Iako se sve više priča o važnosti mentalnog zdravlja i, posledično, nalaženju odgovarajućeg psihoterapeuta – važno je da primetimo da, mada je ovo sjajan način i praksa brige o sebi, nije svima jednako dostupan.
Psihoterapija se u Srbiji najčešće odvija u privatnim praksama. I dok u domovima zdravlja i studentskim poliklinikama postoje psiholozi, malo ko ima reči hvale na njihov račun. Previše pacijenata i nemogućnost da se nekom posvete realni su problemi, te nije ni čudo što se, kad se traži stručno lice koje će se baviti vašom dušom, odmah poseže za preporukama privatnika. Ali šta ako vam je to nedostupno, ili niste sigurni kako da prelomite da potražite pomoć?
Teen Vogue je upravo s ovom idejom intervjuisao 50 ljudi različitih rasa, pola, uzrasta i seksualnosti o njihovim iskustvima na psihoterapiji, s ključnim pitanjem: koji je najbolji savet psihoterapeuta ili psihoterapeutkinje koji ste dobili?
Možda vas neki od ovih uvida ohrabri da potražite pomoć; u svakom slučaju, ostaju kao teme za razmišljanje i nešto što može da vam pomogne i nečemu vas nauči u kakvoj se god situaciji nalazili.
Bili
Savet psihoterapeuta: „Uvek govoriš o tome šta treba, a šta ne treba da radiš, kakva treba da budeš i kakva ne treba da budeš. Ali kako se osećaš?“
„Prvi put sam shvatila da sam bila potpuno usmerena na to da se upravljam prema onome što sam mislila da je ispravno da sam potiskivala svoja osećanja. Ne treba da se vodim baš svakom emocijom, ali važno je da ih prihvatim, emocije koje osećam postoje, te da nađem njihov koren da bih shvatila kako da njima najbolje upravljam.“
Amaris
Savet psihoterapeuta: „Nisi navikla na posledice.“
„U tom trenutku mog života osećala sam da je sve van moje kontrole, te sam radila stvari koje su očigledno imale reperkusije, ali nije mi to bilo bitno. Shvatila sam da sam uvek to radila kad stvari postanu loše jer je to bio moj mehanizam da se sa njima nosim. Ali nije mi pomogao – umesto toga, činio je sve još gorim. Sad sam svesnija svojih postupaka.“
Itan
Savet psihoterapeuta: „Kad stignem kući, uzbuđen sam što ću koristiti novi deterdžent koji sam kupio za pranje sudova. Stvari kojima se radujemo čine nas srećnim s razlogom, i to će uvek biti važno.“
„To mi je pomoglo da shvatim da se radujemo stvarima kad zaista živimo za sebe.“
Sofija
Savet psihoterapeuta: „Ako želiš desetku, moraš da radiš za deset. To je u redu ako to radiš u jednoj situaciji, ali ako želiš sve da uradiš za desetku – u stvarnosti naprosto ne možeš. Stoga, kad god se nađeš pred nekim zadatkom, zapitaj se koliko sebe možeš da mu daš, i koliko je zdravo da daš.“
„Ja sam perfekcionistkinja, tako da želim da sve bude najbolje to može; mnogo zahtevam od sebe i ne želim da stanem dok sve nije baš onako kako sam zamislila. Jasno vam je da je to potpuno iscrpljujuće. Ali sada, kad treba nešto da uradim, zapitam se koliko sam spremna da uradim, jer nekad želim desetku, ali mi se ne ulaže napor, tako da spustim svoja očekivanja u skladu sa svojim mentalnim zdravljem i onim što znam da je najbolje za mene.“
Džesika
Savet psihoterapeuta: „Nekom će uvek biti teže nego tebi, ali to ne znači da je ono kroz šta ti prolaziš manje teško.“
„Teško mi je da prihvatim svoje izazove i probleme u životu i često se osećam krivom jer uvek može biti gore – tako da uvek sve držim za sebe. Nakon što sam sa terapeutkinjom imala dug razgovor o tome kako su i moji izazovi legitimni, to mi je pomoglo da se otvorim i pričam o stvarima koje sam ranije smatrala sitničavim. Ali važno je da pričam o njima na svom putu ka oporavku.
