Savremeno društvo postalo je konzument digitalnih sadržaja. Čak ni pandemija COVID-19 nije promenila mnogo situaciju. Šta više, navela je ljude da se dodatno međusobno zbliže putem digitalnih kanala komunikacije.
Prema istraživanju koje je sprovela jedna marketinška agencija, na reprezentativnom uzorku od 1.000 pripadnika online populacije u Srbiji – starosti od 13 do 64 godina, danas gotovo 95 odsto stanovništva aktivno koristi društvene mreže, odnosno ima nalog na nekoj od njih.
Svakodnevno se služimo internetom – od poslovnog do privatnog segmenta – pregovaramo, projektujemo, radimo consulting, iskazujemo ljubav najmilijima, pronalazimo stare prijatelje, i iako nam se čini da je sve stalo, COVID-19 još uvek nije doveo društvene mreže do respiratora. Naprotiv.
COVID-19 je zapravo doveo do eksplozije komunikacije na društvenim mrežama i do značajnog porasta angažovanja fanova, čije brojke se povećavaju na neke od najviših brojeva koje smo videli tokom cele godine. Ono što je sada bitno jeste da pronađemo način da tu eskploziju okrenemo u svoju korist.
Revidirajte postojeće strategije, kreirajte nove, uradite sve što je potrebno da odgovorite na potrebe situacije u kojoj se nalazimo. Budite otvoreni u komunikaciji, korisni, budite na usluzi i pomozite društvu da što pre prebrodi ovu situaciju. To je vaša obaveza prema ljudima koji vas prate.
Društvene mreže u doba korone
Istraživanja koje je uradila AAAA (American Advertising Agency Association), kaže da čak 56% potrošača želi da čuje na koji način brendovi pomažu zajednici u ovom trenutku. Istovremeno, čak 43% potrošača pozitivno reaguje na komunikaciju brendova koje poznaju i kojima veruju, a samo 15% potrošača nije zainteresovano za komunikaciju brendova u ovoj situaciji.
Ukoliko pogledamo domaće kompanije na vrhu engagement liste sa najviše interakcije su upravo dobile one objave koje su vezane za borbu protiv virusa u Srbiji.
Prema istraživanju Digital Element platforme, kada je u pitanju Facebook, najveći rast imale su kompanije Lidl i MTS koje su gotovo utrostručile svoj engagement u odnosu na februar.
Lidl porast svog engagementa može povezati sa odličnim odnosom prema zaposlenima u doba virusa korone, gde su u svojim objavama dodatno naglašavali zahvalnost zbog njihovog profesionalnog odnosa prema radu.
Kompanija Forma Ideale je i pored blagog pada zadržala mesto pri vrhu liste, dok su se na listi u martu pojavile kompanije kao što su Air Srbija, Soccer kladionice, Honor i Prolom voda.
Slična je situacija i sa Instagramom. Nalozi Lidl, DM Drogerie i Guarana zauzimaju prva tri mesta po engagementu, dok su pri vrhu i kompanije Lilly drogerije i Sephora. Na listi su napravili iskorak i brendovi Smoki, Laguna knjige i Fast Energy Drink. U odnosu na februar, kompanija Lidl je gotovo utrostručila interakcije na Instagramu u poređenju sa TC Ušće koje je osetilo blagi pad.
Kada je u pitanju YouTube, brendovi su imali značaj porast pregleda u martu u odnosu na februar. Apsolutni lider bio je Huawei Srbija sa preko 6,5 miliona pregleda u martu. Huawei je ove preglede dobio kroz promociju novog modela telefona P40 kao i lansiranje aplikacije AppGallery.
Takođe, veliki skok u broju pregleda imali su Jaffa Crvenka i Maxi. Kompanija Maxi lansirala je video „JER VOLIM nešto sveže svakog dana!“, koji je imao preko 850.000 pregleda , dok je Jaffa Crvenka odradila fenomenalan posao sa svojom promocijom Jaffa Napolitanki.
Što se tiče učestalosti objava, statistika pokazuje da manji broj objava daje veći engagement. Kada marketari svoju energiju usredsrede na nekoliko sjajnih postova umesto mnogo osrednjih, fanovi i pratioci se naravno više angažuju.
Ovo prirodno povećanje engagementa podstiče algoritme samih mreža da taj sadržaj ponovo plasiraju drugim korisnicima, što dovodi do većeg angažmana. Dok svi pokušavamo da shvatimo šta se tačno i kako plasira u ovo vreme stresa i nesigurnosti, marketari sve više ulažu razmišljanja i autentičnosti u sve što objavljuju na društvenom planu, što Facebook, Instagram i Tviter nagrađuju.
Da li to znači da bi trebalo ređe da objavljujete – ne nužno. Iskoristite ovaj period kako biste se fokusirali na relevantnost i kvalitet sadržaja koji objavljujete na društvenim mrežama.
Prilikom boravka na društvenim mrežama, kao i kada hranimo organizam, treba da pazimo koje informacije prihvatamo. Naravno, lako je to reći, ali na koji način možemo zaštititi sebe u doba pandemije kakva nas je zadesila?!
Važno je da prihvatimo istinu da je svaki profil na društvenim mrežama poput ličnog medija pojedinca. Da, svako može da objavi šta je čuo, video, koji mu je stav dokle god to dozvoljava demokratsko društvo. Pitanje je – koliko će nečiji nepromišljeni post stvoriti kod recipijenata osećaj panike?
Panika je prirodan osećaj u ovakvim okolnostima. I to je potpuno ljudski. Ali to ne znači da treba od žara praviti šumski požar.
Takođe, ne možemo pomoći ni drugima ni sebi ukoliko nas strah koči. Razumno vladanje i sled saveta stručnjaka su ono što nam je ključno. I dalje imamo svoju porodicu i prijatelje, i dalje volimo istu muziku, filmove, knjige, hranu, fizičku aktivnost, i dalje imamo svoje obaveze u vidu škole, studija, posla…
Psiholozi savetuju da tokom ovih nedelja možemo sebi pomoći na sledeće načine:
- vremenski ograničenim prijemom informacija – npr. svakog dana po sat ili dva u razmacima
- blokiranjem grupa i kontakata čije nam ponašanje na društvenim mrežama ne prija
- primetan je i porast #tb objava – kao podsećanje na redovan način života
- mnoga pozorišta i bioskopi su kreirali YouTube kanale
- usmeravanjem misli na budućnost i planove
Zapamtite, vi BIRATE šta ćete prihvatiti kao relevantnu informaciju, a šta ne. Čovek je svesno i socijalno biće, ali za intrapersonalnu komunikaciju smo odgovorni sami.
Čuvajte sebe i hranite se samo zdravim i korisnim vestima.
Autor: Teodora Damjanović, saradnik za društvene mreže, Novaston Marketing Consultancy
Foto: Profimedia
