Intenzivna meditacija može značajno da utiče na unutrašnje funkcionisanje vašeg imunog sistema, sugeriše nova studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences.
Istraživači su analizom gena pre i posle meditacije zaključili da je meditacija pojačala aktivnost na stotine gena za koje je dokazano da direktno utiču na regulaciju imunološkog odgovora.
Autori studije naglasili su da je istraživanje uključivalo maratonske meditacije koje su trajale 10 sati dnevno, osam dana zaredom u potpunoj tišini. U stvarnom svetu, većina ljudi bi bila pod teškim pritiskom da ponovi te metode.
Ipak, rezultati sugerišu da bi “meditacija mogla da ima važnu ulogu u lečenju različitih bolesti povezanih sa oslabljenim imunim sistemom”, rekao je autor studije dr Čandran, prenosi Web MD.
“Ali zapamtite, bilo je to samo osam dana. Kratkotrajna svakodnevna meditacija na duge staze takođe može poboljšati imuni sistem“, dodao je on i priznao da njegov tim nije istraživao benefite ove blaže varijante meditacije.
Pre nego što je i započeo ovu studiju, dr Čandran završio je sopstveni 48-dnevni program koji je podrazumevao otprilike 20 minuta meditacije kod kuće svakog dana.
Posle tog eskperimenta rekao je da se oseća “bistrije i koncentrisanije”. Zato je odlučio da zaroni dublje, kako bi istražio precizni osnovni molekularni mehanizam pomoću kojeg bi meditacija mogla da ima koristi za telo.
Pročitaj i: Kako se osloboditi stresa i napetosti? Odigrajmo malu igru
U studiji je učestvovalo 106 muškaraca i žena, prosečne starosti 40 godina. Uzimano je više uzoraka krvi od svih učesnika nekoliko puta: pet do osam nedelja pre povlačenja; neposredno pre početka povlačenja i tri meseca nakon što je povlačenje završeno.
Tokom tih osam dana učesnici su konzumirali vegansku kuhinju, i svi su se držali redovnog rasporeda spavanja. Meditacije su trajale 10 sati dnevno i vođene su u tišini.
Rezultat: Tri meseca nakon završetka povlačenja, Čandran i njegove kolege su otkrili porast aktivnosti koja uključuje 220 gena povezanih sa imunitetom, uključujući 68 gena uključenih u takozvanu “interferonsku signalizaciju”.
Autori studije su istakli da takva signalizacija može biti ključna za uspostavljanje efikasne odbrane od različitih zdravstvenih stanja, s obzirom na to da proteini interferona efikasno deluju kao pokretači imunog sistema.
Foto: Katerina Jerabkova on Unsplash
