Promene u cirkulaciji okeana uzrokovale su pomeranje ekosistema u Atlanskom okeanu, kakvo nije viđeno u poslednjih 10.000 godina, pokazalo je nedavno istraživanje u kojem su analizirani dubokomorski fosili.
Klima se nije znatno menjala u poslednjih 12.000 godina, odnosno od kraja poslednjeg ledenog doba, perioda poznatog kao holocen. Smatra se da je klimatska stabilnost doprinela tome da se razvije ljudska civilizacija.
Kada govorimo o okeanima, glavne struje su takođe bile stabilne tokom perioda holocena. One imaju prirodne cikluse, koji utiču na to gde se mogu pronaći morski organizmi poput planktona, riba, morskih ptica i kitova.
Ipak, uticaj klimatskih promena na okeane je očigledan. Tropski koralni grebeni se izbeljuju, okeani postaju kiseliji zbog apsorpcije ugljenika iz atmosfere, a vrste poput haringe ili skuše kreću se ka polovima.
U studiji koja je objavljena u časopisu Geophysical Research Letters, istraživači su južno od Islanda otkrili gomilanje sedimenata na morskom dnu u ogromnim količinama, zbog velikih morskih struja.
Da bi uzeli uzorke dubokomorskih fosila za potrebe istraživanja, naučnici su morali da uzmu deo sedimenta, što uključuje guranje dugih plastičnih cevi u mulj na dno okeana.
“Kada smo ponovo izvukli cevi, bile su pune sedimenata koje smo morali da operemo i prosijemo da bismo pronašli fosile. Najdublji sediment sadrži najstarije fosile, a površinski sadrži fosile deponovane u proteklih nekoliko godina“, otkrili su istraživači za portal Science Alert.
Najjednostavniji način da saznaju kakav je okean bio u prošlosti jeste brojanje različitih vrsta sićušnih fosilnih planktona koje su pronašli u sedimentima. Različite vrste vole da žive u različitim uslovima.
Proučili smo tip foraminifera, koji na ljuskama ima kalcijum-karbonat. Nedavno globalno istraživanje pokazalo je da se foraminifera razlikuje od početka industrijske ere. Klimatske promene očigledno već imaju uticaja.
Slično tome, stanovište da su savremene morske struje slične onima iz prethodnih nekoliko hiljada godina, bio je izazov u našem istraživanju iz 2018. Studija je tada pokazala da je cirkulacija bila najslabija u poslednjih 1,500 godina.
Naš novi rad temelji se na ovoj slici i sugeriče da je savremena površinska cirkulacija u severnom delu Atlanskog okeana drugačija od svega što smo videli u proteklih 10.000 godina.
Pročitajte i:
Koralni grebeni će potpuno nestati do 2100. godine
Grenland se topi brže nego ikad, porastao globalni nivo mora
Polovina peščanih plaža pretvoriće se u kamen do kraja veka
Efekti neobične cirkulacije mogu se videti širom Severnog Atlantika. Južno od Islanda, smanjen broj hladnovodnih planktona i porast broja toplovodnih vrsta pokazuju da su tople vode zamenile hladne, vode bogate nutrijentima.
“Verujemo da su ove promene dovele do toga da se ključne vrste riba, poput skuše, pomeraju ka severu, što već izaziva političke tenzije zbog prava ribolova.”
Drugi fosilni dokazi pokazuju da više tople vode sa Atlantika stiže do Arktika, što verovatno doprinosi topljenju leda.
Dalje, prema zapadu, usporavanje cirkulacije u Atlantiku znači da se voda ne zagreva dovoljno, dok se kod SAD i Kanade tople struje pomeraju prema severu što će imati duboke posledice za ribarstvo.
Jedan od načina da se utiče na ove cirkulacione sisteme je kada Severni Atlantik postane slaniji. To mogu da uzrokuju klimatske promene povećanjem kiše, topljenja leda ili povećanjem količine vode koja dolazi sa Arktika.
Foto: Profimedia
