Najhladnija lokacija na planeti doživela je epizodu toplog vremena ove nedelje, sa temperaturama koje su iznad ledenog pokrivača istočnog Antarktika porasle od 10 do 30 stepeni iznad normalne. Toplota je oborila sve dosadašnje rekorde i šokirala naučnike.
„Ovaj događaj je preokrenuo naša očekivanja o antarktičkom klimatskom sistemu“, rekao je za Washington Post Džonatan Vil, istraživač koji proučava polarnu meteorologiju na Univerzitetu Grenobl Alpi u Francuskoj.
„Antarktička klimatologija je ponovo ispisana“, tvitovao je Stefano Di Batista, istraživač koji je objavio istraživanja o temperaturama na Antarktiku. On je dodao da su se takve temperaturne anomalije smatrale „nemogućim“ i „nezamislivim“ pre nego što su se zaista dogodile.
U delovima istočnog Antarktika temperatura je već tri dana za 20 stepeni Celzijusa veća od normalne, rekao je Džonatan Vil. On je uporedio događaj sa junskim toplotnim talasom na severozapadu Pacifika, za koji su naučnici zaključili da bi bio „praktično nemoguć“ bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom.
Ono što se smatra „toplim“ na istočnom Antarktiku je, naravno, relativno. Umesto da se temperature kreću oko -45 ili -50 stepeni Celzijusa, one su bile između -12 i -18 stepeni, ali to je po antarktičkim standardima pravi toplotni talas.
Prosečna najviša dnevna temperatura u Vostoku — u centru istočnog ledenog pokrivača — iznosila je oko -53 stepena Celzijusa u martu. Ali u petak je temperatura skočila -18 Celzijusa, što znači da je ovo najtopliji mart u istoriji, otkad su počela merenja, pre 66 godina.
„U oko 66 rekordnih godina u Vostoku, između marta i oktobra, nikada nisu zabeležene vrednosti iznad -30°C“, kaže Di Batista.
Vostok, ruska meteorološka opservatorija, nalazi se oko 808 milja od Južnog pola, na 11.444 stopa iznad nivoa mora. Poznat je po tome što drži najnižu temperaturu ikada zabeleženu na Zemlji: -89,2 stepena Celzijusa, zabeleženu 21. jula 1983. godine.
Istraživačka stanica Konkordija na istočnom Antarktiku, kojom upravljaju Francuska i Italija i koja se nalazi na oko 560 kilometara od Vostoka, popela se na -12,2°C, što je najviša zabeležena temperatura tokom godine. Prosečne visoke temperature u martu iznosile su oko -50°C.
Na obližnjoj meteorološkoj stanici, temperatura je dostigla -10,2 stepena Celzijusa, što je oko 37 °C iznad proseka, prema Lindi Keler i Metu Lazari, istraživačima Antarktika sa Univerziteta Viskonsin.
Oni tvrde da je tako visoka temperatura posebno vredna pažnje jer mart označava početak jeseni na Antarktiku, a ne januar, kada ima više sunčeve svetlosti. U ovo doba godine, Antarktik gubi oko 25 minuta sunčeve svetlosti svakog dana.
Vil je rekao da su topli uslovi na Antarktiku podstaknuti ekstremnom atmosferskom rekom, ili uskim koridorom vodene pare na nebu, na njegovoj istočnoj obali. Prema kompjuterskim modelima, atmosferska reka je u utorak došla na kopno između stanica Dumont d’Urville i Casey i ispustila intenzivnu količinu padavina, potencijalno uzrokujući značajno otapanje u toj oblasti. Ta vlaga je ujedno i razlog zašto su temperature postale toliko visoke.
Atmosferska reka trebalo bi da izađe sa kontinenta do subote, ali će vlagi trebati više vremena da se rasprši. Nenormalno visoke temperature u toj regiji mogle bi da potraju do narednog vikenda.
Visoke temperature izazvale su otapanje u toj regiji, što je neobično jer se ovaj deo Antarktika ne topi često. Međutim, ovaj događaj neće uticati na stabilnost glečera u tom području, tvrde naučnici.
Vil i njegove kolege proučavaju kako će klimatske promene uticati na obrasce cirkulacije oko Antarktika i da li će atmosferske reke postati češće i intenzivnije.
Poznato je da temperature veoma variraju na Antarktiku, a velike promene su uobičajene. Za razliku od ovog toplog perioda iznad istočnog Antarktika, Južni pol je upravo zabeležio najhladniji period od aprila do septembra prošle godine, sa prosečnom temperaturom -61 stepen Celzijusa.
Usred svih varijabilnosti na Antarktiku, i dalje su očigledni otisci klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. Zapadni ledeni pokrivač Antarktika gubi masu, dok su zapadni delovi kontinenta i poluostrva među oblastima koje se najbrže zagrevaju na Zemlji.
Tople temperature okeana prete da destabilizuju glečer Thwaites na Antarktiku, ledenu ploču veličine Floride koja čini oko 4 odsto godišnje globalnog porasta nivoa mora.
Pročitaj i: Led na Antarktiku dostigao najniži nivo u istoriji, topi se tri puta brže nego 1990-ih godina
Foto: henrique setim on Unsplash
