Postoji poznata mudrost koju je izjavio grčki filozof Heraklit: „Panta rei“. Sve teče, sve se menja iz sata u sat, iz dana u dan, iz godine u godinu. Kada je u pitanju život ljudi, ova mudrost se obistinjuje. Rađamo se, sazrevamo, starimo i umiremo. Trajno bivstvovanje ne postoji. Uzimajući u obzir ovu činjenicu, postavlja se pitanje produženja života čovečanstva u celini i na koji način, dok smo na planeti Zemlji, ostvariti tu veštinu? Da li uopšte ima smisla govoriti o dugovečnosti znajući da nismo besmrtni?
„Samo aktivan čovek želi da živi sto godina“ čuvena je izreka Zemlje izlazećeg sunca, čiji životni vek je znatno duži u odnosu na stanovnike drugih krajeva sveta. U čemu je objašnjenje?
Preselimo se, na trenutak, na jug Japana i malo ostrvo Okinava u istočnokineskom moru, u područjima plavih zona, gde je broj starijih ljudi od 100 godina 24,55 na 100.000 stanovnika, što je više od svetskog proseka. Najveća uloga se pripisuje tome što se pravilno hrane, piju zeleni čaj, stvaraju čvrste veze unutar lokalne zajednice, žive jednostavno na otvorenom i u suptropskoj klimi. Međutim, osim toga, stvarna snaga leži u ikigaiju kojim se vode u životu i koji daje dublji smisao svakom danu.
Filozofija ovog japanskog koncepta se sastoji u postizanju radosti, omogućavanju dugotrajnog zdravlja tela, uma i duha. Povezana je sa logoterapijom, koja ima za poruku, po američkom psihijataru Gercu, bezuslovnu veru u bezuslovni smisao života. Japanci smatraju da svako ima svoj ikigai, duboko skriven u sebi, i on za njih predstavlja razlog zbog kojeg ujutro ustaju. Kada čovek ima jasno definisan ikigai, njegov život je ispunjen, srećan i ima svrhu.
Interesantna činjenica je da u japanskom rečniku ne postoji reč „penzionisati“ u kontekstu prestanka rada, kao što je slučaj sa zapadnom kulturom. Ljudi ostaju aktivni, bez obzira na godine starosti, rade ono što vole i to im pričinjava radost. Svoje vreme raspoređuju, na taj način smanjuju stres, slave svaki dan, ne jedu mnogo mesa i industrijske hrane i umereno konzumiraju alkohol. Veliku prednost daju fizičkim aktivnostima, koje nisu intezivne ali se kreću svakog dana. Uglavnom pešače i lagano rade u bašti.
Velik broj prijatelja i dobri porodični odnosi čine jedan od razloga za dug život. Članovi zajednice upućeni su jedni na druge i zavise od međusobne pomoći. Uzajamno pomaganje pojedincu i samo osećanje pripadnosti doprinosi produženju životnog veka.
Verovajući žiteljima stogodišnjeg sela na Okinavi, da svako ima svoj ikigai, razlog i smisao postojanja, trebalo bi da smo ga svesni. Ukoliko ga nismo pronašli, strpljivo da istražujemo u dubinama svog bića.
„Kada pronađete svoj ikigai, treba da ga pratite i svakodnevno negujete da biste svom životu dali smisao. Pošto otkrijete svoju životnu svrhu, i najobičniji zadatak pretvoriće se u radost, kakvu oseća kaligraf pred svojim platnom ili kuvar koji posle pola veka i dalje s ljubavlju sprema suši za svoje goste.“
Ektor Garsija i Fransesk Miraljes proučavali su ovaj koncept i poveli nas na put, otkrivši nam tajne japanskih stogodišnjaka, potrage ličnog ikigai za zdrav i srećan život. Pred vama su deset pravila koja su izvukli iz mudrosti starih stanovnika.
Deset pravila ikigaija
- Ostanite aktivni, nemojte napuštati rad
- Budite smireni
- Nemojte da jedete do sitosti
- Okružite se dobrim prijateljima
- Budite u formi za svoj sledeći rođendana
- Smešite se
- Povežite se sa prirodom
- Budite zahvalni
- Živite u trenutku
- Pratite svoj ikigai
