Psihoterapiju najkraće definišem kao promenu. Psihoterapija je posmatranje nečije promene kao i usmeravanje nečijeg razvoja. Ne postoji ništa lepše od razvoja i rasta ličnosti i zato je psihoterapija jedan od najlepših poslova na svetu! Vrlo često težak i dugotrajan ali vrlo retko bez rezultata. U nastavku, predstaviću vam neke od najlepših i najznačajnijih beležaka sa psihoterapije koje su nam ostavili veliki ljudi i veliki profesionalci. One vam mogu otvoriti nove vidike, mogu vas vratiti svom unutrašnjem detetu, naterati vas da razmislite o odnosu koji imate prema sebi ili vas jednostavno podsetiti da vredite.
Prva beleška: Nedostatke iz prošlosti prevazilazimo tako što smo dobar roditelj sebi u sadašnjosti. Kada bismo susreli malo dete koje je uplašeno, napušteno ili zbunjeno, verovatno bismo učinili sve što je u našoj mogućnosti da ga utešimo. A sa sobom vrlo često ne postupamo tako kada se osećamo uplašeno, nesigurno, usamljeno. Suviše često jednostavno negiramo svoja osećanja, ili osuđujemo i odbacujemo sebe zato što ih uopšte imamo. Jedna od najvećih promena na putu ka samopoštovanju nastaje kada naučimo da osećanja nesigurnosti posmatramo kao pozive u pomoć deteta u nama, a ne kao znak slabosti koga se treba osloboditi. (Autor: Danijela Kontrapunkt Stojanović)
Druga beleška: Budi ljubav koju nikad nisi primila. Budi potvrda koja ti nikad nije data. Budi podrška kakvu si oduvek želela da imaš. Potraži iznutra mlađe verzije sebe i pruži im ono za čime si oduvek čeznula. To je prvi korak ka zaceljenju. Ukoliko želiš da te drugi zaista vide – vreme je da najpre ti ugledaš sebe. (Autor: Vienna Pharaon)
Treća beleška: Čovek želi jednostavan, siguran i gladak život i zbog toga su problemi tabu. Želimo sigurnost, a ne sumnju. Želimo rezultate, a ne pokušaje. Ne uviđamo, pritom, da sigurnosti mogu nastati samo kroz sumnje, a rezultati samo kroz pokušaje. (Autor: Karl Jung)
Četvrta beleška: Sve što nije u redu u vezi sa tobom, počelo je kao mehanizam preživljavanja u tvom detinjstvu. (Autor: dr Gabor Mate)
Peta beleška: Mi nemamo sadašnji trenutak. Naša svest je skoro u potpunosti preokupirana ili uspomenama iz prošlosti ili iščekivanjem budućnosti. Ne uviđamo da nikada nije postojalo, niti će ikada postojati, bilo koje drugo iskustvo od trenutnog iskustva. Mi smo, samim tim, uglavnom van kontakta sa realnošću. (Autor: Alan Watts)
Šesta beleška: Ono što zovemo ličnošću, najčešće je mešavina urođenih crta ličnosti sa stečenim mehanizmima za nošenje sa realnošću, koja retko kada oslikava naše pravo sopstvo – već pre gubitak istog. (Autor: dr Gabor Mate)
Sedma beleška: Kada čovek shvati da je njegova sudbina da pati, tada mora da prihvati patnju kao svoj zadatak; svoj jedan i jedinstveni zadatak. Mora da shvati činjenicu da je, čak i u patnji, on jedinstven i sam u univerzumu. Niko ga ne može osloboditi te patnje ili patiti umesto njega. Čovekove jedinstvene mogućnosti kriju se u načinu na koji on podnosi svoj teret. (Autor: Viktor Frankl)
Još jedan mali podsetnik za tebe: Sasvim si u redu. Sledeći put kad osetiš nesigurnost ili sumnju, ili kad sebi daš neku etiketu poput “lenj sam” ili “slab sam” ili “neuspešan sam”, seti se da ogromnim delom nije do tebe što si takav. Te rečenice koje su postala tvoja uverenja gotovo da nemaju veze sa tvojom ličnom vrednošću, već sa vaspitnim stilom tvojih roditelja. Njima oprosti a sebi dopusti rast.
