Trenutak na koji smo dugo čekali ovog meseca konačno stiže – Apple je potvrdio da u aprilu App Store dolazi i u Srbiju. Na ovome je dugo i vredno radila ekipa naših ljudi, među kojima je i Tihomir Bajić, jedan od osnivača udruženja Serbian Entrepreneurs, uspešan IT preduzetnik koji već dugo živi i radi u San Francisku.
Tihomir Bajić za magazin Original pričao je o svojim poslovnim poduhvatima, ali smo se dotakli i aktuelne situacije u svetu.
Živite i radite u San Francisku, prvo ste bili potpredsednik za inženjering u kompaniji LTSE, a sada ste izvršni direktor LTSE Software i predsednik Serbian Entrepreneurs. A kako je izgledao vaš put dotle? Gde ste rođeni, šta ste studirali i radili pre ovoga?
– Rođen sam u Pakracu 1982. godine i tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji selio se kroz Srbiju, BiH i ponovo Hrvatsku. Posle tri razreda Vukovarske gimnazije, u leto 1999. smo se porodično preselili u Toronto uz pomoć očeve pokojne sestre. Otac i brat su studirali pravo i mislio sam njihovim stopama, međutim kao novopečenom emigrantu sa slabim poznavanjem jezika rečeno mi je da batalim taj put u Kanadi. Verovatno je to bilo presudno jer su u jeku dot-com dešavanja, pa sam se lako opredelio za računarstvo. Nakon dve godine studija i zarad plaćanja osnovnih računa, potražio sam internship poslove u industriji, pa sam već početkom 2003. imao sreću da počnem kao jedan od prvih stažista u kompaniji Workbrain.
Tada nisam zapravo znao šta su startapi, ali se ispostavilo da je Workbrain jedan u najboljih u Kanadi u to vreme i u prvih godinu dana na poslu smo prošli kroz IPO (inicijalnu javnu ponudu) na TSX-u. Tu sam naučio dosta o industriji i preduzetničkom duhu, tako da sam od te 2003. stalno u startapima, a diplomirao sam vanredno Computer Science na Univerzitetu u Torontu 2006. U drugom startapu su nam većina klijenata bili u San Francisku i obližnjoj Silicijumskoj dolini, pa sam se poslom 2011. iz Toronta preselio u San Francisko. Tu upoznajem Erika Risa, dok je bio u pripremi Lean Startup knjige i mom startapu se pridružuje jedan od njegovih IMVU suosnivača Markus Gosling. Nekoliko godina kasnije, nakon još jednog startapa u međuvremenu, kockice su se poklopile pa smo nas trojica udružili snage u LTSE, a kako je posao krenuo da se razvija i širi, ja sam pre pola godine preuzeo da vodim naš ogranak LTSE Software.
Osnovali ste udruženje Serbian Entrepreneurs. Šta vas je motivisalo na to?
– Imao sam pozitivna radna iskustva sa preduzetničkim zajednicima koje druge nacije imaju i njihove države sponzorišu u Silicijumskoj dolini (kao recimo kanadski C100 ili irska IDA) po mom dolasku u San Francisko radi daljeg razvijanja svog tadašnjeg startapa. Uporedo sam upoznao nekolicinu naših ljudi koji su bili radi da pomognu drugim našim preduzetnicima, ali nisu imali organizaciju kroz koju bi to činili. S vremenom sam lično okupio prvih 15-ak srpskih preduzetnika koji su pokazali da hoće i znaju kako pomoći drugim preduzetnicima. Počeli smo skromno, sa ciljem da imamo redovna okupljanja u SF i da ispomažemo jedni druge. Trenutak je bio jako povoljan jer se uporedo 2016. godine dosta dešava na srpskoj startap sceni i u dijaspori, pa uspevamo da postignemo inicijalni zamajac tako što rane zvanice na naša okupljanja iz drugih inostranih gradova i Srbije prenose ideju u svoju sredinu i primjenjuju lokalno u skladu sa osnovnim pay it forward (“pamti pa prosledi”) vrednostima organizacije. Misija nam je da udružimo srpske startap preduzetnike širom sveta da bismo kroz uzajamnu pomoć i zajedničko delovanje brže i bolje gradili srpski startap ekosistem.
Kako sada funkcioniše ovo udruženje i koji su njegovi rezultati na koje ste posebno ponosni? Šta je najbolje što je Serbian Entrepreneurs doneo i vama i ostalima.
