Doček u Novom Sadu već je počeo, dva koncerta već su rasprodata, a organizatori su predstavili i nova imena.
Milica Stojšić, umetnička direktorka Dočeka, za naš portal pričala je o konceptu i pozadini ovog događaja, kao i zbog čega je odlučeno da se u Novom Sadu dočekuju 2020. i 7528. godina.
Približite nam ceo umetnički koncept dočeka u Novom Sadu?
– Naša želja je da dualnost koju nosi Doček, a koja se manifestuje kroz razliku dva računanja vremena, dva kalendara, dana i noći, muzičkog, ali i umetničkog programa, objedinjenimo kroz jedinstvo u različitosti. Sam koncept inspirisan je stereoskopskom anaglif tehnologijom, koja, spajajući dve dvodimenzionalne slike u odgovarajućim bojama, stvara trodimenzionalni prostor.
Iako su mediji izražavanja različiti, bilo je važno je da svi elementi umetničkog koncepta odgovore na ovako prepoznate teme – sakrivanja/otkrivanja, slojeva/preklapanja, interakcije sa korisnikom, dekonstrukcije 3D prostora, oneobičavanja svakodnevnog.
Zbog čega dva dočeka – i to jedan 2020. a drugi 7528. – i na koji način se oni po konceptu razlikuju?
– Jedan predstavlja nastupajuću godinu po gregorijanskom, a drugi po julijanskom kalendaru. Osim godina koje broje, dva dočeka razlikuje i fokus na otvorene prostore proslave, rezervisane za 31. decembar, i otkrivanje onih, možda manje očiglednih, u kojima ćemo slaviti 13. januara.
Pokušali smo da ovo dvojstvo objedinimo kroz već spomenuti umetnički koncept, sve vreme imajući na umu da, kroz programsku, žanrovsku i prostornu raznolikost, Doček treba da postane uzbudljivo putovanje kroz grad, koji postaje jedna scena, omogućavajući svakom posetiocu da u mnoštvu programa i lokacija formira lični line-up.
Zato je veoma važno da sve događaje u sklopu Dočeka povezuje jasna nit zajedničkog vizuelnog identiteta i scenskog rešenja.
Šta sve koji u Novom Sadu uđu u 2020. (i 7528.) očekuje tamo u prazničnim danima?
– Želimo da umesto koncerata, posetiocima ponudimo događaje, u punom smislu te reči.
Atraktivni muzički programi, u sklopu kojih se izdvajaju Božo Vrećo, Irkutska filharmonija, Lollobrigida, ali i Let 3, Kralj Čačka i Svemirko, pronaći će svoju drugu polovinu kroz umetnički program, fokusiran na vizuelnu umetnost i nove medije.
Muzički program svoju drugu polovinu pronalazi kroz intervencije u domenu umetničkog programa, u sklopu kojeg će se predstaviti TKV, street art umetnica iz Beograda, koja kroz svoje intervencije u javnom prostoru ispituje probleme prava na grad ili predstave žene, kao i Rodrigo Guzman, novomedijski umetnik iz Brazila, čija interaktivna instalacija Glyph, treba da prikaže prostor KS Svilara u novom svetlu.
Osim njih, pojaviće se još eminentnih umetnika u oblasti vizuelne umetnosti i novih likovnih medija, koji će svojim intervencijama transformisati prostore Dočeka.
Pored toga, važno je i uključivanje u proces studenata osnovnih studija Scenske arhitekture tehnike i dizajna sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i studenata osnovnih studija Novih likovnih medija sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Studenti će, uz pomoć mentorskog tima, raditi na osmišljavanju i realizaciji scenskog dizajna i vizuelnog identiteta za određen broj lokacija na kojima će se dešavati doček 7528. godine.
Kako je vas privukla ova priča?
– Moram da priznam da je veliki izazov nešto toliko definisanog identiteta, poput proslave Nove godine, pretvoriti u nešto sasvim novo, i u procesu transformisati svest o tome šta jedan događaj može biti.
Naravno, neophodan sastojak bili su sagovornici sa druge strane, dovoljno otvoreni za koncept jednog novog Dočeka.
Koga očekujete da će najviše privući ovakav koncept?
– Nadamo se da će iskomunicirati ideju jedinstva u različitosti široj publici, jer nema smisla praviti kulturu koja uživa u statusu elitne.
Novi Sad je prestonica kulture 2021. – a kakvo je interesovanje Novosađana za kulturne projekte?
– Događaj Doček osmišljen je kao uvertira za 2021. godinu, kada Novi Sad postaje Evropska prestonica kulture, i predstavlja platformu koja bi, osim kvalitetnog muzičkog programa, trebala da omogući podizanje kapaciteta lokalne umetničke scene kroz prepoznavanje, angažovanje i umrežavanje mladih umetnika u domenu scenskih i vizuelnih umetnosti.
Da li je moguće privući veliki broj ljudi bez pravljenja kompromisa i podilaženja ukusu širokih masa?
– Nikada nismo videli kao cilj da napravimo nešto što odgovara na sadašnjost, i ono što ona propisuje, već da probamo da ljudima omogućimo pogled u budućnost, pokazujući im da su moguće i alternative. Istovremeno, važan cilj Dočeka je da, kroz organizaciju događaja na više od 30 lokacija u gradu, ukaže na scenske potencijale koje on u sebi ima.
Intervju: Anja Stanišić
Foto: Privatna arhiva
