Trećina stanovnika Srbije i više stotina miliona ljudi širom sveta, pati od simptoma alergija. Uprkos decenijama istraživanja, međutim, ne znamo zbog čega tačno alergije nastaju. Pojedina istraživanja — ali i naša evolucija — pružaju deo objašnjenja.
Alergije i pojačana osetljivost na hranu su u zabrinjavajućem porastu. U SAD, blizu 20 miliona ljudi pati od polenske groznice, dok milioni dece imaju alergiju, osetljivost ili intoleranciju na određene namirnice. Stručnjaci procenjuju da trećina građana Srbije ima neku od alergija, ali i da će do 2050. godine, svako drugo dete biti alergično — pogotovo u visokorazvijenim gradovima.
Sa godinama se uvećava i lista alargena, pa tako čovek danas može biti alergičan na polen, lateks, zlato, nikl, penicilin, otrov insekata, kikiriki, susam, orašaste plodove, papaju, jagode, mirise, esencijalna ulja, jaja, grinje, govedinu, ribu, morske plodove, pa i boravak na suncu.
Simptomi alergija su brojni i često životno otežavajući, dok su opcije lečenja alergija ograničene na EpiPen (epinefrin) ili histaminike. Dugotrajno rešenje bez nuspojava za osobe sklone alergijama se, pak, još uvek ne nazire.
Do sada, naučnici su samo delimično mapirali alergijsko delovanje u ljudskom organizmu. Na putu efikasnog rešenja bez nuspojava stoji pitanje: zbog čega uopšte imamo alergije?
Upravo ovim „velikim, fundamentalnim i potpuno nepoznatim problemom“ se bavi Ruslan Medžitov, imunobiolog sa Univerziteta Jejl.
Jedna od trenutno vodećih teorija sugeriše da su alergije zapravo pogrešno usmerena reakcija protiv parazitskih crva. Ovom tezom se implicira da, u industrijalizovanom svetu (u kojem su parazitske infekcije izuzetno retke), naš imuni sistem reaguje burno i na sasvim bezazlene stvari — stvarajući alergijske reakcije.
Medžitov, međutim, misli da je dosadašnji stav nauke u pogledu alergija krajnje pogrešan.
Alergije nisu samo biološka greška, navodi profesor Medžitov. Umesto toga, alergije su suštinska odbrana od štetnih supstanci i hemikalija — odbrana koja je naše pretke održavala u životu desetinama miliona godina.
„Kontroverzna teza“ profesora Medžitova možda ipak ima solidnog naučnog utemeljenja.
Alergije nisu „kvar“ imunog sistema?
Istraživanja u kojima je učestvovao i imunobiolog Ruslan Medžitov, pokazuju da telesne reakcije na alergije možda nisu slučajne greške, kao što se to do sada smatralo.
Alergijske reakcije, tako, mogu biti način na koji nas telo štiti od toksina iz okoline.
„Zaista je teško reći da li će nalazi naših istraživanja promeniti način na koji se ljudi sa alergijama leče ili njima upravljaju, ali barem sada možemo reći da mehanizam pojedinih alergija nije potpuna misterija. Naš cilj bio je da otkrijemo zašto alergije uopšte postoje, ali smo još uvek daleko od pružanja terapije na osnovu dobijenih nalaza, ističu autori istraživanja.
Da li nas izlaganje malim dozama alargena može spasiti u budućnosti?
Naučnici su otkrili da, izlaganje otrovima — simulacijom uboda pčela i ugriza zmija kod miševa — može izazvati značajni zaštitni imuni odgovor i specifična antitela koja pomažu u neutralizaciji supstanci u budućim susretima sa otrovom.
Druga studija u kojoj je učestvovao tim sa Univerziteta Stanford otkriva da miševi koji prime potencijalno fatalnu dozu pčelinjeg otrova tri nedelje nakon izlaganja minimalnoj dozi — imaju daleko veću stopu preživljavanja od onih koji su prvi put primili veliku dozu otrova.
Istraživači su izneli dokaze po kojima miševi, koji su najpre primili malu dozu otrova, razvijaju antitela specifična za dati alergen, pripremajući ih na buduću, brzu reakciju na otrov.
Pitanje rastućeg broja alergija i dalje, doduše, ostaje bez jasnog odgovora.
Takozvana higijenska hipoteza, pretpostavlja da su alergije povezane sa „hiperčistim okruženjem“ modernog čoveka.
Ova teza sugeriše da našem imunom sistemu, tokom prethodnih decenija, izostaje rano upoznavanje sa brojnim bakterijama i virusima neophodnih za pravilno funkcionisanje. Zdrava izloženost tim mikrobima dovodi do brze odbrane od mikroba (kroz kratkotrajnu temperaturu, recimo), umesto konstantnog pokušavanja da se iz organizma izbace, što na kraju rezultira alergijama.
Pročitaj i: Kako su nas trendovi naveli da ne volimo sopstveno telo
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto: Kelly Sikkema, Coley Christine/Unsplash