– Imamo gotovo 200 članova van Srbije u sedam gradova koje zovemo Chapters (Ogranci): San Francisko, Njujork, Los Anđeles, London, Berlin, Majami, Toronto. Članove primamo ako mogu da redovno prisustvuju okupljanjima (dakle geografski), ostvareni su preduzetnici (ili kroz posao pomažu preduzetnicima), imaju preporuku dva člana grupe i prođu kratak intervju. Cilj nam je uvek kvalitet a ne kvantitet. Format okupljanja i delatnosti prati primese lokaliteta. U Njujorku je, recimo, više članova iz sfere finansija, a u Los Anđelesu nekolicina imaju dodirne tačke sa filmskom industrijom ili crypto valutama. Svaki grad ima barem jednu osobu zaduženu kao Chapter Chair, neku vrstu koordinatora. Na lokalu podržavamo lokalne preduzetnike. Vođe gradova blisko sarađuju i razmenjuju iskustva i predloge za udružene akcije. U Srbiji imamo članove u Beogradu i Novom Sadu. U Srbiji je modalitet drugačiji jer nismo jedina ovakva organizacija na terenu, pa se često udružujemo.
U startap zajednici je pomno ispraćen dolazak Google Play Store i Google Launchpad Accelerator, a od aprila 2020. i Apple App Store u Srbiju.
– Ove projekte smo javno lansirali u jesen 2017. godine, a oni omogućavaju korisnicima da kupuju aplikacije u dinarima, za naše developere iOS i Android aplikacija da svoje usluge mnogo lakše naplaćuju a takođe i da država ima pravilan uvid u ta poslovanja. Takođe su naši članovi sudelovali u preko 30 uspešno izvedenih startap investicija, pomažemo srpskim startapima koji dolaze poslovno u gradove gde imamo ogranke, te kroz našu mrežu podržavamo individualne i udružene akcije naših članova. Lično sam najviše ispunjen činjenicom da je ova organizacija uspela da okupi ovoliki broj visoko kvalitetnih ljudi i podrži projekte koji nikada ne bi zaživeli bez naših članova na pravim mestima. Sada sam duboko svestan ogromnog potencijala naše preduzetničke dijaspore.
Postoje li neki planovi za budućnost, u kom pravcu bi mogla ova mreža dalje da se razvija?
– Što se tiče veličine organizacije, cilj nam je uvek kvalitet, a ne kvantitet. U ovom trenutku gotovo u svim bitnim svetskim gradovima za naše startap preduzetnike imamo članove i lokalna okupljanja. Izuzetak je Kina, pa se ovom prilikom obraćam našim startap preduzetnicima u Kini sa pozivom na saradnju. Takođe smo došli do trenutka gde nivo aktivnosti unutar mreže traži potpunu posvećenost, pa smo u prelazu iz volonterske organizacije u profesionalno vođeno neprofitno udruženje. U međuvremenu nastavljamo da delujemo po tri osnovne linije: ispomoć srpskim startap preduzetnicima, razvijanje preduzetničke svesti u Srbiji i razmena znanja, izgradnja osnovne startap infrastrukture.
Pored svakodnevnog posla koji pruža softver usluge startapima, radite i kao Network Leader u Village Global, venture capital firmi koja pomaže startapima u ranoj fazi. Da li primećujete neke šablone po kojima funkcionišu i razmišljaju pokretači startapa, da li u određenim periodima dolaze sa sličnim idejama, odnosno da li im je fokus na istim stvarima, ili je ponuda uvek raznovrsna?
– Retko su ideje potpuno originalne. Startap ideje uglavnom nailaze u talasima u zavisnosti od trenutnih društvenih, ekonomskih i tehnoloških prilika (pre deset godina činilo se da svi rade social media, a pre 3-4 godine drone startapi su bili hit). Venture Capital firme obično imaju investicione partnere koji se fokusiraju isključivo na određene industrije (npr. fintech, biotech, direct-to-consumer goods), određene biznis modele (B2B, B2C), ili tehnologije (bitcoin i crypto, databases, drones). Većina VC investitora razvije određenu investicionu tezu kroz koju gleda da proceni kompaniju i osnivački tim. Pre nego što investiraju oni procene tehnologiju i timove a tu ja često pomažem. Sama VC evaluacija je dvosmerna jer pokretači startapa moraju da razumeju trendove i kako da sebe i svoj startap predstave u već shvaćenom šablonu, a takođe moraju da procene sa kime je najbolje da sarađuju. Ljudi koji nisu prošli kroz ovo (takozvani startup pitch) potcenjuju koliko je teško ovo uraditi dobro i zapravo većina startapa se zaglavi u ovoj fazi jer ne uspeju da podignu investicije koje su im potrebne da izvedu proizvod na tržište u pravom trenutku. Retko je da najbolja ideja dobija VC novac već to dobija osnivački tim koji najbolje zna da predstavi sebe i svoju ideju te pokaže duboko poznavanje svoje industrije, klijenata i poteškoća sa kojima će se suočiti. VC investitori stoga rado plaćaju više kada u osnivačkom timu postoji iskusni startap preduzetnik.