Iden
Savet psihoterapeuta: „Živiš u sivoj zoni, i ne treba da se etiketiraš ni kao dobar, ni kao loš.“
„Često bih pričao o tome koliko sam užasan, kao i izbori koje sam pravio, misli koje imam i načini na koje sam povredio ljude koje volim. Ideja o sivoj zoni je umirujuća i realistična. Mogu da je koristim da oprostim sebi.“
Džulijan
Savet psihoterapeuta: „Potraži pomoć kad god ti bude bila potrebna posle diplomiranja.“
„Činilo mi se da će svi moji problemi biti rešeni za nekoliko meseci, ali sam otad shvatio da će mi uvek trebati neki konzistentan oblik terapije. Prvo sam brinuo da to znači da nešto trajno nije u redu u vezi sa mnom, ali sad primanje pomoći vidim više kao znak snage nego slabosti.“
Deža
Savet psihoterapeuta: „Napravi mentalne spiskove svih stvari koje možeš da kontrolišeš i daj im moć.“
„Ako neko odluči nešto što me uznemiri, ne mogu da promenim ono što ta osoba radi, ali mogu da promenim svoj odgovor na njihovo ponašanje. Ili količinu svoje komunikacije s tom osobom.“
Evelin
Savet psihoterapeuta: „Promeni perspektivu i stvari će doći na svoje mesto.“
„Pravila bih od komarca magarca, govorila impulsivno i imala trenutke gde vrištim da bi me druga osoba shvatila. Mnogo toga poticalo je od osećanja da nisam dosegla standarde svoje porodice. Terapeut mi je pomogao da shvatim da moram da promenim svoj pogled na stvari i na svoju sposobnost da budem uspešna.“
Domonik
Savet psihoterapeuta: „Veruj sebi.”
„Ovo me je potpuno preusmerilo. Odrasla sam s porukom da ne znam šta je najbolje za mene, da nisam sposobna da znam, i tek sam na terapiji dobila ovaj podsetnik da se vratim u pravi kolosek.“
Filis
Savet psihoterapeuta: „Ako se avion ruši, moraš prvo da staviš svoju masku pre nego što pomogneš nekom drugom.“
„Dok sam bila na trećoj godini fakulteta, preuzimala sam mnogo odgovornosti za sebe i svoju porodicu. Često sam porodične obaveze stavljala ispred sopstvenih potreba. Terapeutkinja je pokušavala da mi prenese poruku da, kako bih stigla na mesto na kom mogu da brinem o svojoj porodici, prvo moram da se usredsredim na svoje potrebe i brinem o sebi!
Fernando
Savet psihoterapeuta: „Dok god tebi ima smisla, to je jedino što je važno.“
„Osećao sam se osnaženo da uzmem život u svoje ruke.“
Tifani
Savet psihoterapeuta: „Ne možeš da kontrolišeš svaku situaciju u kojoj se nađeš, ali možeš da kontrolišeš kako na nju reaguješ.“
„Moj terapeut se nikad ne ustručava da me prozove kad treba.“
Heder
Savet psihoterapeuta: „Uvek se vrati sebi. Dela drugih nemoj shvatati lično, oni jednostavno gledaju kroz sočivo svoje sopstvene prošlosti.“
„Čini nam se da se svet dešava nama, a ne shvatamo da i u tom haosu možemo naći mir i sreću. Nalaženje tog mesta znači imati povezanost sa sobom samim, i potpuno mi je promenilo život da povratim moć da to uradim.“
Alandrija
Savet psihoterapeuta: „Ne pokušavamo, nego radimo!“
„Uvek imamo izbor u životu. Svaki dan treba svesno da se trudimo da se poboljšamo kao osobe kroz izbore koje pravimo.“
Milin
Savet psihoterapeuta: „Nikad ne znaš šta je dobro za tebe dok to ne iskusiš.“
„Ovo mi je zaista pomoglo da umirim svoju anksioznost i shvatim da nisam mogao da planiram ili znam ono što ne znam – dok god kroz to ne prođem.“
Ilisija
Savet psihoterapeuta: „U obeshrabrujućim situacijama, izaberi svoju snagu.“
„Činilo mi se da nemam kontrolu, da se stvari dešavaju meni ili oko mene a ja tome mogu samo da svedočim. Postoje stvari koje zaista ne mogu da promenim, ali sve vreme imam mogućnost da nešto uradim.“
Mari
