Za neke ljude, jutro je vreme rezervisano za produktivnost. Međutim, postoje i oni koji više vole da spavaju duže pa najbolje rade popodne i uveče. Na žalost ovih koji ustaju kasnije, radno vreme obično primorava noćne sove da se bude mnogo ranije nego što bi hteli.
Istraživanje britanskog Univerziteta Ekseter objašnjava zašto neusklađenost između biološkog sata i vremena buđenja može biti loša.
Analiza podataka više od 450.000 odraslih iz biomedicinske baze podataka UK Biobank potvrdila je da se ljudi koji nisu usklađeni sa svojim biološkim satom češće osećaju depresivno i anksiozno. Pored toga, čini se da postoji i genetska veza između vremena kada se budimo i rizika od depresije.
Mišel Drerap, psihijatrica Klivlendskog kliničkog centra za poremećaje spavanja, koja nije bila uključena u ovu studiju, objasnila je za Healthline da biološki sat, poznat i kao cirkadijalni sat, jeste unutrašnji sat koji svi imamo.
Biološki sat pokreće dnevni ritam našeg tela kontrolišući stvari kao što su telesna temperatura, glad i obrasci spavanja i buđenja.
Pored toga, ljudi imaju ono što je poznato kao “hronotip”, rekla je ona.
“Ranoranioci ili jutarnji hronotipovi imaju unutrašnji sat koji vodi ka ranijim buđenjima, dok “noćne ptice” ili večernji hronotipovi obično imaju poteškoća da rano odu u krevet i radije spavaju duže ujutru,” kaže Drerap.
Ona je rekla da se hronotipovi često menjaju sa godinama, ali ih genetika određuje u velikoj meri. Autori studije kažu da su ova otkrića „najsnažniji dokaz do sada“ da ranoranioci imaju manji rizik od depresije, kao i da rano ustanjanje poboljšava blagostanje.
Pročitaj i: Nije važno samo koliko spavaš nego i u koje vreme odlaziš na spavanje
Međutim, Drerap veruje da je potrebno više istraživanja pre nego što možemo da kažemo da postoji uzročno-posledična veza između vremena buđenja i rizika od depresije.
“Ako noćne sove mogu da ustaju nešto ranije, to znači da će osetiti više dnevne svetlosti tokom budnog perioda, što obično ima koristi za njih“, objasnila je ona.
Drerap smatra da je najvažnija stvar na koju osoba može da se usredsredi jeste da sebi obezbedi dovoljno sna kako bi zadovoljila svoje individualne potrebe.
Kako da budem u skladu sa svojim biološkim satom?
U određenoj meri možemo da poboljšamo sinhronizaciju tako što ćemo dati signale svom telu kada je vreme za spavanje, odnosno buđenje.
im dati signale u pravo vreme da signaliziraju svom telu da je vreme za spavanje ili buđenje. To možete učiniti na sledeće načine:
- Podesite alarm da se budite svaki dan u isto vreme.
- Obavezno se izložite jakom svetlu ubrzo nakon buđenja.
- Jedite dobro izbalansiranu ishranu i izbegavajte obilne obroke u večernjim satima.
- Vežbajte redovno.
- Ograničite dremke, posebno kasnije tokom dana.
- Izbegavajte kofein, alkohol i duvan uveče.
- Isključite sve ekrane najmanje sat vremena pre spavanja.
Dr Kristijano L. Guarana, koji istražuje kako obrasci spavanja utiču na donošenje odluka, odnose i ponašanja u složenim organizacionim kontekstima, predlaže nošenje plavih naočara za filtriranje svetlosti u cilju poboljšanja kvaliteta sna.
On je rekao da bi u idealnom slučaju organizacije mogle da kreiraju različite radne smene, da učine raspored rada fleksibilnijim ili da minimiziraju upotrebu noćnih smena kako bi pomogli svojim radnicima da budu efikasniji. On, međutim, priznaje da za određene profesije (na primer zdravstvo) to neće biti izvodljivo.
Foto: Laura Chouette on Unsplash
