Bicikli u evropskim gradovima sve više preuzimaju ulice, pogotovu od kako je koronavirus većini, u velikoj meri, promenio odnos prema životu.
Čak i pre pandemije, bicikli su zabeležili povećanu potražnju, najviše zbog samosvesnih korisnika, zabrinutih zbog sve većeg zagađenja u velikim gradovima, klimatskih promena i sve lošijeg zdravlja zbog nekretanja, i previše boravka u zatvorenim prostorima.
Sada, od kako je izbila pandemija Covid-19, mogućnost da se čovek zarazi u autobusima ili metroima naglo je skočila, pa i generalno svest o zaražavanju u prostorima u kojima se nalazi mnogo ljudi.
Postojanje električnih bicikala, koji imaju elektro-motor, učinila je da bicikli postanu prihvatljiva opcija za mnoge tokom karantina, posebno imajući u vidu da oni, u odnosu na klasičan bicikl, smanjuju faktor znojenja.
Pročitajte i: Vožnja bicikla kao pokretna izolacija
Vlade mnogih evropskih država upravo ohrabruju ovaj trend, nudeći finansijske podsticaje za kupovinu bicikla u iznosu od 100 evra, pa sve do čak 1.500 evra za korisnike električnih bicikala, navodi Bloomberg.
Gradovi od Berlina do Lisabona takođe su obezbedili više prostora za bicikliste, sa skoro 1.500 kilomatara novih staza, prema Evropskoj biciklističkoj federaciji.
“Ljudi žele da sami organizuju svoj prevoz i ne zavise ni od koga, to je transformacija u društvu. Korona je fenomenalan podstrek u tom pravcu“, kaže Suzan Pueljo, pionirka u bicikl-biznisu, koja pomaže u vođenju Pierer Mobility AG, uključujući i brendove Husqvarna i R Raymon.
Očekuje se da se zarada industrije bicikala utrostruči u ovoj godini i premaši 100 miliona evra, u poređenju sa 2018, a proizvođači bicikala očekuju da će do 2025. prodaja skočiti do 500 miliona evra.
Recimo, tokom karantina, ljudi u Nemačkoj su proveli duplo više vremena na biciklu nego ranije, prema Štefani Kron, saobraćajnom ekspertu u nemačkoj biciklističkoj asocijaciji ADFC. Pravi bum su doživele i prodavnice bicikala i sve pripadajuće opreme, ali da bi to moglo i da se nastavi, gradovi moraju da unaprede infrastrukturu, smatra Štefani.
U najvećoj evropskoj ekonomiji uvedene su poreske olakšice za firme koje svojim zaposlenim obezbede bicikle u najam, što je sve deo nemačkih napora u borbi protiv klimatskih promena. Pueljo procenjuje da je jedan od četiri električna bicikla, koji u proseku koštaju više od 2.000 evra, bio prošle godine iznajmljivan.
Nemačka je do sada najveće tržište bicikala u Evropi, sa 1,36 miliona električnih bicikala prodatih u 2019. godini, što je duplo više nego tri godine ranije, prenosi N1.
Poređenja radi, 3,6 miliona automobila je u toj zemlji prodato prošle godine, a to tržište je u prvoj polovini godini ove godine opalo za 35 odsto. No, to je i sasvim logično.
Karantin je podstakao vlasti u 32 velika grada EU da izađu sa planovima za unapređenje gradskih infrastruktura, kako bi bile prilagođene biciklistima, prema Evropskoj biciklističkoj federaciji. Pioniri u toj oblasti su Belgija, Danska i Holandija, gde biciklisti caruju odavno.
Pročitajte i: Milano pretvara ulice u pešačke i biciklističke zone kako bi smanjio upotrebu automobila
Mnogi od tih planova idu na uštrb motornog saobraćaja. Posebno zanimljiv primer je Rim, koji je prosto obojio biciklističke staze na postojećim saobraćajnicama, dok su Berlin i Pariz u sred pandemije, “na brzaka” napravili staze.
Žene prednjače u kupovini električnih bicikala. Najveći svetski proizvođač muških bicikala Giant napravio je posebne bicikle za žene, dok Pueljo navodi da Husqvarna odgovara potrebama oba pola, jer ta švedska kompanija u svom asortimanu oduvek ima proizvode i za jedne i za druge: od motornih testera do šivaćih mašina.
Foto: Profimedia