Savet psihoterapeuta: „Mnogi ljudi žele ono dobro što dolazi sa rastom, ali nisu spremni da se za to žrtvuju.“
„Ovo me je posebno pogodilo jer volim da budem odgovorna za svoje postupke, a istovremeno, nisam donosila dobre odluke. Družila sam se lošim društvom, i završila sam na lošem mestu zbog tih svojih izbora.“
Dženifer
Savet psihoterapeuta: „Zašto misliš da si posebna?“
„Postala sam defanzivna i rekla sam mu da ne mislim, ali on je insistirao da mislim. Pitala sam ga zašto to misli, i rekao je da je to zato što konstantno pričam o napretku nauke o važnosti mentalnog zdravlja, a ne želim sama da uradim druge korake, na primer, odem kod psihijatra. Mislim da sam posebna i to nije nužno loša stvar. Svi smo jedinstvene individue, ali ako imamo odvojen set pravila za sebe, a drugi za druge ljude, to nekad može da naškodi.“
Huan
Savet psihoterapeuta: „Nauči se saosećanju prema samom sebi.“
„Ovaj koncept uopšte ne zvuči revolucionarno na papiru, ali meni je bio. Kad ceo život provedeš bivajući zao prema sebi i povređujući sebe, to nužno dovodi do niskog samopouzdanja koje, čini ti se, ima da traje večno. Ako povrediš nekog drugog, ne središ to tako što ih ohrabruješ i hvališ – priznaš grešku, izviniš se i promeniš postupke. Najneverovatnije mi je bilo da shvatim da mogu to da uradim i sebi.
Viktorija
Savet psihoterapeuta: „Ne je cela rečenica.“
„Ko bi rekao da reč od dva slova može da bude tako značajna? Oduvek volim da ugađam drugima, a zbog toga sam stalno opsednuta tuđim mišljenjima o sebi i anksiozna zbog njih. Onda pokušavam da uradim previše stvari, dok se ne slomim mentalno i fizički. Mislila sam da ne mogu da kažem NE bez dobrog razloga, ali terapeutkinja mi je rekla da je moje vreme resurs za koji mogu da biram da li ću ga dati drugima ili ne. I nikome ne dugujem objašnjenje.“
Pročitaj i: Nikad nisi previše star za prvi odlazak na psihoterapiju
Imani
Savet psihoterapeuta: „Nisi svoja mentalna bolest.“
„Bez obzira na to šta imam i šta mi je dijagnostifikovano, ja sam i dalje ja i postoji mnogo divnih delova mene koji još uvek žive i čekaju da izađu. O mentalnoj bolesti treba brinuti, ali ne i osećati se loše što je imaš. Bolestan um sličan je bolesnom telu.“
Kit
Savet psihoterapeuta: „Ne možeš da budeš personifikacija tuge. Depresija je često zavaravala ljude da veruju da je to crta ličnosti.“
„Ljudi često misle da je tuga deo onog što oni jesu, ali sebe ćeš naći kad se prisiliš da osetiš više od tuge. Tada ćeš saznati ko si zapravo.“
Kalid
Savet psihoterapeuta: „Ne očekuj od slomljene ruke da vežba.“
„Mislila je na to da, pošto imam mentalni problem, nisam u stanju da imam sjajne performanse na fakultetu. Bilo mi je važno to da čujem, jer mi je povratilo samopouzdanje i sklonilo krivicu koju sam osećao i sam sebi dodeljivao. Dalo mi je nadu da mogu da se izlečim i opet kidam.“
Anđelika
Savet psihoterapeuta: „O svojim prijateljima ne razmišljaš u kategorijama onaj mršavi ili ona lepa jer ih voliš više od toga. Da bi volela sebe, ne možeš se označiti kao ona mentalno bolesna, jer u tebi ima toliko još toga.“
„Pre nego što sam ovo čula, bilo je jako teško prihvatiti dijagnozu poremećaja ličnosti.“
Brijana
Savet psihoterapeuta: „Ako ništa ne radiš, ništa se neće desiti. Ali ako uradiš nešto, možda se nešto desi.“
„Ako ništa ne radim, to ne vodi ničemu, a depresiju moram da pobedim tako što ću raditi bar nešto. To može biti makar da prošetam umesto da s pola mozga gledam Netflix. Našavši svoju verziju tog nečega, uspela sam da postanem praktikatnkinja kod jedne od mojih omiljenih fotografa i u jednom časopisu za nekoliko nedelja. Da biste pobedili mentalnu bolest, morate uvek nešto da radite, čak i kad vam se ne radi ništa.“
