovozemaljskih poljana, možemo se nagnuti i ka sledećem što ističe dr Nil Nidl:
„Stvarnost je takva da se veći deo života odvija u zamućenoj sivoj oblasti između crnog i belog. Većina pojedinosti koje se dešavaju u životu su negde između. Život je zaista više kao svetlost sa prekidačem koji ima dugme za podešavanje jačine nego sa prekidačem koji ima samo mogućnosti „uključeno i isključeno“. Svetlost može biti uključena, ali postoje i mnogi međustepeni jačine. Činjenica je međutim, da postoji mnogo nivoa uspeha u životu.“
Postoji li u ovim rečima zrnce olakšanja, istine i slobode? Lekovitosti za one rane koje smo dobili oskudicom. Spoznaja da je čitava paleta boja rasprostranjena pod našim stopama. I da nismo zaglavljeni sa samo jednim načinom razmišljanja. Okrenimo se ka sivilu, ne da bi izbegli crno ili belo, već obojili naše dane šarenilom. Uvek možemo da obojimo sivilo. Ono nas vodi od jedne do druge mogućnosti, od jedne do druge stanice izobilja, rešenja, lekcija, spoznaja, stvarnosti… Većina našeg života jeste u toj sredini, u tom sivilu, pa kako onda biramo da provedemo tu pretežnu većinu?
Evo šta nam poručuje i Gary Vee, poznati preduzetnik i strastveni govornik:
„Ljudi misle da je svet ILI umesto I. Najveća greška koju uviđam jeste kultura reči NE i ILI. Kada bismo postavili slovo M i E pored reč OR, dobili bismo MORE (više). Najveća greška koju ljudi misle jeste taj način razmišljanja ILI. Da je njihova religija bolja od drugih, da je njihov kontent bolji od drugih, umesto da shvate da svi mogu da dobiju nešto svoje, da možemo svi zajedno da koegzistiramo. Ovaj svet je AND svet, a svako ko misli da je svet OR, nastaviće da gubi, da širi mržnju jer je tužan zbog misli da je svet limitiran. This is an AND world, an MORE world.“
Možemo se onda još jednom zapitati da li je svet crn ili beo, ne bi smo došli do zaključka da je siv. Samo smo poterali tu sredinu sivila u stranu i zaboravili na nju.
Možemo onda shvatiti da se izobilje krije upravo iza tog slova I, umesto ILI i da napuštajući svoje limite sebe odvodimo u svet izobilja.
U šareni svet izobilja…
S originalnošću, Katarina
Moj prethodni tekst: 16 inspirativnih citata za dostizanje svog potencijala možeš pročitati ovde.
