Starost nas menja i to je činjenica. Menja izgled našeg tela i način na koje ono funkcioniše. To može da promeni i našu ulogu na poslu ili u porodici. Čak može da utiče i na naše samopouzdanje.
Srednje godine i starost možda donose mnogo gubitaka, ali istovremeno donose i oslobođenje. Kroz ove seizmičke životne promene ne moramo da prolazimo sami – postoje osobe koje nam mogu pomoći da se promenama prilagodimo na najzdraviji mogući način. Te osobe su psihoterapeuti.
Nemaš volju da odeš na psihoterapiju?
Podaci iz 2019. godine kažu da je 15% odraslih osoba starijih od 45 godina bilo na psihoterapiji, i to pre nego što je pandemija “naterala” ceo svet da se izoluje. Kako ljudi sve više prepoznaju koliko je važna ravnoteža između fizičkog i mentalnog zdravlja, tako se i stigma oko psihoterapije polako smanjuje. Istraživanja pokazuju da je psihoterapija podjednako efikasna za starije osobe kao i za one u srednjim godinama. U nastavku možeš da saznaš koje su prednosti psihoterapije u poznim godinama.
Psihoterapija pomaže da se nosiš sa velikim (i malim) promenama
Hormoni variraju u različitim životnim fazama. Kada estrogen, testosteron i drugi hormoni opadnu, to utiče na naš seksualni život, mišićni tonus i navike u spavanju. Pored hormonskih promena, česte povrede i bolesti mogu te sprečiti da učestvuješ u nekim aktivnostima koje voliš. A to su samo fizičke promene.
Još jedna od čestih promena u srednjim godinama dešava se u trenutku kada postajemo negovatelji, bilo supružnika, roditelja ili nekog trećeg člana porodice. Naime, istraživanja su pokazala da četvrtina odraslih u dobi 45 – 64 godine brine o nekom starijem članu porodice.
Među starijima od 50 godina stopa razvoda je poslednjih desenija udvostručena, a žene mnogo teže nalaze novog partnera što znači da moraju da se prilagođavaju na novi, samački život, nakon što su godine i godine provele u paru.
“Otpor prema promenama ne zavisi od starosnog doba. Da, promene su teške ali ako imate volju i želju, vi ćete se toj promeni prilagoditi, bez obzira na to koliko godina imate“, rekla je psihoterapeutkinja Džil Mihen za Healthline.
Ona kaže da vam psihoterapija može pomoći da se prilagodite onome što želite i što vam je potrebno, da razjasnite opcije koje su vam na raspolaganju i naučite da verujete sopstvenom rasuđivanju, čak i kada ste na nepoznatoj teritoriji.
Psihoterapija stvara prostor za istraživanje novih identiteta
Velike tranzicije, kao što je npr. odlazak u penziju, mogu vas destabilizovati. Na primer, profesionalni sportisti često se osećaju depresivno i zbunjeno kada se povuku iz takmičenja. Kada više ne radite nešto što je do juče bilo u fokusu vašeg života može se stvoriti vakuum. Osećaj dezorijentacije, stoga, nije neuobičajen.
Čak i kada je gubitak identiteta deo prirodnog procesa, kao što je slučaj sa menopauzom kod žena, život u “međufazi”, odnosno u fazi između identiteta može biti neprijatan. Psihoterapija tada može da vas usmeri ka dobrom pravcu dok se ne redefinišete. To stvara siguran prostor za pokušaje, greške i razmišljanja o ponovnom formiranju identiteta.
“Ono što sam shvatila, radeći sa ženama, jeste da je fokus njihovih života često bio briga o drugima. Kada se to promeni, ljudi se pitaju ‘šta želim da radim do kraja života’. Terapeut vas može uputiti kako da preispitate svoj život i razjasnite svoje mogućnosti“, dodaje Mihen.
Takva vrsta preispitivanja dovodi do novih mogućnosti.
Psihoterapija pomaže da se pomirite sa gubitkom
Gubici se dešavaju u svim fazama života. Što duže živite, veće su šanse da ćete se suočiti sa značajnim gubitkom bilo koje vrste. Deca rastu, sele se iz kuće. Prijatelji i članovi porodice umiru. Važne i značaje faze vašeg života se prirodno završavaju.
Koliko god tuga bila užasna, ona je neizbežna. Dobar terapeut može da bude prisutan kao podrška, da vam pomogne da proccesuirate tugu i žalost, da potvrdi ta normalna osećanja i podrži vas u tome.
Želja za žaljenjem je potpuno prirodna. U kasnijim godinama mnogi ljudi preispituju svoja životna iskustva, prisećajući se trenutaka koji su se izdvojili među svakodnevnim događajima. Neki terapeutski pristupi namerno se fokusiraju na pomaganje ljudima tako što se osvrću na njihovu prošlost.
Osvrt na dosadašnji život odnosno terapija reminiscencije stvara prostor za razmenu važnih uspomena. Studije pokazuju da ova vrsta terapije može da poboljša trenutni kvalitet života.
Psihoterapija je šansa za stvaranje novih veza
Bilo da se psihoterapija odvija “jedan na jedan” ili u grupi, uživo ili onlajn, njen uspeh zasnovan je na ljudskoj povezanosti. Što je veza između terapeuta i klijenta jača, to će psihoterapija biti efikasnija.
Usredsređena veza je važna, posebno u kasnijem životnom dobu, kada mnogi ljudi počinju da doživljavaju taj jezivi osećaj izolacije.
Izolacija nije samo usamljenost. Ona može da dovede do zdravstvenih problema, povećavajući rizik od razvoja demencije, bolesti srca i mentalnih problema. Psihoterapeut može da bude vaš objektivan izvor podrške, saosećanja i validacije.
Ako ste u srednjim godinama, postoje jaki razlozi, potkovani naučnim dokazima, da možda ne bi bilo loše da razmislite o odlasku na psihoterapiju. Terapeut vam može pomoći da se prilagodite fizičkim promenama, razvodu, praznom “ljubavnom gnezdu”, penziji, bolnom gubitku ili bilo kojoj drugoj životnoj tranziciji sa kojom se suočavate.
Psihoterapija takođe može biti koristan način da razmislite o tome ko ste i na koji način možete da doprinesete svetu oko sebe. Može vas ponovo povezati sa drugim ljudima, štiteći vas od štetnih efekata izolacije. A može vam i pomoći da se osvrnete na to koliko ste daleko stigli, šta ste iskusili i šta želite u godinama koje su tek pred vama.
Pročitaj i: Beleške sa psihoterapije
Foto: Toa Heftiba; Hello I’m Nik on Unsplash