Maja
Savet psihoterapeuta: „Može ti pasti avion na kuću i možeš poginuti.“
„Plašim se da živim – bukvalno, jer sam u stalnom strahu, ma šta da radim, posebno u situacijama nad kojim nemam kontrolu. Rekla sam terapeutu o svom strahu od letenja, a on mi je rekao ovo gore, što je značilo da čekajući da se nešto strašno desi traćim dragoceno vreme koje ne mogu da vratim.“
Saroja
Savet psihoterapeuta: „Nekim danima mestimično je oblačno i ima nešto sunca. Nekim danima kad je sivo i oblačno, a nekim samo što ne padne kiša i ne bude nevreme. Svaki dan je jako različit. Simptomi koji dolaze s depresijom nikad neće u potpunosti nestati. Ali biti bolji s depresijom znači biti u stanju upravljati tim simptomima do tačke u kojoj nisu preplavljujući.“
„Borim se s depresijom i anksioznošću još od detinjstva, kad nisam znala da su to uopšte bolesti. Ova njegova metafora dala mi je nadu: sad znam da mogu da imam „normalan“ život i ne plašim se da ga živim, čak i s mentalnom bolešću.“
Dejna
Savet psihoterapeuta: „Osećanja nisu činjenice.“
„Prva stvar koja će vas napustiti kad doživljavate simptome epizode mentalne bolesti jeste jasnoća misli. Vaš mozak postaje brutalan i oštar unutrašnji kritičar koji vam šalje listu laži i stavlja je na repeat. Ako slušate te glasove, poverovaćete u najgore stvari o sebi i drugim ljudima. Podsećajući sebe da osećanja nisu činjenice pomažem sebi da vežbam saosećanje prema sebi dok samo sedim s njima i procesuiram ta osećanja, dok istovremeno pokušavam da nađem kontraargumente zasnovane na stvarnosti.
Kalik
Savet psihoterapeuta: „Budi ponosan na dosadašnja postignuća.“
„Kao nekom ko je crn, gej i s posebnim potrebama, nije mi uvek lako da idem kroz život u mojim dvadesetima. Ovaj savet pomogao mi je s anksioznošću, brigama, i strahovima o onome kako me ljudi vide.“
Alisa
Savet psihoterapeuta: „Ne dozvoljavaj više da mentalna bolest bude deo tvog identiteta – umesto toga, vidi je kao nešto što prosto doživljavaš. Sve počinje s tim kako o njoj govoriš. Ako kažeš da zbog depresije jutros nisi ustala, depresiju navodiš kao deo svog sastava. Ali ako kažeš jutros sam se osetila depresivno, ali sam uspela da ustanem, dozvoljavaš da postoji distanca između tebe i te etikete.
„Ovo mi je pomoglo da održim identitet van onoga s čim sam se borila – i da depresiji ne dozvolim da bude tako ogromna i obuzimajuća.
Pročitaj i: Kako pomoći depresivnoj osobi
Anžel
Savet psihoterapeuta: „Treba da prepoznaš da se roditelji nekad bave problemima koji su mnogo veći od tebe. Ne dozvoli im da svoje lične bitke postavljaju kao tvoje greške. Oni se svađaju da bi izbegli da se pozabave tim bitkama i problemima.“
„Moja mama i ja smo se svađale. Trebalo mi je nekoliko sesija s terapeutom da shvatim da ću stagnirati ako se zadržavam na svakoj situaciji kad sam je razočarala. Bolje da samo idem napred.“
Margaret
Savet psihoterapeuta: „Nemoj se zaljubiti, ušetaj u ljubav širom otvorenih očiju.“
„Jako sam želela da uđem u vezu. Dosta su me povređivali i terapeutkinja je htela da budem svesnija kako bih izbegla da opet budem povređena. Pomoglo mi je to da se ne zaljubim u prvu osobu koja naiđe i da se čuvam.“
Hana
Savet psihoterapeuta: „Ko kaže da ga preboliš? Problem s izjavama tipa moram ili trebalo bi jeste što nikad ništa nećeš postići, već biti osuđena na razočaranje.“
„Ovo mi je bilo veoma važno jer ne bi trebalo da forsiram osećanja kojih nema, i ako želim da nastavim, moram zaista to da želim.
