Amazonska prašuma, koja ima suštinsku ulogu u uravnoteženju svetske klime i pomaže u borbi protiv globalnog zagrevanja, trpi posledice pandemije korona virusa.
Krčenje šuma se povećalo za 55 odsto u prva četiri meseca 2020. u odnosu na isti period prošle godine, jer su ljudi koristili krizu kako bi ilegalno sekli drveće.
Deforestacija, ilegalno rudarstvo, uništavanje tla i šumski požari se nalaze na vrhuncu u poslednjih 11 godina i naučnici kažu da se brzo približavamo tački bez povratka, posle koje Amazonija više neće funkcionisati kako treba.
Ovde ćemo istražiti na koje načine se Amazon dovodi do ivice opstanka i pitaćemo šta devet zemalja koje dele ovaj prirodni resurs radi kako bi ga zaštitile.
Korona virus i šuma
Najveća i najraznolikija tropska šuma na svetu je dom za 33 miliona ljudi i hiljadu vrsta biljaka i životinja.
Od kada je korona virus pogodio Brazil u martu, država Amazonas beleži najveću stopu zaraze u Brazilu, a zdravstveni sistem u ovoj federalnoj državi ima najmanje sredstava.
Kao i na drugim mestima, društvena distanca i zabrana putovanja ograničili su širenje virusa. Ali to znači da agenti na terenu, koji bi štitili rezervat od napada, ne mogu da rade i idu u patrole, kaže Džonatan Macover iz organizacije Survival Internacional, piše BBC.
U aprilu, kad je porastao broj obolelih i države su uvele strože mere izolacije, krčenje šume je naraslo za 64 odsto u odnosu na isti period 2019, preliminarni su rezultati podataka dobijenih sa satelita, koje je sprovela agencija INPE.
Prošle godine, nezapamćeni požari su uništili velike šumske površine u Amazoniji. Vrhunac sezone požara se očekuje u julu, što će se podudariti sa vrhuncem krize izazvane korona virusom.
Brazilske vlasti su angažovale vojsku u Amazoniji kako bi zaštitili prašumu, suprotstavili se nelegalnom krčenju šuma i šumskim požarima. Ali kritičari tvrde da vladina retorika i političke odluke zapravo ohrabruju drvoseče i nelegalne rudare.
I pre porasta iz ove godine, stopa deforestacije u devet amazonskih država rasla je u kontinuitetu.
Brazil i Bolivija su među prvih pet zemalja u kojima nestaje šuma u 2018, a u obe zemlje došlo je do većeg broja požara prošle godine. Ali to nije jedini problem.
„Ako samo govorimo o krčenju šuma kada mislimo na gubitke u regiji Amazona ja to zovem ’velikom zelenom laži’“, kaže klimatski ekpert Antonio Donato Nobre.
„Uništavanje amazonske tropske šume do sada je mnogo veće od površine od skoro 20 odsto šume, koja se pominje u medijima.“
Kako bismo stekli bolji uvid u razmere uništenja, Nobre kaže da je neophodno uzeti u obzir sve podatke o degradaciji ove regije.
To se dešava kada kombinacija različitih pretnji u jednom delu šume, poput požara, seče drveća ili nedozvoljenog lova, ugroze pravilno funkcionisanje ekosistema.
Čak i ako u toj oblasti ne nestanu drveće i biljke, ova vrsta degradacije ostaviće tropsku šumu bez osobina koje su suštinski važne za planetu.
Naučnici kažu da ako ne preokrenemo sadašnje stope deforestacije i degradacije, posledice klimatskih promena mogu da stignu brže nego što smo očekivali.
Šta će se desiti kad izgubimo šumu?
Ako se nastavi proces krčenja šume i degradacije na ovom nivou, Amazonija će prestati da funkcioniše kao tropski ekosistem, čak iako njegovi delovi budu netaknuti.
Možda smo opasno blizu onome što naučnici nazivaju „tačke preokreta“ – kada će se priroda Amazonije potpuno promeniti. Ovo će se desiti kada deforestacija dostigne 20 do 25 odsto, što se može desiti u narednih 20 ili 30 godina.
To će izazvati duge sušne periode, a temperature u šumi će porasti. Drveće će početi da umire, a tropska kišna šuma će izgledati više kao suva savana.
Projekcija, međutim, i dalje ne uzima u obzir degradaciju zbog komplikovanog merenja u panamazonskoj regiji – zajedničkom amazonskom biomu koji se prostire duž različitih nacionalnih država.
To znači da je ovaj momenat bliži nego što mislimo. Šta može da se desi posle tačke preokreta?
- Manje kiše
Naučnici ne mogu da kažu sa sigurnošću šta će značiti iznenadna transformacija u amazonskoj tropskoj kišnoj šumi.
Međutim, brazilski klimatolog Karlos Nobre kaže da temperature u regionu mogu da porastu od 1,5 do 3 stepena u oblastima, koje će postati degradirane savane. A i tada bez uzimanja u obzir mogućih povećanja koje je već izazvalo globalno zagrevanje.
To može da ima katastrofalne posledice na lokalnu privredu. Manje kiše i veće temperature znače da će biti manje vode za životinje i za uzgoj useva kao što je soja.
- Više bolesti
Neke studije povezuju krčenje šuma sa povećanjem broja bolesti koje prenose komarci, kao što su malarija i lišmanijaza.
Proces degradacije mogao bi da navede insekte da potraže druge izvore hrane i približe se urbanim naseljima.
A rast temperature mogao bi da dovede do više kardiovaskularnih i respiratornih bolesti povezanih sa vrućinom, kaže Beatriz Olivijera, iz brazilske Mreže za istraživanje klimatskih promena (Red-Klima).
„Čak i ako uslovi koje imamo danas ostanu isti, temperatura u amazonskom regionu mogla bi do 2070. godine da se poveća za osam stepeni Celzijusa, kad se uzme u obzir krčenje šuma i globalno zagrevanje.“
„Zamenjivanjem prašume drugim ekosistemom, ovo povećanje moglo bi da bude još veće ili da se desi još skorije.“
Možemo li da sprečimo tačku prekretnice?
Prema Karlosu Nobreu, postoji način.
„Prvo, treba da uvedemo politiku potpune zabrane krčenja šuma u regionu Panamazonije, i to smesta, zajedno sa programom ponovnog pošumljavanja na jugu, jugoistoku i istočno od Amazona, što su najugroženije oblasti.“
„Ukoliko bismo mogli da povratimo 60.000 ili 70.000 kvadratnih kilometara u ovoj velikoj oblasti, gde sušna sezona već traje mnogo duže, mogli bismo da pomognemo da šuma ponovo počne bolje da funkcioniše i postane otpornija.“
To ne deluje kao lak zadatak u skorijoj budućnosti.
Foto: Profimedia