Koji je najvredniji savet koji ste vi dobili tokom svoje karijere? I koji je najvažniji savet koji dajete onima koji tek počinju?
– Prvog dana mog drugog startapa, dok sam instalirao naše računare i podizao wi-fi mrežu, moj CEO mi je rekao da mogu biti jedan od četiri tipa ljudi: onaj koji ne uoči stvarne probleme, onaj koji uoči stvarne probleme i žali se, onaj koji uoči stvarne probleme i ima dobre predloge kako da se reše, ili onaj koji uoči i potom otkloni stvarne probleme (po mogućnosti sam). Poslednja kategorija je gde pripadaju uspešni startap preduzetnici, bilo da su osnivači kompanije ili naknadno zaposleni. Ovaj savet rado podelim sa ljudima koji tek počinju jer većini ova kategorizacija nije očigledna i trebaju godine funkcionisanja da se pređe preko stanovišta da je neko drugi zadužen da reši probleme.
Serbian Entrepreneurs ima gotovo 200 članova van Srbije u sedam gradova: San Francisku, Njujorku, Los Anđelesu, Londonu, Berlinu, Majamiju i Torontu
Pored onih za koje manje-više svi već znaju, postoje li neki srpski startapi za koje smatrate da zaslužuju posebnu pažnju i da imaju ogroman potencijal?
– Kao aktivni investitor i savetnik u desetinama naših startapa, nije fer da ikoga ističem, a verujem da takođe postoje naši startapi za koje ja ne znam a zaslužuju posebnu pažnju.
Koji smatrate da je najbolji način za delovanje u ovom trenutku, a kako se oporaviti nakon što sve prođe?
– Nisam virolog niti druga vrsta stručnjaka koji ima direktno stručno iskustvo ili znanje u ovoj vanrednoj društvenoj i zdravstvenoj situaciji. Takođe se čini po prvi put u mom životu da cela planeta priča isključivo o jednoj temi i da sada kada je petina svetske populacije u nekoj vrsti kućne izolacije ljudi imaju potrebu da nešto urade. To je pohvalno, ali takođe može da stvori paniku ili nepotrebne distrakcije. Lično se trudim da pratim savete nadležnih i da budem od pomoći porodici, kolegama, prijateljima. Pored toga imam poslovna zaduženja i mislim da je glavni zadatak nama preduzetnicima i poslovođama da sačuvamo svaki posao – ne samo unutar kompanije nego i kod naših partnera i biznisa kojima smo mi klijenti. Ako u tome uspemo, ekonomski oporavak koji će doći kada se zdravstvena situacija smiri će biti znatan i dug, ali utoliko lakši.
Društveno (socijalno) preduzetništvo je sve aktuelnije i na našim prostorima. Vidite li prostor za pojedine naše startape fokusirane na rešavanje društvenih problema kao potencijalno interesantne za američke investitore?
– Ovo je globalni trend kako na tržištima javnog kapitala tako i u VC investicijama. Očekujem da će ovaj trend ojačati posle trenutne epidemije koja drma i društvenu strukturu. Teško je rešavati problem na tržištu u kome niste prisutni – ovo je jedna od glavnih kočnica za naše startape uopšte koji iz Srbije pokušavaju da se probiju na američko tržište. Neka se naši društveni preduzetnici fokusiraju na rešavanje lokalnih društvenih problema. Ukoliko su ti problemi slični globalno, onda će imati šansu da privuku inostrane investicije. Ne preporučujem da se krene sa rešavanjem problema koji ne postoje na lokalu iako mogu biti ispoljeni globalno jer je u ranoj fazi najbitnije imati brz i direktan pristup klijentima.
Tekst: Anja Stanišić
Foto: Privatna arhiva