Houp
Savet psihoterapeuta: „Ako nastaviš da otvaraš srce drugima, počeće da uzimaju komadiće tebe.“
„Ljudi često koriste moju ljubaznost da bi manipulisali mnome i situacijama čiji sam deo. Terapeutkinja mi je objasnila da je lepo biti ljubazan, ali ako uvek nudim parče sebe – uslugu, vreme, bilo šta – neću imati dovoljno za sebe.“
Kamjab
Savet psihoterapeuta: „Ako vam neko pokaže ko je, verujte mu.“
„Bio sam u vrlo toksičnoj i nasilnoj vezi. To je bio moj prvi momak, tako da sam ignorisao sve crvene zastavice samo da bi uspelo. Moja terapeutkinja je primetila da sam nesrećan i pitala da li želim da pričam o tome. Plašio sam se da će mi reći ono što sam već znao, da treba da ga ostavim. I jeste. Raskinuo sam s njim i sada, sa novim dečkim, shvatam da sam konačno tretiran na način na koji zaslužujem, i nikad više nikom neću dozvoliti da me maltretira.“
Marijela
Savet psihoterapeuta: „Ono što čujem kad kažeš da je biti singl „difolt“ jeste da je bol „difolt“, dok je odsustvo bola poseban tretman.“
„Prvi put sam dobila dozvolu da mi treba neko, i to je korenski promenilo moju potragu za ljubavlju.“
Kejl
Savet psihoterapeuta: „Imaš u sebi više ljubavi nego oni koji su te povredilo. To nije loše, već samo znači da činiš svet malo sjajnijim nego ti ljudi. Ne daj im još pobeda nad sobom; dobili su tvoje srce i tvoj um, uzmi ih nazad i štiti ih.“
„Moj terapeut podsetio me na ono što najviše volim kod sebe: moju radost, moje srce i moj osmeh, ali i naučio me da drugi ljudi, oni koji nisu ja, nemaju kontrolu nad njima.“
Mari
Savet psihoterapeuta: „Nikom ništa ne duguješ, i smeš sebe da staviš na prvo mesto.“
„Naučila sam da postavljam granice da bih zaštitila sebe i svoje mentalno zdravlje pre nego što pružim podršku ljudima oko sebe.“
Kira
Savet psihoterapeuta: „Zamisli da fizički pomeraš težinu tuđih problema dalje od sebe, govoreći da ta odgovornost nije tvoja.“
„Empata sam. Kad god pokušam nekome da pomognem s njihovim problemima, završim tako što preuzmem na sebe težinu tog problema i samo ga nagomilam na vrh svojih sopstvenih, kao da je i on moja odgovornost. To je nekad stvarno previše. I dalje želim da pomognem, ali ne mogu sve da svalim na svoja leđa.“
Sara
Savet psihoterapeuta: „Nikad se nemoj predati i odustati od saznavanja o svom usvajanju.“
„U Njujorku, ako je usvajanje zatvoreno, ne možete uraditi mnogo osim što ćete se prijaviti u registar ili dobiti informacije bez identifikacije nakon što napunite 18 godina. Ipak, od 15. januara 2020. usvojenici u državi Njujork stariji od 18 godina mogu da dobiju pristup svojim originalnim izvodima iz matične knjige rođenih. Nisam se predala, i sad, ako želim, za nekoliko meseci sva moja pitanja mogu dobiti odgovore.“
Lejla
Savet psihoterapeuta: „Vidi sebe kao ljudsko biće – u svakom obliku.“
„Kao žena koja je u veri svega nekoliko godina, prošla sam kroz period kad sam želela da budem čista i cela za Boga. Svaki put kad bih osećala da u tome ne uspevam, povukla bih se nazad u svoju čauru i pobegla od Boga jer sam osećala da nisam dovoljna. Dati sebi dozvolu da osećam bila je prekretnica u mom procesu ozdravljenja. Jednog dana bila bi to kupka i maska za lice, sledećeg suze i tišina. Ali dajte sebi dozvolu da osećate i poštujete svaki korak procesa.“
