Disanje je jedina funkcija našeg autonomnog nervnog sistema koje ima dvojni kvalitet, i automatski i voljni, pa tako dahom možemo da pristupimo onom njegovom delu zaduženom za regeneraciju, duboku relaksaciju, introspekciju, san ili podizanje energije, izoštravanje fokusa, akciju, radoznalost, istraživanje i povezivanje.
Živeti punim plućima, ostaviti bez daha, odisati lepotom, napraviti predah, udahnuti život. I lingvistika nam govori da je disanje mnogo više od same razmene gasova. Naš udah i izdah imaju moć da neguju, opuste, ojačaju, izoštre fokus, otklone bol, odmore, rasterete, regenerišu, oraspolože, a pre svega da nam otključaju rečnik sopstvenog tela i duše.
Kažu da svoju energiju ne primećujemo sve dok ona neometano i ujednačeno struji, i da je osetimo tek kada naiđe na otpor, zgužva se i zaglavi negde u telu. Slično je i sa disanjem. Udah i izdah su nam na sreću toliko prirodni da se, primećivali ih mi ili ne, neprestano smenjuju dobro uigranim plesom između grudnog koša i abdomena čije korake nosimo utisnute u sebi oduvek.
Nemoguće je disati u prošlosti ili u budućnosti. Baš taj udah i taj izdah koje možda primećuješ dok ovo čitaš, dešavaju se samo u ovom trenutku.
A kada odlučimo da primetimo svoje disanje, za početak, uvek ulazimo u sadašnji trenutak. Postajemo prisutni u svom telu, ovde i sada. Nemoguće je disati u prošlosti ili u budućnosti. Baš taj udah i taj izdah koje možda primećuješ dok ovo čitaš, dešavaju se samo u ovom trenutku. Već sledećeg trenutka dolazi neki potpuno nov udah i nov izdah. I možda, dok primećuješ taj svoj novi udah i izdah, oslušneš i kakav je osećaj biti u svom telu u tom trenutku, i pre nego usledi naredni, možda osetiš i po koju reč svog tela.
Priče našeg tela
Naše telo priča na mnoge načine, a gotovo svi se oni pretoče u dah. Upoznajući se sa svojim disanjem možemo da prepoznajemo dešavanja u telu, a svesnim disanjem i da upravljamo stanjima svoga tela i uma.
Disanje je jedina funkcija našeg autonomnog nervnog sistema koje ima dvojni kvalitet, i automatski i voljni, pa tako dahom možemo da pristupimo onom njegovom delu zaduženom za regeneraciju, duboku relaksaciju, introspekciju, san ili podizanje energije, izoštravanje fokusa, akciju, radoznalost, istraživanje i povezivanje. U isto vreme, ovaj dvojni kvalitet disanja je svojevrstan učitelj šta je to na šta možemo da utičemo, a čemu je potrebno da se prepustimo, i kako da održimo fini balans između ovih naizgled, suprotnosti. Verovatno nije slučajnost da je jogičko disanje ili Pranayama koja se istovremeno može razumeti i kao kontrola i kao oslobađanje daha, centralna stepenica joge smeštena odmah nakon joga položaja a neposredno pre suptilnih praksi upravljanja čulima i dostizanja dubljih nivoa svesti.
Razumevanjem svog udaha i izdaha prilagođavamo ih tako da nas što efikasnije podrže u svakodnevnim aktivnostima.
Balans i disanje
Na drevnom iskustvenom jeziku joge udružujući energiju udaha i izdaha stižemo do balansa stabilnosti i pokreta, snage i nežnosti, pripravnosti i otvorenosti. Dovodimo u ravnotežu energije po kojima je čitava priroda skrojena, počev od našeg tela koje je dovoljno čvrsto da čuva unutrašnje organe i složenu mrežu nervnog sistema, a opet dovoljno fleksibilno i fluidno da može da se kreće, trči, skače, penje, peva, diše.
U radu sa dahom otkrivamo da različiti obrasci disanja ne utiču samo na unutrašnja stanja, već mogu i da oslobode mišiće napetosti, organizuju pokret, vrate telo u prirodan položaj, kao i da ne postoji samo jedan ispravan način da dišemo. I plitko i duboko, i stomačno i grudno, tiho ili zvučno, čak i zadržavanje daha ima svoju ulogu. Razumevanjem svog udaha i izdaha prilagođavamo ih tako da nas što efikasnije podrže u svakodnevnim aktivnostima. Udružujemo udah i izdah da napravimo dovoljno dobrog prostora kako bi dah, a sa njim i naša energija, nesmetano tekli kroz telo za osećaj životne radosti i slobode.
Ali najvažnije od svega što činimo jeste prepuštanje i uživanje u svakom novom udahu i izdahu.
Tekst: Jelena Malenović, joga instruktor i autor bloga Spice Sunshine
