Kakva god da je situacija mi možemo da uradimo koliko je u našoj moći. Ne zato što smo slabi, nego zato što je to dobro za nas.
Mindfulness je nastao kao koncept nastao u sklopu Budizma još pre 2,600. Osnova je fokusirana, na tome da treba da prihvatmo ono što je ispred nas. Kao i Budizam ovaj koncept potiče iz surove prirode, i situacija, u kojima je čovek mogao da se bori sa prirodom, ali je došao do uvida, da treba da biramo svoje bitke.
Posle toga je napredovao, i razvijao se kroz istoriju, jedan od glavnih propagatora, kasnije je bio Marko Aurelio. Tako je postao i deo Rimske filozofije. Kroz vreme je prilagođen Zapadnom načinu razmšjanja. Danas jedan od glavni delova Kognitivne Psihologije, i postao je naučno dokazano pravac za sebe.
Tri osnovna stuba su Neosuđivnje, Fokus i Prihvatanje. Sva tri dela imaju u svom korenu imaju ideju da treba koristiti ono što imamo ispred sebe. Sa pravim fokusom osmotrimo situaciju, zatim procenimo šta sad možemo da učimo i to uradimo. Tako da zanemarimo sve strahove od budućnosti ili prošlosti. Dakle cilj nam je da postanemo adaptibilni i fleksibilni brže, za svoje dobro.
Jasnije emotivne reakcije, jedan su od glavnih koristi mindfulness. U studiji u kojoj su učestvovali ljudi u starosti 29 godina, u kojoj su meditirali redovno, pokazala je da im je pomogla da kada su im prikazane slike koje su emotivno uznemirujuće, budu pribrani i ne reaguju burno (Ortner et al., 2007). Znatno je manja ova karakteristika nego kod ljudi koji nisu imali trening meditacije. Tako da iako su suočeni sa realnim stresnim situacijama, daju im značaja koliko je potrebno.
Drugo istraživanje je pokazalo da je pored toga što pomaže ljudima da budu smireniji, mindfulness meditacija može takođe da pospeši kognitivnu fleksibilnost. Jedna studija je pronašla, da ljudi koji meditiraju imaju bolju veštinu, samo spoznaje i samo saosećanja, (Siegel, 2007a). Postajemo više osvešćeni za svoje potrebe i potrebe drugih oko nas. Dakle naše veze postaju jače i dublje sa jasnijim granicama. Što nam daje slobodu da budimo ono što zaista jesmo, autentični.
Meditacija je takođe odgovorna za aktivnost u mozgu koja je povezana sa adaptivnim odgovorima na stress i negativne situacije postaje snažnija (Cahn & Polich, 2006; Davidson et al., 2003). Ta reakcija je takođe povezana sa bržom reakcijom posle negativnog podražanja (Davidson, 2000; Davidson, Jackson, & Kalin, 2000). Ta istraživanja ukazuju da postajemo fleksibini i da jasnije vidimo svoje okidače stresa. Što čini da i bolje reagujemo na njih. Čak nam i memorija bolje funkcioniše, jer oslobođena nepotrebne kontemplacije koja nam ne donosi jasne rezultate (2010, Jha et al.) Tako da dobijamo jasnije uspomene, koje nas kasnije vode ka boljim budućim odlukama.
Najbolji način da počnete jeste da sami osetite kako mindfulness izgleda u praksi, zato evo jedne vežbe
Skeniranje Tela
Lezite na leđa i nađite udobnu poziciju. Počnite od stopala. Osvestite prvo samo svoja stopala, zatim potkolenice, kolena… i tako sve do temena vaše glave. Ako svaki mišić, pre nego što ga osvestite, stegnete i opustite, to vam može pomoći da se fokusirate.
Korak 1: Lezite na leđa, tako da su vam dlanovi okrenu ti nagore, a noge blago raširene. Isto to možete raditi i ako udobno sedite na stolici.
Korak 2: Zadatak je da se pažnja fokusira na telo i nađe najudobnija pozicija.
Korak 3: Pažnju obratiti na način disanja, kakav je ritam izdisanja i udisanja. Ne treba menjati način disanja, samo ga treba biti svestan.
Korak 4: Obratite pažnju na svoje telo i na to kako se osećate. Osetite dodir odeće na koži, kolika je temperatura tela, pogledajte kakve su konture podloge na kojoj se nalazite, kakva je okolina.
Korak 5: Obratite pažnju na deo tela u kome osećate golicanje, ili nelagodu, teskobu. Takođe obratite pažnju na delove tela u kojima ne osećate ništa ili koji su preosetljivi.
Tekst: Sofija Borojević
Foto: Unsplash