Tadžira
Savet psihoterapeuta: „Nisi ono što ti se desilo.“
„Kao neko ko je preživeo napad, moram stalno da se podsećam da ne budem stroga prema sebi. Kao mladoj crnkinji, od detinjstva su mi govorili da neću postići mnogo, i moja porodica i nije videla mnogo uspeha ranije. Ja želim, planiram, i konstantnom radim da bih u svoju buduću porodičnu liniju usadila generacijsko bogatstvo.“
Maja
Savet psihoterapeuta: „Zove se anhedonija.“
„Pomogla mi je da imenujem osećanje koje imam. Osećala sam tu prazninu u koju je otišla moja strast ka stvaranju, osećala sam da više ne volim te stvari, ali mi nedostaje da ih volim. Ovo sam osećala godinama i nisam znala zašto, niti šta je to, i konačno saznati ime fenomena učinilo je da prestanem da se pitam i fokusiram na to šta nije u redu sa mnom. Zbunjenost u vezi s ovim napustila je moj um, i to mi je dalo nadu da nekako mogu i da rešim problem.“
Karina
Savet psihoterapeuta: „Zamisli da zaboraviš psa napolju, u poređenju s tim da neko do koga ti je stalo zaboravi tebe napolju. Pas će biti uznemiren dvadesetak minuta, ali na kraju će se smiriti. To je bol. Ali ti, kao i većina ljudi, bilo bi obuzeto gnevom dok se osoba ne vrati. To je patnja. Bol je prihvatanje onog što se desilo, ali patnja dolazi kad se vrtiš u tome što se desilo i živiš u tome.“
„Shvatila sam koliko sam patila zbog toga što sam se mnogo zadržavala na lošim stvarima koje su mi se desile. To je ono što sam osećala prolongiralo i učinilo mnogo gorim. Tog dana sam pustila mnogo stvari.“
Marina
Savet psihoterapeuta: „Energija se ne može stvoriti ili uništiti, može samo promeniti oblik.“
„Tugovala sam zbog gubitka voljene osobe, a nisam religiozna. Ne verujem u zagrobni život, ali nisam htela ni da verujem da je osoba zauvek nestala. Terapeutkinja mi je objasnila zakone termodinamike, koji kažu da energija (i duh) nastavljaju da žive i tu su negde.“
Serena
Savet psihoterapeuta: „Granice su važne.“
„Kao dvadesetjednogodišnjakinji, granice su mi nov koncept. Nažalost, mnogi među nama nisu ga naučili, a posebno ne kako da ih iskomuniciramo ljudima u svom životu.“
Ngozi
Savet psihoterapeuta: „Šta ćeš sad uraditi kad znaš bolje?“
„U mojoj je suštini da rešavam probleme, i čuvši te reči, tugovao sam trenutak, a onda se odlučio za konkretne postupke kojima ću potkrepiti svoje odluke.“
Sarp
Savet psihoterapeuta: „Nikad ne znaš hoćeš li sutra biti živ, pa zašto bi onda proveo svoj poslednji dan tako jadan?“
„Moj terapeut mi je pomogao da shvatim koliko imamo sreće što smo živi. Od te sesije pokušavam svaki dan da provedem s bar zrncem pozitivnosti.“
Brijana
Savet psihoterapeuta: „Izgradi zdravu vezu s osećanjima koja smatraš negativnima.“
„Oduvek se snažno borim protiv osećanja koja društvo vidi kao negativna, i zbog te borbe na mnogo načina reagujem iz straha. Izgradnja veze s negativnim osećanjima dozvoljava mi da ih osećam, umesto da od njih bežim.“
Foto: Dan Meyers on Unsplash
